Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Veliki petak Strasne sedmice poseban je dan u godini kada se ne služi Liturgija. Razlog za to je što je Liturgija najsvečanije bogosluženje, pa se na dan stradanja i smrti Spasitelja ne vrši, kao znak duboke žalosti i tišine Crkve.
Ipak, tokom Velikog petka služe se tri bogosluženja: carski časovi ujutru, večernje sa iznošenjem plaštanice tokom dana, kao i jutrenje Velike subote sa činom pogrebenja plaštanice, koje vernici ne bi trebalo da propuste.
To je služba koja obuhvata prvi, treći, šesti i deveti čas. To su kratka bogosluženja sastavljena od psalama, pesama i molitava, koja se u parohijskoj praksi obično vezuju za druge službe, večernje, jutrenje i liturgiju.
Međutim, časovi Velikog petka imaju poseban karakter. Prvo, oni čine samostalno bogosluženje. Drugo, na njima se čitaju odlomci iz Svetog pisma Starog i Novog zaveta, koji se odnose na stradanje Isusa Hrista, Njegovo raspeće na Krstu i pogrebenje.
U crkvenom bogoslužbenom Ustavu ovi časovi nazivaju se veliki. Naziv „carski“ zadržan je u ruskoj tradiciji, jer su im nekada prisustvovali i vladari.
Još pre početka večernje, sveštenik u oltaru polaže plaštanicu na presto. To je pravougaoni pokrov sa predstavom Hrista položenog u grob. Ona se stavlja na mesto gde inače stoji Jevanđelje, dok se Jevanđelje pomera u desni ugao prestola. U sredinu plaštanice polaže se malo Jevanđelje.
Sveštenik je u punoj liturgijskoj odeždi, kao prilikom služenja Liturgije, što naglašava svečanost trenutka.
Tokom večernje vrši se ulazak sa Jevanđeljem, čitaju se paremije, odlomci iz Starog zaveta, kao i Apostol i Jevanđelje. Na kraju službe otvaraju se carske dveri, a sveštenik iznosi plaštanicu iz oltara i polaže je na posebnu grobnicu u sredini hrama, sto koji simbolično predstavlja grob.
Hor peva tropare posvećene pravednom Josifu, koji je uvio telo Hrista u platno i pripremio Njegovo pogrebenje, kao i ženama mironosicama koje su učestvovale u sahrani i potom došle na grob sa miomirisima.
U troparima posvećenim mironosicama opisuje se i javljanje anđela koji im saopštava vest o Vaskrsenju.
Nakon što se plaštanica položi u sredinu hrama, sveštenik obavlja trostruko kađenje i celiva je. Time se završava večernje bogosluženje.
Zatim se pred plaštanicom čita kanon „Plač Bogorodice“, koji izražava tugu Presvete Bogorodice zbog stradanja njenog Sina. Vernici potom prilaze i celivaju plaštanicu.
Ovaj običaj verovatno potiče iz srednjeg veka sa hrišćanskog Istoka, a kasnije je prenet u Rusiju. U ruskim bogoslužbenim knjigama prvi put se pominje u 17. veku, bez tačnog navođenja izvora.
Od tada se praksa iznošenja plaštanice na Veliki petak ustalila kao deo bogoslužbenog poretka.
Ova služba posvećena je sećanju na smrt i pogrebenje Spasitelja. Pevaju se pogrebni tropare, a tekstovi su prožeti tugom zbog događaja na Golgoti i tihim oplakivanjem Hrista.
Ipak, kroz tu tugu povremeno se naziru prvi nagoveštaji Vaskrsenja.
Po svom tipu, ovo je jutrenje. Sve se odvija pred plaštanicom koja stoji u sredini hrama.
Jedan od centralnih delova službe je pevanje Neporočnih, psalama koji čine 17. katizmu. Ovaj deo je podeljen na tri celine. Uz svaki stih psalma dodaje se kratka pohvala. Hor peva stihove, dok sveštenik izgovara pohvale.
