U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U osvit proleća, kada se priroda budi iz zimskog sna, a svetlost dana stidljivo preteže tamu, pravoslavna Crkva proslavlja jedan od najradosnijih praznika – Blagovesti. Tog prazničnog dana, svetlost Blagovesti zasjala je i iz mileševske svetinje, obasjavajući duše vernika okupljenih u drevnom manastiru, pod svodovima Vaznesenjskog hrama, gde je svetu liturgiju služio mitropolit mileševski Atanasije.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike Atanasija u manastiru Mileševa
Liturgijsko sabranje bilo je ukrašeno anđeoskim pojanjima mileševskih monahinja predvođenih igumanijom Akvilinom, kao i prisustvom monahinja iz cele Eparhije mileševske koje su došle da, zajedno sa svojim vladikom, uznesu blagodarnost Presvetoj Bogorodici i Gospodu Hristu.
Foto: Eparhija mileševska
Sestrinstvo Mileševe u manastirskoj porti
Blagovesti su praznik večnog detinjstva duše, trenutak kada nebesko i zemaljsko zapevaju istu pesmu – pesmu vere, nade i ljubavi. U duboko nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije podsetio je vernike da ovaj praznik nije samo spomen jednog davnog događaja, već i poziv svima nama da i sami budemo nosioci Blage vesti:
– Mi pravoslavni hrišćani, pripadnici Crkve Hristove, praznujemo istorijske događaje i ličnosti, učesnike istorijskih događaja, koji se odnose na naše spasenje, na naš večni život i na taj način bivamo i sami učesnici u tim događajima. Evo danas, moramo opet sebi postavljati pitanje: Jesmo li se odazvali? Ako se nismo obratili Bogu, onda ne učestvujemo u današnjem prazniku, koji je dan Blagovesti.
Foto: Eparhija mileševska
Blagovesti u manastiru Mileševa
Mitropolit Atanasije je u svojoj besedi osvetlio i duboku duhovnu stvarnost praznika, poručujući:
- Jedno dete, Isus Spasitelj, biće pobednik celokupnog zla u svetu, jer će živeti tim drugim načinom života, života zajednice sa Bogom i ljubavi sa Bogom, i u taj način života poziva sve nas.
Toga dana u Mileševi, među zidinama koje su kroz vekove čuvale svetost i tišinu, sabrani vernici nisu samo proslavljali istorijski trenutak objave spasenja, već su i sami postali deo te objave. U tišini poklona pred Bogorodicom i Detetom Bogom koji dolazi, u blagosti susreta sa braćom i sestrama u Hristu, u toplini liturgijskog ognja – obnovila se duhovna snaga naroda.
Blagovesti su objava da nebo nije daleko, i da je Bog, u svojoj beskrajnoj ljubavi, sišao k nama. Da bi spasao. Da bi zagrlio. Da bi nas pozvao. I svako srce koje mu se otvori, svaki čovek koji kaže „da“ toj Božjoj ponudi, postaje učesnik večne liturgije ljubavi.
U Mileševi se na Blagovesti čulo to tiho „da“. I ono se, kao eho, širilo među sabranim narodom – kao tiha Blagovest novog početka.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Tri zlatne medalje sa prestižnog takmičenja u Njujorku potvrdile su vrhunski kvalitet tvrdoškog ulja, a analize pokazuju i zašto – sa više od 400 polifenola ono prevazilazi standarde ekstra devičanskog ulja i dobija i lekovita svojstva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Bez ulja i mleka, a pun badema, oraha, meda i mirisa cimeta – ovaj starinski kolačspaja suve kruške, šljive, kajsije i smokve u raskošnu zimsku poslasticu koja se lako pravi, dugo ostaje sveža i idealna je za dane posta na vodi.
Tumačeći reči iz Jevanđelja po Jovanu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da Sud nije samo događaj na kraju vremena, već čas odluke između Hrista kao Svetlosti i lutanja bez putokaza.
