Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
U pravoslavnoj tradiciji, način na koji se sahranjuju upokojeni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice se razlikuje od ostatka godine.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Zbog toga se u ovim danima opelo ne služi u uobičajenom, pokajnom tonu koji je karakterističan za ostatak godine.
U Trebniku je rečeno da ako se neko upokoji na svetu Pashu, ili u bilo koji dan Svetle sedmice, "malo šta se od uobičajenih zaupokojenih pesama peva, zbog uzvišenosti i časti radosnog praznika Vaskrsenja".
- Opelo tada počinje, kao i svako bogosluženje Svetle sedmice, mnogokratnim pevanjem "Hristos voskrese", uz stihove: "Da voskresnet Bog" ("Neka vaskrsne Bog"). Zatim se proiznosi uobičajena zaupokojena jektenija i peva se čitav kanon Pashe: "Voskresenija den" ("Vaskrsenja je dan") - navedeno je u Trebniku.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Sahrana, Ilustracija
Trebnik sugeriše da opelo i pevanje kanona počinje još u domu pokojnika, koji se uz pevanje kanona prenosi u crkvu.
- Posle vozglasa jektenije pre kanona čita se: "Voskresenije Hristovo vidjevše“ ("Videvši vaskrsenje Hristovo"). Posle treće pesme kanona proiznosi se zaupokojena jektenija i ipakoj "Predvarivšijautro" ("Pre svanuća"). Posle šeste pesme kanona - zaupokojena jektenija, kondak "So svjatimi upokoj" ("Sa svetima upokoj"), a zatim se peva: "Jelici vo Hrista krestistesja", govori se prokimen i čita se Apostol određen za Liturgiju toga dana, iz Dela apostolskih, i Jevanđelje vaskrsno prvo (Mt. zač. 116: 28, 16-20).
Posle Jevanđelja peva se "Voskresenie Hristovo vidjevše" i slede druge pesme kanona.
- Posle eksapostilara Pashe: "Plotiju usnuv“ („Telom usnuvši“) pevaju se vaskrsni tropari: "Angelskij sobor“ i obavlja se kađenje, a zatim, dok se pevaju stihire Pashe: "Pasha svjaščenaja" biva uobičajeno celivanje. Celivajući pokojnika, govore mu: "Hristos voskrese“.
Zatim se proiznose suguba zaupokojena jektenija, uz čitanje naglas molitve "Bože duhova", otpust i oproštajna molitva. Po ruskom običaju se umesto ove molitve, odmah posle Jevanđelja, čita kao i obično posebna razrešna molitva. Prilikom prenošenja tela do groba peva se "Hristos voskrese“.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Ipolita i Odanije Preobraženja Gospodnjeg po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Adrijan i Natalija. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Zefirina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
