Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti", podseća otac Georgije.
U vremenu brzih sudova, često se zaboravlja koliko je tanka granica između osude i kritike. U pravoslavlju, jasno se pravi razlika između ove dve stvari, ali i upozorava na opasnost njihovog mešanja.
Osuda se posmatra kao duhovno štetna jer podrazumeva uzdizanje iznad drugog čoveka i donošenje konačnog suda o njegovoj ličnosti. Takav stav, prema crkvenom učenju, vodi u gordost i udaljava čoveka od ljubavi i smirenja. Vernicima se zato savetuje da se uzdrže od osuđivanja, imajući u vidu sopstvene slabosti.
S druge strane, kritika nije nužno negativna. Kada je izrečena sa ljubavlju, odgovornošću i željom da se nekome pomogne da ispravi grešku, ona može biti korisna i lekovita. Međutim, upravo tu leži i najveća zamka – jer kritika lako može skliznuti u osudu.
Koja je razlika između kritike i osude, kako uputiti kritiku i naučiti prihvatiti kritiku, objasnio je iguman Georgije Stanković:
- Prvo da vidimo da li kritika zaista kritika... Patrijarh Kiril nas je u Rusiji učio da pravimo razliku između kritike i napada. Naravno, radilo se o medijskom prostoru. Kritika je dobra. Bez dobre kritike čovek ne može da ide napred. Kritika koriguje čoveka, i onaj ko te kritikuje, on ti uvek želi najbolje - kaže iguman Georgije.
Međutim, i tu čovek mora da pazi, kaže, da li to što radi, zaista dobro.
- Jer dobro nije dobro, kaže Sveti Simeon Bogoslov, ako se ne čini na dobar način. I kritika mora biti dobra. Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti". Jer nije isto reći: "E, majmune, tako i tako..." ili "Brate moj, dođi da porazgovaramo".
Dakle, kritika, ističe, uvek želi da pokrene čoveka napred i da se on promeni.
- Napad, ne. Onaj ko te napada, što si gori, to je njemu draže. I onda ima razloga da te sve više i više napada. Da li zaista napadamo ljude ili ih kritikujemo? Ako je naša kritika plod naše želje da im učinimo dobro, zapamtimo princip Svetog Simeona Bogoslova: "Nije dobro ako se ne čini na dobar način". Ako ti osobito gordog čoveka stalno kritikuješ car Solomon nam govori: "Ne kritikuj gnevnog, grešnog čoveka, odnosno čoveka gordog, neće ti pozitivno odgovoriti".
Kaže da će takav čovek na to gledati kao na napad, ne kao na blagoslov.
- Prvo što treba da uradimo, ako nismo na istim talasnim dužinama, jeste ono: "Molite se za neprijatelje svoje"! Taj neprijatelj ne mora uvek biti čovek koji nam čini zlo, to može biti i rođeno dete koje te tog dana nervira, supruga, sabrat u manastiru... Dakle, on realno nije moj neprijatelj, ali je čovek sa kojim ja nisam na istim talasnim dužinama, i u meni izaziva neka teška osećanja koja me muče. Pomoli se za tog čoveka. U toj molitvi doći češ do pravilnog metoda kako nastupiti prema takvom čoveku - zaključuje otac Georgije.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
U pravoslavnom duhu, osuda se ne smatra tek ljudskom manom, već dubokom ranom duše koja udaljava od Boga.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