Na kraju jutrenja, posle velikog slavoslovlja, obavlja se krstni hod sa plaštanicom, koji simbolizuje pogrebenje Hrista. Procesiju prati pogrebno zvonjenje, dok učesnici pevaju „Sveti Bože…“.
Nakon krstnog hoda čitaju se paremija iz Starog zaveta, Apostol i Jevanđelje. Paremija je uzeta iz Knjige proroka Jezekilja i govori o sveopštem vaskrsenju mrtvih.
U Jevanđelju se opisuje kako su prvosveštenici postavili stražu kod Hristovog groba iz straha da učenici ne odnesu telo.
Posle službe, vernici i sveštenici celivaju plaštanicu, koja ostaje u sredini hrama do noćnog vaskršnjeg bogosluženja.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi. Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu. Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva. Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio. U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika. Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu. Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju. Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi. Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu. Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Foto: SPC
Plaštanica na večernju: kako izgleda taj trenutak u hramu
Koje pesme tada peva hor?
Foto: SPC
Da li se služba završava iznošenjem plaštanice?
Odakle potiče običaj iznošenja plaštanice?
Jutrenje Velike subote: služba koja prati tišinu groba
Osobenosti bogosluženja koje se retko vide
Foto: SPC
Šta se dešava posle krstnog hoda?
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
00:01
NIJE LAKO, ALI ČOVEK MOŽE JEDNIM POTEZOM STIŠATI SVE OLUJE OKO SEBE: Sveti Serafim Sarovski otkriva u čemu grešimo dok tražimo mir
Duhovna riznica
23:17 | 09.07.2026
EVROPSKA UNIJA TRAŽILA OD GRUZIJSKE CRKVE DA PROMOVIŠE ISTOPOLNE BRAKOVE: Patrijaršija otkrila da je bila izložena pritiscima
Duhovna riznica
20:53 | 09.07.2026
10 NAJVEĆIH GREŠAKA KOJE ČESTO PRAVE PRAVOSLAVNI VERNICI: Među običajima ima i onih koji mogu biti štetni
Praznici i sveci
18:30 | 09.07.2026
ON JE BESPLATNO LEČIO BOLESNE I ODBIO SVO CAREVO ZLATO Srpska crkva sutra slavi Prepodobnog Sampsona Stranoprimca!
Duhovna riznica
16:59 | 09.07.2026
KO SU BILI HRISTOVI ROĐACI: Biblijska istorija koja i danas intrigira mnoge
Duhovna riznica
20:19 | 29.05.2026
ISTORIJSKA POBEDA PRAVOSLAVLJA: Evropski sud za ljudska prava osudio Tursku zbog diskriminacije pravoslavnih sveštenika
Duhovna riznica
22:55 | 13.05.2026
SVETOGORSKI MONASI DARIVALI IKONU BOGORODICE AMERIČKOJ AMBASADORKI: Bivša verenica Donalda Trampa Mlađeg oduševljena poklonom sa Svete gore
Aktuelno iz SPC
12:36 | 30.04.2026
TRAGEDIJA I BOL ZAUSTAVILI DAH JEDNE SVEŠTENIČKE KUĆE: Odlazak malog anđela Jovana Kneževića
Aktuelno iz SPC
20:27 | 01.05.2026
“PLAČE CELA ZEMLJA, PLAČE PORODICA KNEŽEVIĆ, A IMA I ZA KIM!”: Potresna beseda mitropolita Joanikija na sahrani malog anđela Jovana (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
16:18 | 01.05.2026
POTRESNE SLIKE I REČI NA SAHRANI MALOG JOVANA KNEŽEVIĆA: Trojica mitropolita služila opelo sinu sveštenika Ostoje (FOTO)
Plaštanica se tokom večernje službe polaže na posebno pripremljen sto u sredini crkve, zajedno sa Jevanđeljem, gde vernici prilaze da je celivaju i u tišini se pomole.
Kako vernici širom pravoslavnog sveta doživljavaju iznošenje plaštanice i pripremaju se za trenutak vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
