Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Rukodelje, drevna monaška tradicija koja se vekovima neguje u pravoslavnim manastirima, predstavlja jedan od najlepših izraza spoja molitve i veštine. Kroz molitveni rad, monasi i monahinje izrađuju predmete koji ne samo da služe praktičnoj svrsi, već nose duhovni pečat koji ulazi u domove vernika. Ova umetnička forma u pravoslavlju nazvana rukodelje obuhvata sve vrste ručno rađenih predmeta, od ikona i krstića, do sveća, a svaka od tih tvorevina zrači molitvenom blagošću i duhovnim mirom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Jedan od najlepših primera ovakvog rukodelja jeste dar mati Nektarije, blage i smirene monahinje Manastira Tumane, koja sa istinskom ljubavlju izrađuje sveće ukrašene ružama od prirodnog voska. Ova jedinstvena veština, koju mati Nektarija, prožeta monaškom skromnošću i tihošću, nesebično deli sa vernicima, ne može se pronaći nigde drugde. Za čitaoce sajta religija.rs, mati Nektarija, čija svaka reč odiše monaškom mudrošću i ljubavlju prema Bogu, otkriva tajne svoje izrade, vodeći ih korak po korak kroz ovaj proces, kako bi i sami mogli da pokušaju i ukrase svoje sveće za slavu, krštenje ili venčanje.
- Ove sveće se prave za slave, za venčanja i za krštenja. Izrađuju se jedino ovde, kod nas, zato što su jedinstvene i prave se od čistoga voska - objašnjava mati Nektarija, čija toplina i posvećenost izbija iz svakog njenog pokreta. Proces je poseban jer vosak mora biti topao i elastičan kako bi se mogao oblikovati u ruže.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
- Sveća od prirodnog voska se podeli na manje komade, koji moraju da odstoje u toploj vodi. Voda ne sme da bude previše topla, a ni preterano mlaka, jer u tom slučaju vosak neće biti elastičan - kaže mati Nektarija, iz čije svake izgovorene reči i učinjenog gesta isijava monaška smirenost, toplina i ljubav, i ističe da je važno da vosak sve vreme procesa izrade stoji u toploj vodi. Mati potom smireno objašnjava:
- Topao vosak se rastrljava, pa se pečatom vade krugovi koji se odlažu u toplu vodu - dodaje ona, naglašavajući da je svaki korak ovog umetničkog dela ispunjen molitvom.
- Kada se pripreme krugovi, jedan po jedan se savija u obliku latica ruže, pa se latica po latica kružno spaja, dok ne dobijemo ružu željene veličine. Ruže se potom uz pritisak palcem lepe kružno jedan do drugog na donju trećinu sveće- kaže mati Nektarija i dodaje da se sveća sa ružama od prirodnog voska na kraju naprska lakom za kosu, zbog čvrstine i sjaja.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Sveće ukrašene ružama od voska nisu samo estetski privlačne, već su postale omiljene među vernicima, kako u Srbiji, tako i širom sveta.
- Ove sveće su stigle čak i do Australije. Svako voli, pogotovo kada slavi svoju krsnu slavu, da ta sveća gori u njegovom domu - kaže mati Nektarija, osmehujući se blagim osmehom koji svedoči o njenoj dubokoj predanosti.
Za sve one koji bi želeli da pokušaju sami da naprave ovakve sveće, mati Nektarija, nežno i strpljivo, ističe važnost topline i ljubavi:
- Ovo nije teško da se radi, samo treba malo da se ima ljubavi prema ovoj izradi, i malo da bude se vešto u rukama.
ST/Vladimir Lukić
Mati Nektarija, monahinja Manastira Tumane
Koristeći tople ruke i ljubav prema Bogu, vernici mogu, prateći ovu proceduru, uneti radost i blagoslov u svoje domove.
- Čitaoci sajta religija.rs mogu da prate ovu proceduru i da pokušaju sami da ukrase za svoju slavu, krštenje ili venčanje, da donesu blagoslov i radost u svoj dom - poziva mati Nektarija. Ova posebna vrsta rukodelja, ne samo da čuva tradiciju, već i dublje povezuje vernike sa duhovnom dimenzijom njihovih običaja.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Šestu godišnjicu upokojenja Vladete Jerotića obeležilo je bogosluženje u njegovoj voljenoj crkvi na Kalemegdanu, gde je episkop Petar služio molitvu, a starešina hrama u razgovoru za “Religiju” evocirao je uspomene na velikana i njegovu ulogu u oživljavanju vere u Srbiji u teškim vremenima.
Obeležje svečano postavljeno na stogodišnjicu rođenja velikog srpskog mislioca i prosvetitelja nakratko je uklonjeno zbog proceduralnih pitanja, ali će uskoro ponovo zauzeti svoje mesto uz zvanično odobrenje.
Narodni običaji i crkvena pravila nose duboku simboliku i značaj u hrišćanskom verovanju. Starešina sestrinstva Manastira Kalenić objašnjava važnost poštovanja svetih kanona prilikom ulaska u svetinju.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U porti Hrama Svetog Ilije u Mirijevu, pod blagoslovom patrijarha Porfirija, otvoren je jedinstveni događaj na kojem su izložena vina i drugi proizvodi nastali uz molitvu i trud svetih manastira.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
