KO JE BIO LAZAR ČETVORODNEVNI, KOME JE POSVEĆEN DANAŠNJI PRAZNIK? Tajne Isusovog prijatelja čija mošti i danas isceljuju vernike

Lazareva subota, dan kada pravoslavni vernici obeležavaju jedno od najvažnijih čuda Isusa Hrista, nosi duboko teološko i duhovno značenje. Ovaj praznik, posvećen Lazarovom vaskrsenju, dolazi uoči Cveti i predstavlja prekretnicu u Hristovoj misi u Jerusalimu. Kako protojerej Aleksandar Šmeman piše u svojoj knjizi „Tajne praznika“, Lazareva subota je vreme kada se svet, uprkos smrti, ponovo susreće sa Božjom ljubavlju i životom.

Lazar Četvorodnevni, kako ga nazivamo u crkvenoj tradiciji, bio je Isusov blizak prijatelj, kojeg je Hristos vaskrsao četiri dana nakon njegove smrti. Lazar je živeo u Vitaniji, u blizini Jerusalima, zajedno sa svojim sestrama Martom i Marijom, i bio je duboko poštovan od strane Spasitelja. Isus je, uprkos svojoj misiji, često dolazio u Vitaniju, gde je provodio vreme sa Lazarom, čovekom kojeg je smatrao izuzetno čistom dušom i velikim pravednikom.

Facebook/St Vladimir's Orthodox Theological Seminary

 

Kada je Lazar preminuo, Isus je bio nedaleko od Jerusalima i vest o njegovoj smrti stigla je do njega trećeg dana. Iako bio svestan tuge svojih prijatelja, Isus nije požurio odmah, nego je sa apostolima krenuo ka Vitaniji, gde su ga sestre dočekale u suzama. Bezdušna smrt, koju je Lazar iskusio, nije bila kraj, jer je Isus, gledajući svog prijatelja u grobu, samo izgovorio reč: „Ustaj, Lazare!“ U tom trenutku Lazar je vaskrsao pred očima svih prisutnih, što je postalo čudo koje je zapanjilo sve, uključujući i Judejce koji su bili svedoci tog čuda.

Zašto je ovo vaskrsenje bilo toliko značajno? Jevrejski običaji nalagala su da duša ostane uz telo tri dana, nadajući se povratku u njega. Četvrti dan, kada je Lazar oživeo, predstavljalo je jasan dokaz da je smrt nepobediva samo ako ne postoji sila koja je može prevazići. I ta sila je bila Isus, Božji Sin, koji je došao da uništi smrt i podari večni život. Lazarovo vaskrsenje nije bilo samo čudo, već je predstavljalo i predokus onoga što će se desiti nedeljama kasnije, kada će Isus, smrtno razapet, pobediti smrt i svojom žrtvom doneti spasenje čitavom svetu.

Lazar je postao simbol Božje moći i ljubavi, ali i simbol novog života, onog večnog koji je Hristos obećao svojim vernicima. Posle vaskrsenja, Lazar je otišao na Kipar, gde je postao episkop u Kitionu, mestu koje danas ima duboko istorijsko i duhovno značenje, i živeo je život posvećen molitvi i službi. Ipak, njegov život posle vaskrsenja nosio je posebnu duhovnu dimenziju — sve što je jeo nakon svog vraćanja u život bilo je gorko, pa je razvio naviku da uzima šećer ili med da ublaži gorčinu. Ovo je postalo deo njegove svakodnevne duhovne prakse, podsećajući nas na to da ni život posle smrti nije isti kao pre njega.

Shutterstock/Logan Bush

 

U crkvi koja se danas nalazi u Larnaki na Kipru, gde su čuvane njegove mošti pre nego što su prenete u Carigrad, vernici dolaze kako bi se pomolili na mestu gde je Lazar službovao. Po predanju, čuda isceljenja su se dešavala nad njegovim moštima, a vernici dolaze da osete snagu njegove svetosti i božanske prisutnosti.

Kako stoji u Jevanđelju po Jovanu, nakon što je Gospod vaskrsao svog prijatelja Lazara, „mnogi od Judejaca koji bijahu došli Mariji, vidjevši šta učini Isus, povjerovaše u njega.“ Zbog toga se smatra da je upravo na Lazarevu subotu, kad počinju uskršnji praznici, doneta i odluka da Isus Hristos bude pogubljen. Svega nekoliko dana kasnije, na Veliki petak Isus je razapet na krst, a dva dana kasnije njegovo telo nestalo je iz groba na Golgoti.

Lazarevo vaskrsenje je simbol nade i snage koju vernici osećaju na Lazarevu subotu. Ovaj praznik podseća nas na to da, uprkos smrti, postoji snaga koja je jača od nje — to je snaga Božje ljubavi, koja uvek pobedjuje. Kako protojerej Aleksandar Šmeman piše, „Hristos plače zato što je u smrti svog prijatelja sagledao trijumf smrti u svetu“, ali Njegovo čudo pokazuje da smrt nije kraj. Lazareva subota je trenutak kada iznova svedočimo pobedi života nad smrću, nade nad beznađem.

Wikipedia,New Africa/Shutterstock

 

Lazareva subota, ili kako je poznata u narodnoj tradiciji - Vrbica, obeležena je posebnim običajima, među kojima je najlepši onaj kada vernici donose vrbove grančice koje se potom blagosiljaju u crkvi.

- Na Lazarevu subotu praznuje se posebano i vrlo živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica. Ovog dana bralo se olistalo pruće od vrbe. Lazareva subota, odnosno Vrbica, dan je dečje radosti. Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri po porti i učestvovala u ophodu oko crkve posle podne. Uvek se držala litija izvan hrama - kaže otac Aleksandar Šmeman u svojoj knjizi “Tajne praznika” i dodaje:

- Prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje (Jn 12). Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano; pored ostalog, u rukama nose palmove grančice. Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama.

Ovaj dan označava početak Uskrsa, dan kada se svečano obeležava početak Hristovog trijumfa, koji se nastavlja u nedelji Cveti. Na Lazarevu subotu, vera i ljubav prema Hristu ponovo oživljavaju u svakom srcu vernika, podsećajući nas da je život, uprkos svim izazovima, uvek veći od smrti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara