Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti", podseća otac Georgije.
U vremenu brzih sudova, često se zaboravlja koliko je tanka granica između osude i kritike. U pravoslavlju, jasno se pravi razlika između ove dve stvari, ali i upozorava na opasnost njihovog mešanja.
Osuda se posmatra kao duhovno štetna jer podrazumeva uzdizanje iznad drugog čoveka i donošenje konačnog suda o njegovoj ličnosti. Takav stav, prema crkvenom učenju, vodi u gordost i udaljava čoveka od ljubavi i smirenja. Vernicima se zato savetuje da se uzdrže od osuđivanja, imajući u vidu sopstvene slabosti.
S druge strane, kritika nije nužno negativna. Kada je izrečena sa ljubavlju, odgovornošću i željom da se nekome pomogne da ispravi grešku, ona može biti korisna i lekovita. Međutim, upravo tu leži i najveća zamka – jer kritika lako može skliznuti u osudu.
Koja je razlika između kritike i osude, kako uputiti kritiku i naučiti prihvatiti kritiku, objasnio je iguman Georgije Stanković:
- Prvo da vidimo da li kritika zaista kritika... Patrijarh Kiril nas je u Rusiji učio da pravimo razliku između kritike i napada. Naravno, radilo se o medijskom prostoru. Kritika je dobra. Bez dobre kritike čovek ne može da ide napred. Kritika koriguje čoveka, i onaj ko te kritikuje, on ti uvek želi najbolje - kaže iguman Georgije.
Međutim, i tu čovek mora da pazi, kaže, da li to što radi, zaista dobro.
- Jer dobro nije dobro, kaže Sveti Simeon Bogoslov, ako se ne čini na dobar način. I kritika mora biti dobra. Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti". Jer nije isto reći: "E, majmune, tako i tako..." ili "Brate moj, dođi da porazgovaramo".
Dakle, kritika, ističe, uvek želi da pokrene čoveka napred i da se on promeni.
- Napad, ne. Onaj ko te napada, što si gori, to je njemu draže. I onda ima razloga da te sve više i više napada. Da li zaista napadamo ljude ili ih kritikujemo? Ako je naša kritika plod naše želje da im učinimo dobro, zapamtimo princip Svetog Simeona Bogoslova: "Nije dobro ako se ne čini na dobar način". Ako ti osobito gordog čoveka stalno kritikuješ car Solomon nam govori: "Ne kritikuj gnevnog, grešnog čoveka, odnosno čoveka gordog, neće ti pozitivno odgovoriti".
Kaže da će takav čovek na to gledati kao na napad, ne kao na blagoslov.
- Prvo što treba da uradimo, ako nismo na istim talasnim dužinama, jeste ono: "Molite se za neprijatelje svoje"! Taj neprijatelj ne mora uvek biti čovek koji nam čini zlo, to može biti i rođeno dete koje te tog dana nervira, supruga, sabrat u manastiru... Dakle, on realno nije moj neprijatelj, ali je čovek sa kojim ja nisam na istim talasnim dužinama, i u meni izaziva neka teška osećanja koja me muče. Pomoli se za tog čoveka. U toj molitvi doći češ do pravilnog metoda kako nastupiti prema takvom čoveku - zaključuje otac Georgije.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
U pravoslavnom duhu, osuda se ne smatra tek ljudskom manom, već dubokom ranom duše koja udaljava od Boga.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
