Bitka protiv greha nije naša - pobeda dolazi od Gospoda.
Uprkos iskrenom pokajanju, molitvama i ispovestima, mnogi vernici se iznova susreću s istim grešnim navikama, nesposobni da ih se potpuno oslobode. Iako se neki iskreno trude da promene svoj život, greh se često vraća - tiho, uporno i s istom snagom kao i pre.
Katolički sveštenik Džek Velman, čije reči prenosi hrišćanski portal novizivot.net, ponudio je konkretne smernice koje mogu pomoći svakome ko se bori s upornim grehom.
Njegov tekst nudi četiri ključna duhovna koraka koji, uz Božju pomoć, mogu dovesti do istinskog oslobođenja.
"Ovo je post koji ja biram, govori Gospod Bog: da raskinem okove nepravde, da razvežem teške terete, da pustim ugnjetavane na slobodu i da slomim svaki jaram", podseća nas prorok Isaija.
Post nije samo uzdržavanje od hrane - to je svesno duhovno ponižavanje pred Bogom, priznanje da bez njega ne možemo ništa. Post nam pomaže da sagledamo sopstvenu slabost i usmerimo se ka sili koja može istinski da nas oslobodi - Božijoj milosti.
"Reč tvoju sakrio sam u srcu svome, da ne bih sagrešio protiv tebe" (Psalam 119:11).
Učenje Božje reči napamet omogućava da nas u trenucima slabosti podsete stihovi puni istine, opomene i utehe. Stih poput: "Težite za mirom sa svim ljudima i za svetošću, bez koje niko neće videti Gospoda“ (Jevrejima 12:14), može biti presudan u trenucima iskušenja.
Velman ističe važnost poverenja i zajedništva. Kada muškarci koji se bore sa zavisnošću od pornografije zatraže njegov savet, on ih ohrabruje da pronađu nekoga za podršku - osobu kojoj će redovno podnositi izveštaj, moliti se zajedno i postaviti zaštitne mere, poput lozinki na računarima.
- Biblija nas uči da smo potrebni jedni drugima - da se molimo i pomažemo. Sami padamo lako. Zajedno stojimo jače - ističe Velman.
"Zato ispovedajte grehe svoje jedan drugom i molite se jedan za drugoga, da se iscelite. Mnogo može usrdna molitva pravednika".
Ispovest donosi skromnost - priznanje da nismo savršeni. A upravo toj skromnosti Bog daje svoju blagodat: "Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat".
Otvorenost i pokajanje pred drugima razbija okove tajnog greha i oslobađa put ka isceljenju.
Pastor Velman zaključuje:
- Bitka protiv greha nije naša, pobeda dolazi od Gospoda. U Otkrivenju 12:11 stoji: "I pobedili su ga krvlju Jagnjeta i rečju svedočanstva svoga, i nisu voleli život svoj do smrti. Iako greh izgleda moćno, krv Hristova je snažnija. Naša uloga je da ostanemo u istini, u reči, u pokajanju, a pobeda dolazi od Onoga koji je već pobedio.
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Život se u pravoslavlju ne posmatra samo kao prolazno vreme između rođenja i smrti, već kao duhovno putovanje ka Carstvu nebeskom.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Duhovni pad retko dolazi iznenada - on se uvlači neprimetno, kroz ravnodušnost, rutinu i gubitak žive veze sa Bogom.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
