Obeležje svečano postavljeno na stogodišnjicu rođenja velikog srpskog mislioca i prosvetitelja nakratko je uklonjeno zbog proceduralnih pitanja, ali će uskoro ponovo zauzeti svoje mesto uz zvanično odobrenje.
Na stotu godišnjicu rođenja Vladete Jerotića, jednog od najcenjenijih srpskih intelektualaca i pravoslavnih mislilaca, postavljena je spomen-ploča na zgradi u kojoj je proveo svoje poslednje godine, u Zadarskoj ulici u Beogradu. Iako je ploča ubrzo morala biti uklonjena zbog neizdavanja potrebnih saglasnosti, profesor Branko Mišić, dugogodišnji prijatelj Vladete Jerotića i inicijator postavljanja ovog obeležja, u razgovoru za „Religiju“ približio je detalje ovog poduhvata.
Profesor Mišić, predavač na Građevinskom i Šumarskom fakultetu, čtec u Patrijaršiji i parohijanin Hrama Svetog Marka, otkriva kako je ovaj značajni projekat započeo s blagoslovom patrijarha Porfirija i podrškom stanara. Sa setom se prisetio perioda kada je Vladeta redovno prisustvovao liturgijama, a potom, zajedno sa suprugom Jelenom, obilazio svetinje širom zemlje.
- Vladeta Jerotić je živeo u Kumanovskoj ulici, nadomak mog fakulteta. Njegovo prisustvo na liturgijama u Hramu Svetog Marka bilo je neizostavno, osim kad bi bio na pokloničkom putovanju. Posle liturgije imali smo običaj da zajedno idemo kod mene ili u kabinet, gde bismo čitali i razgovarali o pravoslavnim i teološkim temama. Kada se približavala stogodišnjica Vladetinog rođenja, odlučio sam da pokrenem inicijativu za postavljanje spomen-ploče na zgradu u kojoj je živeo, u Zadarskoj ulici. Svi stanari zgrade su s oduševljenjem podržali tu ideju, a patrijarh Porfirije je lično blagoslovio tekst ploče - istakao je Mišić.
Međutim, uprkos velikom trudu i dobroj volji, nedostatak potrebnih saglasnosti i promene u gradskim upravama doveli su do toga da spomen-ploča bude postavljena 2. avgusta, ali ubrzo i uklonjena.
- Svi smo bili uvereni da će dozvola stići pre tog datuma. Kada smo videli da saglasnost nije izdata na vreme, odlučili smo da ipak postavimo ploču na stogodišnjicu Vladetinog rođenja. Tog dana, ploča je krasila zgradu u Zadarskoj ulici, ali nam je iz Skupštine grada sugerisano da, iako nema loše namere, neko može postaviti pitanje čije smo saglasnosti imali. Zato smo odlučili da povučemo ploču dok ne dobijemo zvaničnu dozvolu - pojasnio je profesor Mišić.
Na godišnjicu Vladetinog upokojenja, 4. septembra, u vreme dok je u Crkvi Ružica služen parastos Vladeti Jerotiću, profesor Mišić primio je usmeno obaveštenje da je saglasnost konačno odobrena. Iako se zvanična dokumentacija još uvek čeka, Mišić izražava nadu da će ploča biti vraćena na svoje mesto u narednim nedeljama.
- Na dan parastosa, stigla mi je poruka da je naša molba konačno pozitivno rešena. Očekujem da ćemo uskoro, za nedelju ili dve, dobiti i pismenu potvrdu, nakon čega ćemo ploču postaviti trajno, na radost svih koji su poštovali lik i delo Vladete Jerotića - zaključio je profesor Mišić, s verom da će se ovaj čin sećanja na velikog mislioca i duhovnika konačno ostvariti na pravi način.
VIDEO
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka. U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe. Pravoslavni vernici danas obeležavaju 42 mučenika iz Amoreje po starom po novom i svete mučenike Hrizanta i Dariju po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Josipa, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika. Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja. Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Printscreen/Youtube/TV Hram, Printscreen/Youtube
Foto: Privatna arhiva Branka MIšića
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
09:43
ZAŠTO SE OVE GODINE SLUŽBA PREPODOBNOM JOVANU LESTVIČNIKU POMERA NA DRUGI DAN: Evo šta kažu crkvena pravila
Duhovna riznica
08:00
ZAŠTO SMO SVI U KOLEVCI JEDNAKI, ALI NEKI OD NAS POSTAJU GOSPODAR ŽIVOTA, A DRUGI OSTAJU ROBOVI: Vladika Nikolaj otkriva tajnu istinske slobode
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA ČETVRTAK 19. MART
Islam
02:00
TAJNA KOJU SU ŠUTKE ČUVALI: Ibrahim je stao pred očevim kumirima i izgovorio ono što niko nije smeo
Praznici i sveci
00:34
SEDAM GODINA TAMNOVALI, NA KRAJU I UBIJENI JER NISU HTELI DA PRIME ISLAM! Danas slavimo Sveta 42 mučenika Amorejska!
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Na praznik Svetog proroka Ilije i 101. godišnjicu rođenja slavnog duhovnog mislioca, ploča koja je morala da bude uklonjena prošlog leta konačno je ponovo osvanula na ulazu njegove zgrade u Zadarskoj ulici.
Od manastira Visoki Dečani i Kovilj do Patrijaršije – put arhijereja koji oblikuje duhovni život Srbije.
Dijalog o prijateljstvu srpskog i jevrejskog naroda, značaju molitve i potrebi za mirom u svetu.
Od neuropsihijatra do teologa, Jerotić je svojim delom i učenjem obasjavao put ka ljubavi, toleranciji i obrazovanju. Mnogi ga smatraju najvećim našim prosvetiteljem na raskršću 20. i 21. veka, a posebno su ga uvažavali srpski patrijarsi.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
