Život se u pravoslavlju ne posmatra samo kao prolazno vreme između rođenja i smrti, već kao duhovno putovanje ka Carstvu nebeskom.
Pravoslavni pogled na život zasniva se na dubokom poštovanju svetosti postojanja, jer je svaki čovek stvoren po ikoni Božijoj – sa slobodnom voljom, razumom i mogućnošću za večni život u zajednici sa Bogom.
Život se u pravoslavlju ne posmatra samo kao prolazno vreme između rođenja i smrti, već kao duhovno putovanje ka Carstvu nebeskom.
Pozvan da voli Boga i bližnjeg, pravoslavni hrišćanin se trudi da svoj život živi u pokajanju, smirenju i čistoti, čuvajući dušu od greha i propadljivosti sveta.
Vera ga uči da ne traži smisao u prolaznim zadovoljstvima i površnim vrednostima, već u unutrašnjem miru, istini, ljubavi i molitvi.
Zato je duhovno razlučivanje – razlikovanje dobra od zla, svetog od grešnog – neizostavni deo svakodnevnog hrišćanskog života.
Upravo na tom tragu, duboko prožet duhom pravoslavlja, Sveti Luka Vojno-Jasenički je govorio:
- Ne mešajte se sa gomilom zlih ljudi, klonite se njih da se ne bi zarazili duhovnim smradom. Izbegavajte sastanke i razgovore koji su opasni po dušu. Tražite komunikaciju sa ljudima koji su čisti, plemeniti i pravedni pred Bogom. Malo ih je, ali su pored svakog od nas. Prilepite se za njih srcem... Idite gde je čisto i sveto, gde je ljubav, dobrota i molitva! Ne idite u zabavu i pokažite da nerazumna gomila žudi i oduševljeno dočekuje sve prljavo, zlobno i grešno. Vodite računa o čistoti svoje duše!
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Prema pravoslavlju, Bogorodica nije samo majka Hristova - ona je i majka svih nas.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Za vernike, molitva nije samo verski običaj – ona je temelj duhovnog života i svakodnevna potreba duše.
Život se u pravoslavlju ne posmatra samo kao prolazno vreme između rođenja i smrti, već kao duhovno putovanje ka Carstvu nebeskom.
Episkop dioklijski na Festivalu „Ćirilicom“ istakao da čuvajući pismo naših predaka, čuvamo most između prošlosti i budućnosti, istoriju i duhovni život naroda.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
U borbi sa tamnim silama, primer ovog svetitelja služi kao svetionik za sve one koji tragaju za duhovnom snagom. Kroz istinsko pokajanje i ljubav, svako može pronaći put ka slobodi i unutrašnjem miru.
Za vernike, molitva nije samo verski običaj – ona je temelj duhovnog života i svakodnevna potreba duše.
Episkop dioklijski na Festivalu „Ćirilicom“ istakao da čuvajući pismo naših predaka, čuvamo most između prošlosti i budućnosti, istoriju i duhovni život naroda.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
U tumačenju proroka Isaije, vladika Nikolaj Velimirović govori o najvećoj tajni vere: kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Skromna, a bogata trpeza vekovima se oblikovala u tišini manastirskih kuhinja, a janija od boba ostala je jedno od onih jela koje jednako greje telo i dušu, podsećajući da je prava snaga u jednostavnosti.
U tumačenju proroka Isaije, vladika Nikolaj Velimirović govori o najvećoj tajni vere: kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog.
Kada je knez čuo za Hrista i da on isceljuje od svake muke i bolesti, poslao je živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome je zamolio Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube.
