Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti", podseća otac Georgije.
U vremenu brzih sudova, često se zaboravlja koliko je tanka granica između osude i kritike. U pravoslavlju, jasno se pravi razlika između ove dve stvari, ali i upozorava na opasnost njihovog mešanja.
Osuda se posmatra kao duhovno štetna jer podrazumeva uzdizanje iznad drugog čoveka i donošenje konačnog suda o njegovoj ličnosti. Takav stav, prema crkvenom učenju, vodi u gordost i udaljava čoveka od ljubavi i smirenja. Vernicima se zato savetuje da se uzdrže od osuđivanja, imajući u vidu sopstvene slabosti.
S druge strane, kritika nije nužno negativna. Kada je izrečena sa ljubavlju, odgovornošću i željom da se nekome pomogne da ispravi grešku, ona može biti korisna i lekovita. Međutim, upravo tu leži i najveća zamka – jer kritika lako može skliznuti u osudu.
Koja je razlika između kritike i osude, kako uputiti kritiku i naučiti prihvatiti kritiku, objasnio je iguman Georgije Stanković:
- Prvo da vidimo da li kritika zaista kritika... Patrijarh Kiril nas je u Rusiji učio da pravimo razliku između kritike i napada. Naravno, radilo se o medijskom prostoru. Kritika je dobra. Bez dobre kritike čovek ne može da ide napred. Kritika koriguje čoveka, i onaj ko te kritikuje, on ti uvek želi najbolje - kaže iguman Georgije.
Međutim, i tu čovek mora da pazi, kaže, da li to što radi, zaista dobro.
- Jer dobro nije dobro, kaže Sveti Simeon Bogoslov, ako se ne čini na dobar način. I kritika mora biti dobra. Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti". Jer nije isto reći: "E, majmune, tako i tako..." ili "Brate moj, dođi da porazgovaramo".
Dakle, kritika, ističe, uvek želi da pokrene čoveka napred i da se on promeni.
- Napad, ne. Onaj ko te napada, što si gori, to je njemu draže. I onda ima razloga da te sve više i više napada. Da li zaista napadamo ljude ili ih kritikujemo? Ako je naša kritika plod naše želje da im učinimo dobro, zapamtimo princip Svetog Simeona Bogoslova: "Nije dobro ako se ne čini na dobar način". Ako ti osobito gordog čoveka stalno kritikuješ car Solomon nam govori: "Ne kritikuj gnevnog, grešnog čoveka, odnosno čoveka gordog, neće ti pozitivno odgovoriti".
Kaže da će takav čovek na to gledati kao na napad, ne kao na blagoslov.
- Prvo što treba da uradimo, ako nismo na istim talasnim dužinama, jeste ono: "Molite se za neprijatelje svoje"! Taj neprijatelj ne mora uvek biti čovek koji nam čini zlo, to može biti i rođeno dete koje te tog dana nervira, supruga, sabrat u manastiru... Dakle, on realno nije moj neprijatelj, ali je čovek sa kojim ja nisam na istim talasnim dužinama, i u meni izaziva neka teška osećanja koja me muče. Pomoli se za tog čoveka. U toj molitvi doći češ do pravilnog metoda kako nastupiti prema takvom čoveku - zaključuje otac Georgije.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
U pravoslavnom duhu, osuda se ne smatra tek ljudskom manom, već dubokom ranom duše koja udaljava od Boga.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
