Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
U pravoslavnoj tradiciji, način na koji se sahranjuju upokojeni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice se razlikuje od ostatka godine.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Zbog toga se u ovim danima opelo ne služi u uobičajenom, pokajnom tonu koji je karakterističan za ostatak godine.
U Trebniku je rečeno da ako se neko upokoji na svetu Pashu, ili u bilo koji dan Svetle sedmice, "malo šta se od uobičajenih zaupokojenih pesama peva, zbog uzvišenosti i časti radosnog praznika Vaskrsenja".
- Opelo tada počinje, kao i svako bogosluženje Svetle sedmice, mnogokratnim pevanjem "Hristos voskrese", uz stihove: "Da voskresnet Bog" ("Neka vaskrsne Bog"). Zatim se proiznosi uobičajena zaupokojena jektenija i peva se čitav kanon Pashe: "Voskresenija den" ("Vaskrsenja je dan") - navedeno je u Trebniku.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Sahrana, Ilustracija
Trebnik sugeriše da opelo i pevanje kanona počinje još u domu pokojnika, koji se uz pevanje kanona prenosi u crkvu.
- Posle vozglasa jektenije pre kanona čita se: "Voskresenije Hristovo vidjevše“ ("Videvši vaskrsenje Hristovo"). Posle treće pesme kanona proiznosi se zaupokojena jektenija i ipakoj "Predvarivšijautro" ("Pre svanuća"). Posle šeste pesme kanona - zaupokojena jektenija, kondak "So svjatimi upokoj" ("Sa svetima upokoj"), a zatim se peva: "Jelici vo Hrista krestistesja", govori se prokimen i čita se Apostol određen za Liturgiju toga dana, iz Dela apostolskih, i Jevanđelje vaskrsno prvo (Mt. zač. 116: 28, 16-20).
Posle Jevanđelja peva se "Voskresenie Hristovo vidjevše" i slede druge pesme kanona.
- Posle eksapostilara Pashe: "Plotiju usnuv“ („Telom usnuvši“) pevaju se vaskrsni tropari: "Angelskij sobor“ i obavlja se kađenje, a zatim, dok se pevaju stihire Pashe: "Pasha svjaščenaja" biva uobičajeno celivanje. Celivajući pokojnika, govore mu: "Hristos voskrese“.
Zatim se proiznose suguba zaupokojena jektenija, uz čitanje naglas molitve "Bože duhova", otpust i oproštajna molitva. Po ruskom običaju se umesto ove molitve, odmah posle Jevanđelja, čita kao i obično posebna razrešna molitva. Prilikom prenošenja tela do groba peva se "Hristos voskrese“.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
