Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Klepalo ima i praktičnu svrhu u manastirskim okruženjima gde zvuk zvona može biti nepoželjan ili praktično nemoguć zbog udaljenosti, geografskih karakteristika ili želje da se očuva mir i tišina.
Danas pravoslavni hrišćani širom sveta obeležavaju Veliki petak, dan duboke tuge i sećanja na stradanje i raspeća Isusa Hristosa na krstu.
U skladu sa značajem ovog dana, bogosluženja protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost, koja na Veliki petak ustupa mesto tišini i sabranosti.
Umesto zvona, u pravoslavnim hramovima i manastirima oglašava se klepalo, poznato i kao semantron -jednostavan, ali upečatljiv drveni ili metalni instrument.
Njegov zvuk, koji nastaje udaranjem po duguljastoj ploči, poziva vernike na molitvu i označava početak bogosluženja.
Wikimedia/Rklawton
Klepalo, Ilustracija
Ovaj običaj potiče iz ranih vekova hrišćanstva, iz vremena kada zvona još nisu bila u upotrebi. Klepalo je tada imalo ključnu ulogu u okupljanju monaštva i vernog naroda, a vremenom je postalo i simbol skromnosti i duhovne budnosti.
Njegova upotreba zadržala se do danas, naročito u manastirskim sredinama koje neguju drevnu liturgijsku praksu.
- Klepalo se smatra jednostavnijim i skromnijim načinom obaveštavanja o bogosluženju u manastirima, kao i podsećanjem monaha na molitvu i okupljanje u crkvi - navedeno je na sajtu Eparhije šumadijske i dalje objašnjeno:
- Klepalo ima simboličko značenje u pravoslavlju. Zvuk klepala predstavlja poziv na zajedništvo, okupljanje i molitvu. Kroz udarce klepala, vernici su podsećani na duhovne obaveze i važnost prisustva u bogosluženjima. Takođe, klepalo se koristi kao znak upozorenja, na primer, kada se priprema početak službe ili kada se vernici pozivaju na tihovanje ili pokajanje.
U pojedinim sredinama, klepalo se koristi i kao znak upozorenja ili najava važnih trenutaka tokom bogosluženja, čime dodatno naglašava njegovu ulogu u liturgijskom životu. Posebno u manastirima, gde se teži očuvanju mira i tišine, ono ostaje nezamenjiv deo tradicije i svakodnevnog duhovnog ritma.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
