Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Srpska pravoslavna crkva 11. aprila obeležava Veliku subotu.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa, poslednji dan posta, drugi dan hrišćanske žalosti i posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Pravoslavna crkva veruje da je Isus Hrist toga dan u grobu bio samo telom, a da je duhom bio u Adu, odnosno da je u isto vreme bio na prestolu sa Ocem i Duhom, samim tim što je on sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
"U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao: Poslije tri dana ustaću (Mt. 27, 63). Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen (Mt. 27, 65-66)".
U Veliku subotu bogoslužbeno se sećamo i blagoobraznog Josifa i Nikodima koji su skinuli Hristovo telo sa krsta, obavili ga platnom, pomazali mirisima i položili u novi grob koji se nalazio u Josifovom vrtu, a grob utvrdili navalivši kamen na vrata grobna.
"Sa druge strane himnografija nas podseća da je Gospod u ovaj dan subotnji počinuo od svojih dela, isto onako kako je počinuo od svojih dela prilikom stvaranja sveta".
Evanđelski izveštaji svedoče da su prilikom Spasiteljevog pogrebanja prisutne bile i Marija Magdalina i Marija Jakovljeva. Evanđelisti govore i da je kraj groba bila postavljena vojnička straža.
Prema bogoslužbenom pravilu poznato je da je Velika subota jedina subota u godini koja se posti, iz razloga što se u ovaj dan subotnji sećamo Gospodnjeg prebivanja u grobu.
Bogoslužbeno proslavljanje ove preblagoslovene Velike subote počelo je na Sveti i Veliki petak uveče kada se bogosluži jutrenje Velike subote sa takozvanim statijama.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen. Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs. Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja. Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Printscreen
Duhovna riznica
22:07 | 28.03.2026
OVO JE NAJVEĆE ČUDO PRAVOSLAVLJA: Svetogorski monah Jefrem upozorava - kada izostane, to će biti vreme antihrista
Duhovna riznica
20:27 | 02.04.2026
OVO NIKAKO NE NOSITE U CRKVU NA VELIKU SUBOTU: Sveštenici upozoravaju na najčešće greške vernika pri donošenju vaskršnjih korpi na osvećenje
Duhovna riznica
11:43 | 08.04.2026
SVE JE KRENULO OD MARIJE MAGDALENE: Zašto farbamo jaja za Vaskrs i zašto prvo obavezno mora biti crvene boje!
Duhovna riznica
11:23 | 07.04.2026
PRAVILA POSTA ZA POSLEDNJU SEDMICU PRED VASKRS: Evo zbog čega se ove godine na Blagovesti ne jede riba
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Poglavar SPC doputovao u drevnu lavru, gde će s vernim narodom dočekati Vaskrs, poklonio se svetinjama i nastavlja bogosluženja u danima koji sabiraju stradanje, nadu i trajanje osmovekovne duhovne tradicije.
Plaštanica se tokom večernje službe polaže na posebno pripremljen sto u sredini crkve, zajedno sa Jevanđeljem, gde vernici prilaze da je celivaju i u tišini se pomole.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
