Obeležje svečano postavljeno na stogodišnjicu rođenja velikog srpskog mislioca i prosvetitelja nakratko je uklonjeno zbog proceduralnih pitanja, ali će uskoro ponovo zauzeti svoje mesto uz zvanično odobrenje.
Na stotu godišnjicu rođenja Vladete Jerotića, jednog od najcenjenijih srpskih intelektualaca i pravoslavnih mislilaca, postavljena je spomen-ploča na zgradi u kojoj je proveo svoje poslednje godine, u Zadarskoj ulici u Beogradu. Iako je ploča ubrzo morala biti uklonjena zbog neizdavanja potrebnih saglasnosti, profesor Branko Mišić, dugogodišnji prijatelj Vladete Jerotića i inicijator postavljanja ovog obeležja, u razgovoru za „Religiju“ približio je detalje ovog poduhvata.
Profesor Mišić, predavač na Građevinskom i Šumarskom fakultetu, čtec u Patrijaršiji i parohijanin Hrama Svetog Marka, otkriva kako je ovaj značajni projekat započeo s blagoslovom patrijarha Porfirija i podrškom stanara. Sa setom se prisetio perioda kada je Vladeta redovno prisustvovao liturgijama, a potom, zajedno sa suprugom Jelenom, obilazio svetinje širom zemlje.
- Vladeta Jerotić je živeo u Kumanovskoj ulici, nadomak mog fakulteta. Njegovo prisustvo na liturgijama u Hramu Svetog Marka bilo je neizostavno, osim kad bi bio na pokloničkom putovanju. Posle liturgije imali smo običaj da zajedno idemo kod mene ili u kabinet, gde bismo čitali i razgovarali o pravoslavnim i teološkim temama. Kada se približavala stogodišnjica Vladetinog rođenja, odlučio sam da pokrenem inicijativu za postavljanje spomen-ploče na zgradu u kojoj je živeo, u Zadarskoj ulici. Svi stanari zgrade su s oduševljenjem podržali tu ideju, a patrijarh Porfirije je lično blagoslovio tekst ploče - istakao je Mišić.
Međutim, uprkos velikom trudu i dobroj volji, nedostatak potrebnih saglasnosti i promene u gradskim upravama doveli su do toga da spomen-ploča bude postavljena 2. avgusta, ali ubrzo i uklonjena.
- Svi smo bili uvereni da će dozvola stići pre tog datuma. Kada smo videli da saglasnost nije izdata na vreme, odlučili smo da ipak postavimo ploču na stogodišnjicu Vladetinog rođenja. Tog dana, ploča je krasila zgradu u Zadarskoj ulici, ali nam je iz Skupštine grada sugerisano da, iako nema loše namere, neko može postaviti pitanje čije smo saglasnosti imali. Zato smo odlučili da povučemo ploču dok ne dobijemo zvaničnu dozvolu - pojasnio je profesor Mišić.
Na godišnjicu Vladetinog upokojenja, 4. septembra, u vreme dok je u Crkvi Ružica služen parastos Vladeti Jerotiću, profesor Mišić primio je usmeno obaveštenje da je saglasnost konačno odobrena. Iako se zvanična dokumentacija još uvek čeka, Mišić izražava nadu da će ploča biti vraćena na svoje mesto u narednim nedeljama.
- Na dan parastosa, stigla mi je poruka da je naša molba konačno pozitivno rešena. Očekujem da ćemo uskoro, za nedelju ili dve, dobiti i pismenu potvrdu, nakon čega ćemo ploču postaviti trajno, na radost svih koji su poštovali lik i delo Vladete Jerotića - zaključio je profesor Mišić, s verom da će se ovaj čin sećanja na velikog mislioca i duhovnika konačno ostvariti na pravi način.
VIDEO
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga. Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu. U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom. U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu. Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Printscreen/Youtube/TV Hram, Printscreen/Youtube
Foto: Privatna arhiva Branka MIšića
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
07:30
TAJNA ONIH KOJI SU "IZAŠLI IZ SMRTI": Vladika Nikolaj otkriva kako vernik može reći – neću umreti
Islam
02:00
EVO KAKO RUGANJE I OGOVARANJE MOGU UNIŠTITI ČOVEKA: Korisna mudrost za svakodnevne izazove u odnosima među ljudima
Duhovna riznica
00:01
POSLE PRIČEŠĆA, NE GOVORITE OVO: Vladika šumadijski Sava upozorio vernike na najčešće obmane
Aktuelno iz SPC
23:56 | 12.11.2025
SLAVA KARLOVAČKE BOGOSLOVIJE: Počast Svetom Arseniju Sremcu
Aktuelno iz SPC
21:38 | 12.11.2025
IDU KOD VRAČARA, PA JOŠ KAŽU DA IM JE SVE POGODIO, A ZNATE LI ZAŠTO POGAĐAJU? Vladika Jovan otkriva zašto neki Srbi više veruju u nečastivog nego u Duha Svetog
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Na praznik Svetog proroka Ilije i 101. godišnjicu rođenja slavnog duhovnog mislioca, ploča koja je morala da bude uklonjena prošlog leta konačno je ponovo osvanula na ulazu njegove zgrade u Zadarskoj ulici.
Dijalog o prijateljstvu srpskog i jevrejskog naroda, značaju molitve i potrebi za mirom u svetu.
Od neuropsihijatra do teologa, Jerotić je svojim delom i učenjem obasjavao put ka ljubavi, toleranciji i obrazovanju. Mnogi ga smatraju najvećim našim prosvetiteljem na raskršću 20. i 21. veka, a posebno su ga uvažavali srpski patrijarsi.
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Osim Isusove molitve, u svešteničkom trebniku, postoji i molitva Sedam mladića efeskih, koja se posebno preporučuje protiv nesanice.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
