Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 7. aprila proslavlja Blagovesti, koji su jedan su od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Ovog dana sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Arhangel Gavrilo se javio Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!".
Tako je začuđenu Mariju arhanđeo obavestio da je izabrana da rodi sina božijeg, Mesiju i spasitelja sveta i ljudskog roda.
Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav:
"Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja!”
Na Marijino pitanje - "Kako će to biti kad ja ne znam za muža?" arhanđeo Gavrilo joj je odgovorio: "Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji”. Prečista Djeva pokorno odgovara: “Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj”.
Sa ovom arhanđelskom blagovešću, i sa silaskom Duha svetoga na Prečistu Devu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari.
Marija nikome nije kazala za javljanje Anđela, ali je Anđeo sam objavio Josifu vest o čudesnom začeću Marijinom od Duha Svetoga (Mt 1,18-25), a po rođenju Hristovom je sa mnoštvom nebeskih sila blagovestio i pastirima. Otuda se Blagovest smatra koliko velikim, toliko i radosnim praznikom. Milosrđe temelj hrišćanskog života. U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene". Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve. Ova istina nije samo teološki izraz, već temelj vere, jer objašnjava na koji način je Bog stupio u istoriju i spasao čoveka.
Renata Sedmakova/Shutterstock
Duhovna riznica
20:59 | 15.02.2026
ONI ĆE SIGURNO IZGUBITI I SEBE I SVOJU PORODICU! Arhimandrit Vasilije ozbiljno opomenuo ovu vrstu ljudi
Duhovna riznica
10:00 | 17.02.2026
KAKO IZGLEDA STRAŠNI SUD: Starac Pajsije kaže da nije reč o mitu i to najbolje opisao na primeru snaje i svekrve
Duhovna riznica
19:15 | 16.02.2026
ISTORIJA PRAVOSLAVLJA SAŽETA U DVA MINUTA: Kako je rođena Hristova Crkva
Duhovna riznica
16:33 | 09.03.2026
ZAŠTO SE ISUS HRISTOS NAZIVA BOGOČOVEKOM: Otac Srećko o dve prirode Gospoda!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
