U crkvenoj praksi naglašava se da pričešće ne sme postati radnja koja se obavlja po navici, niti obred kojem se pristupa bez pripreme.
U pravoslavnom predanju, pričešće zauzima središnje mesto u duhovnom životu vernika.
Ono predstavlja trenutak susreta čoveka sa Hristom, sjedinjenje sa telom i krvlju Gospodnjom, i zato se oduvek smatra najdubljom i najsvetijom tajnom Crkve. Učestvovanje u ovoj Svetoj tajni traži skrušeno srce, smirenje, pokajanje i svest o veličini onoga čemu se pristupa.
Zbog velike važnosti pričešća u životu čoveka, među vernicima često postoje nedoumice koliko bi često trebalo da pristupaju ovoj svetoj tajni i kako se za nju pripremiti.
U crkvenoj praksi naglašava se da pričešće ne sme postati radnja koja se obavlja po navici, niti obred kojem se pristupa bez pripreme.
Crkveno predanje uvek ističe unutrašnju spremnost kao osnovni uslov. Ta spremnost obuhvata post, molitvu, ispovest, čin praštanja i mir sa ljudima. Post se shvata kao put ka očišćenju duše, a ne samo telesna uzdržljivost. Ispovest je priznanje pred Bogom i čovekom da smo sagrešili, dok molitva predstavlja tihu pripremu srca koje želi da se smiri i osveti blagodaću Božjom.
U pravoslavlju se uvek naglašava da pričešće nije simbol, već živa realnost. Zbog toga se govori i o posledicama nedostojnog pristupanja Svetoj čaši. Kada vernik dolazi bez pokajanja, bez posta, bez unutrašnje pripreme, taj čin može postati duhovno štetan.
O značaju pričešća, ali i šta može zadesiti čoveka koji mu pristupa olako, govorio je otac Joil Bulatović.
"Ako se ti nespreman pričešćuješ često, ti ćeš da boluješ i umreš, bez pripreme i bez posta. A, ako se budeš pričešćivao često, tebi će pričešće da bude obično, pa nećeš sa strahom Božjim, verom i ljubavlju da priđeš. Onda će tebi to biti svakidašnjica."
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svrha pričešća jeste duhovno očišćenje, isceljenje duše i tela, učvršćenje vere i priprema za večni život.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Trofima, Teofila i druge s njima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evsignije. Katolička crkva obeležava Gospu Snježnu, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
