Narodni običaji i crkvena pravila nose duboku simboliku i značaj u hrišćanskom verovanju. Starešina sestrinstva Manastira Kalenić objašnjava važnost poštovanja svetih kanona prilikom ulaska u svetinju.
Jedna od čestih dilema vernika jeste pitanje prikladnog ponašanja i izgleda pri ulasku u svetinju, naročito kada je reč o pokrivanju glave kod žena. Ova dilema ponekad izaziva nedoumice i rasprave među vernicima, koji, nedovoljno upućeni, često pokušavaju da pronađu odgovor u svetim knjigama, pri čemu ih tumače prema sopstvenom shvatanju, što ne mora uvek biti ispravno.
Međutim, važno je razumeti da Sveto pismo i crkveni kanoni zahtevaju ne samo poznavanje, već i duhovnu mudrost kako bi se pravilno protumačili i primenili.
Jedno od ključnih mesta u Svetom pismu koje se tiče ove teme nalazimo u Poslanici apostola Pavla. Apostol daje uputstva o ponašanju u crkvi, posebno o odnosu žene prema pokrivanju glave prilikom molitve i bogosluženja. Kako tumači mati Nektarija, igumanija manastira Kalenić, Pavlova reč je jasna i nepobitna – žena ne sme ulaziti u crkvu nepokrivene glave, dok muškarac, s druge strane, ne sme ulaziti s pokrivalom.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.