Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Vaskrs, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, svake godine dolazi u drugačijem terminu, što zbunjuje mnoge. Iako se uvek slavi u nedelju, pravila po kojima se određuje datum ovog praznika nisu nimalo jednostavna – u njih su utkane i astronomija, i matematika, i vekovna crkvena tradicija.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Još davne 325. godine, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ustanovljena su pravila koja se i danas poštuju. Prolećna ravnodnevnica se, bez obzira na stvarni položaj Sunca, računa kao 21. mart. Nakon toga se čeka pun mesec (crkveni, ne astronomski), a prva nedelja koja sledi – postaje Vaskrs.
Dakle, u obzir se ne uzimaju stvarne astronomske pojave, već unapred izračunate tabele koje se nalaze u crkvenim kalendarima. Zbog toga se može dogoditi da se „crkveni“ pun mesec razlikuje od pravog i do nekoliko dana, što direktno utiče na datum praznika.
Pravoslavna tradicija poštuje još jedno pravilo: Vaskrs uvek dolazi nakon jevrejske Pashe.
Ovo načelo dodatno komplikuje računicu, ali ima duboko teološko značenje, jer se Hristovo vaskrsenje desilo nakon Pashe. Na taj način se očuva hronološki i simbolički redosled biblijskih događaja.
Prolećna ravnodnevica, ili početak proleća, astronomski može da bude 20. ili 21. marta, ali kada se određuje dan Vaskrsa uzima se uvek 21. mart. To je početni dan u odnosu na koji se određuje Vaskrs.
Sledeće je pun mesec. Verovatno je poznato da Mesec obiđe oko Zemlje za oko 28 dana, pa je zbog toga i dan punog meseca promenljiv. I ne samo to. Bitno je zapamtiti da se kod određivanja datuma Vaskrsa koristi podatak iz tablica (crkvenog kalendara), a ne pravi mesec koji vidimo. Razlika između onoga što vidimo na nebu i onoga što piše u kalendaru može da bude i dva dana. Ova razlika možda deluje malo, ali ako je pun mesec na primer u subotu – datum Uskrsa može da se pomeri celu nedelju.
Ove godine, i pravoslavni i katolički vernici proslavljaju Vaskrs istog dana – 20. aprila 2025. godine. Ovakvo podudaranje se ne dešava često, jer zapadna i istočna crkva koriste različite kalendare (Gregorijanski i Julijanski), ali ove godine datumi se poklapaju.
Evo kako će izgledati datumi Uskrsa u narednom periodu:
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
Prema Zakonu o radu, svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Do poslednjeg daha on spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
