Jedan od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru nosi poruku o hrabrosti, veri i mučeništvu svetitelja koji je svedočio istinu čak i po cenu života.
Danas, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju duboku i bolnu uspomenu na stradalničku smrt Preteče Gospodnjeg. Ovaj sveti dan podseća na nepravdu i mučeništvo koje je Sveti Jovan pretrpeo od ruku bezakonog cara Iroda i njegove zle supruge Irodijade. Kao prorok i čovek Božiji, Sveti Jovan nepokolebljivo je propovedao istinu, izobličavajući greh u svakoj njegovoj pojavi, čak i kada je to značilo suprotstaviti se vladaru.
U središtu ovog događaja stoji Irodova preljubnička veza sa Irodijadom, suprugom njegovog brata Filipa. Sveti Jovan, kao hrabri revnitelj zakona Božijeg, javno je ukoravao Iroda zbog ovog greha, govoreći: „Ti ne možeš imati ženu Filipa, brata svoga.“ Ta rečenica odjekivala je dvorom, ali i tamnicom u koju je Jovan bio zatvoren zbog svoje vere i smelosti.
Irod, rastrzan između straha od Boga i želje da sačuva ugled pred narodom, nije odmah pristao na Jovanovu smrt, ali pod pritiskom Irodijade, zle žene pohlepne za osvetom, konačno je popustio. U času proslavljanja svog rođendana, pod uticajem vina i zadovoljen besramnim igrama Irodijadine kćeri, Irod donosi kobnu odluku.
Njegova zakletva, data u trenutku slabosti, odvešće do tragične odluke da se Svetom Jovanu odseče glava i donese na tanjiru pred sve zvanice. Ta glava, izvor istine i reči Božije, ostaje simbol mučeništva i pravedne borbe protiv nepravde. Prema predanju, čak i nakon odsecanja, glava svetitelja izgovarala je iste reči izobličavanja Iroda, što je dodatno pojačalo užas na Irodovoj gozbi.
SPC
Ikona Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
Razjarena, Irodijada je uzela glavu i probola iglom jezik, koji je izobličavao njihovo bezakonje. Nije dozvolila da se sahrani zajedno sa telom, jer se bojala da Jovan ne vaskrsne, ako glava bude pridružena telu, pa bi onda ponovo počeo izobličavati Iroda i nju. Telo Svetog Preteče učenici njegovi iste noći sahraniše u Sevastiji, a glavu Irodijada zakopa u dvorcu svom duboko u zemlji, na nekom nečistom i sakrivenom mestu.
Sveti Jovan, koji je svojom smelošću prethodio Hristovom dolasku, ne prestaje da svedoči istinu čak ni u smrti. Njegovo mučeništvo nije samo događaj iz prošlosti, već večna opomena o snazi vere, o borbi za pravednost i neprekidnom naporu da se ostane čist pred Bogom, ma koliko svet pokušavao da nas ućutka.
Današnji praznik nosi i poruku o postojanju večnog Sudije pred kojim nijedan tiranin, nijedna nepravda i nijedna laž ne mogu opstati. Srpski vernici, okupljeni u molitvi, sećaju se svog Svetog Preteče i mole se za milost i snagu da i sami budu hrabri svedoci vere, baš kao što je to bio Sveti Jovan.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja jedan je od strogih dana posta u pravoslavnom kalendaru. Vernici se danas uzdržavaju od mrsne hrane, moleći se za oprost greha i za duhovno očišćenje. U hramovima širom zemlje, održavaju se liturgije i parastosi u čast Svetog Jovana, u znak sećanja na njegovu žrtvu i kao podsetnik da je istina jača od svake ljudske sile.
Praznik Usekovanja nas uči da, iako se suočavamo sa mnogim izazovima i nepravdama u svetu, na kraju samo Božija pravda ostaje večna. Sveti Jovan Krstitelj ostaje svetionik vere za sve nas, svedok istine koji nas vodi ka svetlosti Gospoda našeg Isusa Hrista.
Preporučena u Molitveniku Srpske pravoslavne crkve za jutro i blagosloven početak dana, ova molitva ne donosi samo zaštitu, već pruža utehu i vodi kroz sve izazove života, podsećajući nas na neprekidnu prisutnost nebeskog zaštitnika.
Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Molitva u stihu, u kojoj je jedan od najvećih svetaca u pravoslavlju prikazan kao hrabri prorok i čuvar čistote, poziva vernike na pokajanje i duhovno jačanje, sledeći primer ovog ugodnika Božjeg.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po starom kalendaru i Svetog apostola Aristovula po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetih Hilarija i Tacijana, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jedina muslimanka u predsedničkom telu za verska prava, Samira Munši, podnela je ostavku uz optužbe da američka politika primorava građane da finansiraju rat na Bliskom istoku.
