Narodni običaji i crkvena pravila nose duboku simboliku i značaj u hrišćanskom verovanju. Starešina sestrinstva Manastira Kalenić objašnjava važnost poštovanja svetih kanona prilikom ulaska u svetinju.
Jedna od čestih dilema vernika jeste pitanje prikladnog ponašanja i izgleda pri ulasku u svetinju, naročito kada je reč o pokrivanju glave kod žena. Ova dilema ponekad izaziva nedoumice i rasprave među vernicima, koji, nedovoljno upućeni, često pokušavaju da pronađu odgovor u svetim knjigama, pri čemu ih tumače prema sopstvenom shvatanju, što ne mora uvek biti ispravno.
Međutim, važno je razumeti da Sveto pismo i crkveni kanoni zahtevaju ne samo poznavanje, već i duhovnu mudrost kako bi se pravilno protumačili i primenili.
Jedno od ključnih mesta u Svetom pismu koje se tiče ove teme nalazimo u Poslanici apostola Pavla. Apostol daje uputstva o ponašanju u crkvi, posebno o odnosu žene prema pokrivanju glave prilikom molitve i bogosluženja. Kako tumači mati Nektarija, igumanija manastira Kalenić, Pavlova reč je jasna i nepobitna – žena ne sme ulaziti u crkvu nepokrivene glave, dok muškarac, s druge strane, ne sme ulaziti s pokrivalom.
Mati Nektarija nas podseća:
- Apostol Pavle kaže, kada ulazi u crkvu, žena ne sme da uđe bez pokrivala, a čovek ne sme da uđe sa pokrivalom. Kaže, glava crkve je Hristos. Ako čovek uđe sa pokrivalom, sramoti Hristovu glavu. Ako žena uđe bez pokrivala, ona sramoti muževljevu glavu. A žena koja neće da uđe sa pokrivalom, treba da se šiša. Baš tako apostol Pavle kaže - ističe igumanija Nektarija i dodaje:
- Tako su govorile i naše bake, da je sramotno da žena uđe bez pokrivala. I da bude onako kako je Bog stvorio. Kada prilazi svetoj ikoni, na toj ikoni je izobražena ili Majka Božja, ili Gospod, ili Sveti Sava. Da celiva ikonu kakvom ju je Bog stvorio, a ne da ostavi na ikoni ono što je namazala po usnama.
Ova učenja ne odnose se samo na pitanje spoljašnjeg izgleda, već mnogo dublje ukazuju na unutrašnji odnos i poštovanje prema crkvi, svetinjama i samom Hristu. Odevanje i pokrivanje glave postaju simboli poštovanja, skromnosti i svesti o svetosti prostora u koji vernik ulazi. Posebno se naglašava značaj prilaska svetim ikonama i pričešću. Mati Nektarija ovde upozorava na svetost samog čina pričešća:
- Došla je da se pričesti, došla je da primi Hrista, došla je cara da primi, a ona ušla u crkvu ne u liku kakvim ju je Bog stvorio, nego u liku ko zna koga.
Iz ovih reči jasno je da fizički izgled i pokrivanje glave nisu samo puko poštovanje običaja, već duboko ukorenjeni simboli duhovne discipline i vere. Naša telesna spoljašnjost odražava stanje naše duše, a poštovanje crkvenih kanona pomaže nam da ujedinimo duhovno i telesno, u pokajanju i smirenju pred licem Božjim.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje. U svetu gde ovaj molitveni venac sve češće postaje modni detalj, zaboravlja se njegova dublja svrha i svetost. Kroz pouke svetogorskih monaha otkrijte pravo značenje crne brojanice, njen istorijski značaj i kako ona može postati vaša svakodnevna duhovna podrška u molitvi i veri. Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti. U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Duhovna riznica
05:30 | 11.08.2024
ŠTA NEDELJOM NIKAKO NE SME DA SE RADI, A ŠTA SME? Otac Gojko Perović ističe da većina vernika pogrešno shvata crkveno učenje
Duhovna riznica
15:31 | 16.08.2024
PROVERITE NOSITE LI PRAVU BROJANICU: Tradicija, značenje i simbolika jednog od najvećih simbola hrišćanstva
Crkve i manastiri
18:30 | 17.08.2024
PRAVILA PRILIKOM POSETE MANASTIRU OSTROG: Sveti putokaz za verne hodočasnike
Duhovna riznica
15:00 | 22.08.2024
MATI GLIKERIJA OTKRIVA KAKO JOJ JE SVETI JAKOV PROROKOVAO DA ĆE SE ZAMONAŠITI: „Oduvek je govorio kao svetac“ (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
