Jedan od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru nosi poruku o hrabrosti, veri i mučeništvu svetitelja koji je svedočio istinu čak i po cenu života.
Danas, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju duboku i bolnu uspomenu na stradalničku smrt Preteče Gospodnjeg. Ovaj sveti dan podseća na nepravdu i mučeništvo koje je Sveti Jovan pretrpeo od ruku bezakonog cara Iroda i njegove zle supruge Irodijade. Kao prorok i čovek Božiji, Sveti Jovan nepokolebljivo je propovedao istinu, izobličavajući greh u svakoj njegovoj pojavi, čak i kada je to značilo suprotstaviti se vladaru.
U središtu ovog događaja stoji Irodova preljubnička veza sa Irodijadom, suprugom njegovog brata Filipa. Sveti Jovan, kao hrabri revnitelj zakona Božijeg, javno je ukoravao Iroda zbog ovog greha, govoreći: „Ti ne možeš imati ženu Filipa, brata svoga.“ Ta rečenica odjekivala je dvorom, ali i tamnicom u koju je Jovan bio zatvoren zbog svoje vere i smelosti.
Irod, rastrzan između straha od Boga i želje da sačuva ugled pred narodom, nije odmah pristao na Jovanovu smrt, ali pod pritiskom Irodijade, zle žene pohlepne za osvetom, konačno je popustio. U času proslavljanja svog rođendana, pod uticajem vina i zadovoljen besramnim igrama Irodijadine kćeri, Irod donosi kobnu odluku.
Njegova zakletva, data u trenutku slabosti, odvešće do tragične odluke da se Svetom Jovanu odseče glava i donese na tanjiru pred sve zvanice. Ta glava, izvor istine i reči Božije, ostaje simbol mučeništva i pravedne borbe protiv nepravde. Prema predanju, čak i nakon odsecanja, glava svetitelja izgovarala je iste reči izobličavanja Iroda, što je dodatno pojačalo užas na Irodovoj gozbi.
SPC
Ikona Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
Razjarena, Irodijada je uzela glavu i probola iglom jezik, koji je izobličavao njihovo bezakonje. Nije dozvolila da se sahrani zajedno sa telom, jer se bojala da Jovan ne vaskrsne, ako glava bude pridružena telu, pa bi onda ponovo počeo izobličavati Iroda i nju. Telo Svetog Preteče učenici njegovi iste noći sahraniše u Sevastiji, a glavu Irodijada zakopa u dvorcu svom duboko u zemlji, na nekom nečistom i sakrivenom mestu.
Sveti Jovan, koji je svojom smelošću prethodio Hristovom dolasku, ne prestaje da svedoči istinu čak ni u smrti. Njegovo mučeništvo nije samo događaj iz prošlosti, već večna opomena o snazi vere, o borbi za pravednost i neprekidnom naporu da se ostane čist pred Bogom, ma koliko svet pokušavao da nas ućutka.
Današnji praznik nosi i poruku o postojanju večnog Sudije pred kojim nijedan tiranin, nijedna nepravda i nijedna laž ne mogu opstati. Srpski vernici, okupljeni u molitvi, sećaju se svog Svetog Preteče i mole se za milost i snagu da i sami budu hrabri svedoci vere, baš kao što je to bio Sveti Jovan.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja jedan je od strogih dana posta u pravoslavnom kalendaru. Vernici se danas uzdržavaju od mrsne hrane, moleći se za oprost greha i za duhovno očišćenje. U hramovima širom zemlje, održavaju se liturgije i parastosi u čast Svetog Jovana, u znak sećanja na njegovu žrtvu i kao podsetnik da je istina jača od svake ljudske sile.
Praznik Usekovanja nas uči da, iako se suočavamo sa mnogim izazovima i nepravdama u svetu, na kraju samo Božija pravda ostaje večna. Sveti Jovan Krstitelj ostaje svetionik vere za sve nas, svedok istine koji nas vodi ka svetlosti Gospoda našeg Isusa Hrista.
Preporučena u Molitveniku Srpske pravoslavne crkve za jutro i blagosloven početak dana, ova molitva ne donosi samo zaštitu, već pruža utehu i vodi kroz sve izazove života, podsećajući nas na neprekidnu prisutnost nebeskog zaštitnika.
Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Molitva u stihu, u kojoj je jedan od najvećih svetaca u pravoslavlju prikazan kao hrabri prorok i čuvar čistote, poziva vernike na pokajanje i duhovno jačanje, sledeći primer ovog ugodnika Božjeg.
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
