Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Rukodelje, drevna monaška tradicija koja se vekovima neguje u pravoslavnim manastirima, predstavlja jedan od najlepših izraza spoja molitve i veštine. Kroz molitveni rad, monasi i monahinje izrađuju predmete koji ne samo da služe praktičnoj svrsi, već nose duhovni pečat koji ulazi u domove vernika. Ova umetnička forma u pravoslavlju nazvana rukodelje obuhvata sve vrste ručno rađenih predmeta, od ikona i krstića, do sveća, a svaka od tih tvorevina zrači molitvenom blagošću i duhovnim mirom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Jedan od najlepših primera ovakvog rukodelja jeste dar mati Nektarije, blage i smirene monahinje Manastira Tumane, koja sa istinskom ljubavlju izrađuje sveće ukrašene ružama od prirodnog voska. Ova jedinstvena veština, koju mati Nektarija, prožeta monaškom skromnošću i tihošću, nesebično deli sa vernicima, ne može se pronaći nigde drugde. Za čitaoce sajta religija.rs, mati Nektarija, čija svaka reč odiše monaškom mudrošću i ljubavlju prema Bogu, otkriva tajne svoje izrade, vodeći ih korak po korak kroz ovaj proces, kako bi i sami mogli da pokušaju i ukrase svoje sveće za slavu, krštenje ili venčanje.
- Ove sveće se prave za slave, za venčanja i za krštenja. Izrađuju se jedino ovde, kod nas, zato što su jedinstvene i prave se od čistoga voska - objašnjava mati Nektarija, čija toplina i posvećenost izbija iz svakog njenog pokreta. Proces je poseban jer vosak mora biti topao i elastičan kako bi se mogao oblikovati u ruže.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
- Sveća od prirodnog voska se podeli na manje komade, koji moraju da odstoje u toploj vodi. Voda ne sme da bude previše topla, a ni preterano mlaka, jer u tom slučaju vosak neće biti elastičan - kaže mati Nektarija, iz čije svake izgovorene reči i učinjenog gesta isijava monaška smirenost, toplina i ljubav, i ističe da je važno da vosak sve vreme procesa izrade stoji u toploj vodi. Mati potom smireno objašnjava:
- Topao vosak se rastrljava, pa se pečatom vade krugovi koji se odlažu u toplu vodu - dodaje ona, naglašavajući da je svaki korak ovog umetničkog dela ispunjen molitvom.
- Kada se pripreme krugovi, jedan po jedan se savija u obliku latica ruže, pa se latica po latica kružno spaja, dok ne dobijemo ružu željene veličine. Ruže se potom uz pritisak palcem lepe kružno jedan do drugog na donju trećinu sveće- kaže mati Nektarija i dodaje da se sveća sa ružama od prirodnog voska na kraju naprska lakom za kosu, zbog čvrstine i sjaja.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Sveće ukrašene ružama od voska nisu samo estetski privlačne, već su postale omiljene među vernicima, kako u Srbiji, tako i širom sveta.
- Ove sveće su stigle čak i do Australije. Svako voli, pogotovo kada slavi svoju krsnu slavu, da ta sveća gori u njegovom domu - kaže mati Nektarija, osmehujući se blagim osmehom koji svedoči o njenoj dubokoj predanosti.
Za sve one koji bi želeli da pokušaju sami da naprave ovakve sveće, mati Nektarija, nežno i strpljivo, ističe važnost topline i ljubavi:
- Ovo nije teško da se radi, samo treba malo da se ima ljubavi prema ovoj izradi, i malo da bude se vešto u rukama.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Koristeći tople ruke i ljubav prema Bogu, vernici mogu, prateći ovu proceduru, uneti radost i blagoslov u svoje domove.
- Čitaoci sajta religija.rs mogu da prate ovu proceduru i da pokušaju sami da ukrase za svoju slavu, krštenje ili venčanje, da donesu blagoslov i radost u svoj dom - poziva mati Nektarija. Ova posebna vrsta rukodelja, ne samo da čuva tradiciju, već i dublje povezuje vernike sa duhovnom dimenzijom njihovih običaja.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Šestu godišnjicu upokojenja Vladete Jerotića obeležilo je bogosluženje u njegovoj voljenoj crkvi na Kalemegdanu, gde je episkop Petar služio molitvu, a starešina hrama u razgovoru za “Religiju” evocirao je uspomene na velikana i njegovu ulogu u oživljavanju vere u Srbiji u teškim vremenima.
Obeležje svečano postavljeno na stogodišnjicu rođenja velikog srpskog mislioca i prosvetitelja nakratko je uklonjeno zbog proceduralnih pitanja, ali će uskoro ponovo zauzeti svoje mesto uz zvanično odobrenje.
Narodni običaji i crkvena pravila nose duboku simboliku i značaj u hrišćanskom verovanju. Starešina sestrinstva Manastira Kalenić objašnjava važnost poštovanja svetih kanona prilikom ulaska u svetinju.
Novi poglavar Katoličke crkve izazvao je lavinu reakcija nakon otkrića da su američki donatori obećali milijardu evra za izbor „pravog“ pape, dok deficit Svete Stolice prelazi 83 miliona evra.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U porti Hrama Svetog Ilije u Mirijevu, pod blagoslovom patrijarha Porfirija, otvoren je jedinstveni događaj na kojem su izložena vina i drugi proizvodi nastali uz molitvu i trud svetih manastira.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
