U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U osvit proleća, kada se priroda budi iz zimskog sna, a svetlost dana stidljivo preteže tamu, pravoslavna Crkva proslavlja jedan od najradosnijih praznika – Blagovesti. Tog prazničnog dana, svetlost Blagovesti zasjala je i iz mileševske svetinje, obasjavajući duše vernika okupljenih u drevnom manastiru, pod svodovima Vaznesenjskog hrama, gde je svetu liturgiju služio mitropolit mileševski Atanasije.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike Atanasija u manastiru Mileševa
Liturgijsko sabranje bilo je ukrašeno anđeoskim pojanjima mileševskih monahinja predvođenih igumanijom Akvilinom, kao i prisustvom monahinja iz cele Eparhije mileševske koje su došle da, zajedno sa svojim vladikom, uznesu blagodarnost Presvetoj Bogorodici i Gospodu Hristu.
Foto: Eparhija mileševska
Sestrinstvo Mileševe u manastirskoj porti
Blagovesti su praznik večnog detinjstva duše, trenutak kada nebesko i zemaljsko zapevaju istu pesmu – pesmu vere, nade i ljubavi. U duboko nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije podsetio je vernike da ovaj praznik nije samo spomen jednog davnog događaja, već i poziv svima nama da i sami budemo nosioci Blage vesti:
– Mi pravoslavni hrišćani, pripadnici Crkve Hristove, praznujemo istorijske događaje i ličnosti, učesnike istorijskih događaja, koji se odnose na naše spasenje, na naš večni život i na taj način bivamo i sami učesnici u tim događajima. Evo danas, moramo opet sebi postavljati pitanje: Jesmo li se odazvali? Ako se nismo obratili Bogu, onda ne učestvujemo u današnjem prazniku, koji je dan Blagovesti.
Foto: Eparhija mileševska
Blagovesti u manastiru Mileševa
Mitropolit Atanasije je u svojoj besedi osvetlio i duboku duhovnu stvarnost praznika, poručujući:
- Jedno dete, Isus Spasitelj, biće pobednik celokupnog zla u svetu, jer će živeti tim drugim načinom života, života zajednice sa Bogom i ljubavi sa Bogom, i u taj način života poziva sve nas.
Toga dana u Mileševi, među zidinama koje su kroz vekove čuvale svetost i tišinu, sabrani vernici nisu samo proslavljali istorijski trenutak objave spasenja, već su i sami postali deo te objave. U tišini poklona pred Bogorodicom i Detetom Bogom koji dolazi, u blagosti susreta sa braćom i sestrama u Hristu, u toplini liturgijskog ognja – obnovila se duhovna snaga naroda.
Blagovesti su objava da nebo nije daleko, i da je Bog, u svojoj beskrajnoj ljubavi, sišao k nama. Da bi spasao. Da bi zagrlio. Da bi nas pozvao. I svako srce koje mu se otvori, svaki čovek koji kaže „da“ toj Božjoj ponudi, postaje učesnik večne liturgije ljubavi.
U Mileševi se na Blagovesti čulo to tiho „da“. I ono se, kao eho, širilo među sabranim narodom – kao tiha Blagovest novog početka.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
