Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
U pravoslavnom hrišćanstvu, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i od tada nastoje da ljude odvrate od spasenja i svete zajednice sa Bogom.
Oni se smatraju duhovnim bićima koja nemaju telo, ali imaju moć da utiču na ljudsku psihu i duh, pokušavajući da izazovu greh, sumnju, slabost i udaljavanje od Božije volje.
Iako ne mogu prisilno uništiti ljudsku dušu, mogu izazvati razne vrste iskušenja i napasti: kroz laži, pohlepu, ljutnju, strah, razvrat i druge oblike greha, pokušavajući da čoveka odvedu u greh i duhovnu propast.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj. Takođe, mogu izazvati strah, brige ili unutrašnje nemire, ometajući mir i duhovni napredak.
Njihova opasnost leži u tome što deluju prikriveno i često čovek ne primećuje da je pod njihovim uticajem dok ne oseti posledice greha ili duhovne slabosti.
Pravoslavlje uči da se od demona može braniti kroz molitvu, post, ispovedanje, pričešćivanje, korišćenje svetih znakova i predanja, kao i kroz čvrsto verovanje u Boga. Krsni znak, Isusova molitva, sveto pričešćivanje i ostale duhovne prakse smatraju se moćnim oružjem protiv demonskih napada.
Čovek koji se uzda u Boga i živi po njegovim zapovestima postaje manje ranjiv na njihove napade, jer demoni ne mogu nadvladati one koji su u duhovnoj vezi sa Bogom.
Ave Dorotej, u svojim učenjima o duhovnoj borbi, ističe šest vrlina kojih se demoni najviše plaše:
- To su gladan stomak, žeđ. Isusova molitva, krsno znamenje, kad se neko pravilno osenjuje krsnim znakom - govorio je on i tome dodavao:
- Demoni se plaše i beže od onih koji se dostojno i redovno pričešćuju, kao i onih koji se svom svojom dušom nadaju u Boga, verujućih i svih onih koji se bez sumnje uzdaju u Boga.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu. U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro. Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika. U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji. Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku. Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“. Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
tolga ildun / Shutterstock.com
Shutterstock AI/Shutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 11.04.2025
ŠTA ČINITI KAD VAS SAVLADAJU DEMONI: Sveti Luka Krimiski kaže da hitno ovo uradite, odmah ćete dobiti Božju pomoć
Praznici i sveci
11:12 | 21.11.2025
KAKO JE ARHANGEL MIHAILO POBEDIO SILE TAME I POSTAO VOJVODA SVETLOSTI: Otac Jevgenij otkriva kako nebeske sile utiču danas na naše sudbine
Duhovna riznica
14:00 | 01.12.2025
RADITE OVO I NIJEDAN DEMON NEĆE SMETI DA VAM SE PRIBLIŽI! Sveti Justin Ćelijski otkrio čime i kako se pobeđuje i najveće zlo
Duhovna riznica
14:00 | 15.12.2025
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA NEDELJU 8. FEBRUAR
Aktuelno iz SPC
00:01
SELOM U KOME NEMA SVEŠTENIKA RUKOVODI SAM BOG, A TAMO GDE JE LOŠ SVEŠTENIK KOMANDUJE ĐAVO: Starac Pajsije razotkriva mračnu stranu crkvenih učenja
Praznici i sveci
00:00
ONI SU POKAZALI I DOKAZALI DA JE PORODICA NAJVEĆE BLAGO: Danas slavimo Prepodobne Ksenofonta i Mariju i sinove njihove Jovana i Arkadija
Aktuelno iz SPC
23:55 | 07.02.2026
KOME JE SVETI SAVA TRN U OKU? Sveštenik Aleksandar Milojkov otkriva zašto naš svetosavski duh danas izaziva otpor kod pojedinaca
Duhovna riznica
22:01 | 07.02.2026
ŠTA SU SVECI GOVORILI O HOMOSEKSUALNOSTI U PRAVOSLAVLJU: Postoji i treći put o kome se u današnjoj Crkvi uglavnom ćuti
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
