Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Srpska pravoslavna crkva 10. aprila obeležava Veliki petak kao najtužniji dan u hrišćanskom kalendaru, posvećen sećanju na stradanje i smrt Isusa Hrista na krstu, koju vernici doživljavaju kao žrtvu za spasenje čovečanstva.
Prema hrišćanskom predanju, događaji koji su prethodili raspeću odvijali su se u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, kada je Hristos bio izložen mučenju i poniženju.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Uoči praznika Pashe postojao je običaj da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je narodu ponudio izbor između Isusa i Varave, razbojnika poznatog po nasilju. Međutim, okupljena masa, podstaknuta verskim starešinama, zatražila je oslobađanje Varave, dok je za Hrista tražila najstrožu kaznu - raspeće.
Shutterstock AI
Raspeće Isusa Hristosa
Nakon presude, Hristu je na glavu stavljen venac od trnja, a na pleća težak krst koji je nosio do mesta pogubljenja, putem koji se i danas naziva Ulica bola.
Na tom putu bio je izložen porugama i uvredama, a prema predanju, pomogao mu je Simon iz Kirineje, koji je poneo krst zajedno s njim.
Na brdu Golgota podignuta su tri krsta, a Isus Hristos je razapet između dvojice razbojnika. Uprkos stradanju, u trenucima umiranja uputio je molitvu za svoje mučitelje, tražeći oproštaj za njih.
"Oče, oprosti im, ne znaju šta rade".
Njegova smrt, prema verovanju, bila je praćena neobičnim pojavama u prirodi - pomračenjem, potresom i drugim znakovima koji su ostavili snažan utisak na prisutne.
"Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale".
Wikipedia
Isusovo raspeće
Među onima koji su ostali pod krstom bili su Bogorodica, apostol Jovan i Marija Magdalena, kao i još nekoliko žena. Posle smrti, telo Isusa Hrista zatražio je Josif iz Arimateje, koji je od Pilata dobio dozvolu da ga sahrani pre početka subote.
Telo je položeno u grob uklesan u steni, a ulaz zatvoren velikim kamenom, dok su stražari postavljeni da ga čuvaju.
Veliki petak u pravoslavlju protiče u znaku strogog posta, molitve i tišine. Tog dana se ne obavljaju slavlja, a u crkvama ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima, što dodatno naglašava atmosferu žalosti i sabranosti koja traje sve do Vaskrsa.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Matiju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenik Agatonik i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Device Marije Kraljice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
