Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Srpska pravoslavna crkva 11. aprila obeležava Veliku subotu.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa, poslednji dan posta, drugi dan hrišćanske žalosti i posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Pravoslavna crkva veruje da je Isus Hrist toga dan u grobu bio samo telom, a da je duhom bio u Adu, odnosno da je u isto vreme bio na prestolu sa Ocem i Duhom, samim tim što je on sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
"U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao: Poslije tri dana ustaću (Mt. 27, 63). Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen (Mt. 27, 65-66)".
U Veliku subotu bogoslužbeno se sećamo i blagoobraznog Josifa i Nikodima koji su skinuli Hristovo telo sa krsta, obavili ga platnom, pomazali mirisima i položili u novi grob koji se nalazio u Josifovom vrtu, a grob utvrdili navalivši kamen na vrata grobna.
"Sa druge strane himnografija nas podseća da je Gospod u ovaj dan subotnji počinuo od svojih dela, isto onako kako je počinuo od svojih dela prilikom stvaranja sveta".
Evanđelski izveštaji svedoče da su prilikom Spasiteljevog pogrebanja prisutne bile i Marija Magdalina i Marija Jakovljeva. Evanđelisti govore i da je kraj groba bila postavljena vojnička straža.
Prema bogoslužbenom pravilu poznato je da je Velika subota jedina subota u godini koja se posti, iz razloga što se u ovaj dan subotnji sećamo Gospodnjeg prebivanja u grobu.
Bogoslužbeno proslavljanje ove preblagoslovene Velike subote počelo je na Sveti i Veliki petak uveče kada se bogosluži jutrenje Velike subote sa takozvanim statijama.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen. Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs. Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja. Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Printscreen
Duhovna riznica
22:07 | 28.03.2026
OVO JE NAJVEĆE ČUDO PRAVOSLAVLJA: Svetogorski monah Jefrem upozorava - kada izostane, to će biti vreme antihrista
Duhovna riznica
20:27 | 02.04.2026
OVO NIKAKO NE NOSITE U CRKVU NA VELIKU SUBOTU: Sveštenici upozoravaju na najčešće greške vernika pri donošenju vaskršnjih korpi na osvećenje
Duhovna riznica
11:43 | 08.04.2026
SVE JE KRENULO OD MARIJE MAGDALENE: Zašto farbamo jaja za Vaskrs i zašto prvo obavezno mora biti crvene boje!
Duhovna riznica
11:23 | 07.04.2026
PRAVILA POSTA ZA POSLEDNJU SEDMICU PRED VASKRS: Evo zbog čega se ove godine na Blagovesti ne jede riba
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
