Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
U pravoslavnom hrišćanstvu, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i od tada nastoje da ljude odvrate od spasenja i svete zajednice sa Bogom.
Oni se smatraju duhovnim bićima koja nemaju telo, ali imaju moć da utiču na ljudsku psihu i duh, pokušavajući da izazovu greh, sumnju, slabost i udaljavanje od Božije volje.
Iako ne mogu prisilno uništiti ljudsku dušu, mogu izazvati razne vrste iskušenja i napasti: kroz laži, pohlepu, ljutnju, strah, razvrat i druge oblike greha, pokušavajući da čoveka odvedu u greh i duhovnu propast.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj. Takođe, mogu izazvati strah, brige ili unutrašnje nemire, ometajući mir i duhovni napredak.
Njihova opasnost leži u tome što deluju prikriveno i često čovek ne primećuje da je pod njihovim uticajem dok ne oseti posledice greha ili duhovne slabosti.
Pravoslavlje uči da se od demona može braniti kroz molitvu, post, ispovedanje, pričešćivanje, korišćenje svetih znakova i predanja, kao i kroz čvrsto verovanje u Boga. Krsni znak, Isusova molitva, sveto pričešćivanje i ostale duhovne prakse smatraju se moćnim oružjem protiv demonskih napada.
Čovek koji se uzda u Boga i živi po njegovim zapovestima postaje manje ranjiv na njihove napade, jer demoni ne mogu nadvladati one koji su u duhovnoj vezi sa Bogom.
Ave Dorotej, u svojim učenjima o duhovnoj borbi, ističe šest vrlina kojih se demoni najviše plaše:
- To su gladan stomak, žeđ. Isusova molitva, krsno znamenje, kad se neko pravilno osenjuje krsnim znakom - govorio je on i tome dodavao:
- Demoni se plaše i beže od onih koji se dostojno i redovno pričešćuju, kao i onih koji se svom svojom dušom nadaju u Boga, verujućih i svih onih koji se bez sumnje uzdaju u Boga.
Prema učenju Crkve, demoni su pali anđeli koji su se pobunili protiv Boga i time izgubili nebesku slavu. U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro. Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju. Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu. Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik. Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti. Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
tolga ildun / Shutterstock.com
Shutterstock AI/Shutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 11.04.2025
ŠTA ČINITI KAD VAS SAVLADAJU DEMONI: Sveti Luka Krimiski kaže da hitno ovo uradite, odmah ćete dobiti Božju pomoć
Praznici i sveci
11:12 | 21.11.2025
KAKO JE ARHANGEL MIHAILO POBEDIO SILE TAME I POSTAO VOJVODA SVETLOSTI: Otac Jevgenij otkriva kako nebeske sile utiču danas na naše sudbine
Duhovna riznica
14:00 | 01.12.2025
RADITE OVO I NIJEDAN DEMON NEĆE SMETI DA VAM SE PRIBLIŽI! Sveti Justin Ćelijski otkrio čime i kako se pobeđuje i najveće zlo
Duhovna riznica
14:00 | 15.12.2025
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
08:51
MOLITVA SVETOM JOVANU KRSTITELJU: Danas se ove reči ne izgovaraju iz običaja, već donose blagodat u svaki dom
Duhovna riznica
07:30
OVO UNIŠTAVA SVAKOG VERNIKA VIŠE OD BILO KOG GREHA: Vladika Nikolaj otkriva sa čim čovek vodi natežu bitku i kako da pobedi
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 20. JANUAR
Praznici i sveci
00:28
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKA SLAVA U SRBA! Obeležavamo Sabor Svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan!
Duhovna riznica
00:01
SAMO OVI LJUDI IMAJU ISTINSKI RAZLOG ZA TUGU: Starac Jefrem objašnjava kako rasvetliti i najtamnije trenutke života
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
