ŠTA SA VRBINIM VENČIĆIMA POSLE LAZAREVE SUBOTE: Sveštenik otkriva da se nikako ne smeju bacati, ali i zašto je Vrbica dečji praznik

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Lazarevu subotu.

Lazareva subota je kod Srba poznata i kao Vrbica i smatra se danom dečje radosti. Tada je Isus Hristos ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice.

Wikipedia,New Africa/Shutterstock

 

Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo nebesko”. U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Jerej Simon Vasić u crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Kačarevu, jednom prilikom je objasnio da na današnji dan bi trebalo deca lepo da se obuku i oko vrata okače mala zvonca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

- Subota uoči praznika Cveti, posvećena je uspmeni na vaskrsenje Lazara iz Vitnije, kojeg je Isus vaskrsao četiri dana nakon smrti, i na ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga deca i narod svečano dočekali držeći palmine grančice u rukama. Pošto palme ne rastu u ovim predelima, u našem narodu se uzimaju grančice vrbe, pošto vrba među prvima olista, pa otuda nastaje narodni naziv praznika - Vrbica - navodi jerej Simeon Vasić, sveštenik u crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Kačarevu.

New Africa/Shutterstock

 

Na Vrbicu sveštenik osvećuje vrbu u hramu, deli je narodu i deci i kreće u trokratni pohod oko hrama.

- Običaj u našem narodu jeste da se deca dovedu u crkvu, jer je to dečji praznik. Roditelji ih lepo obuku, kupuju im zvončiće vezane za trobijku i stavljaju ih oko vrata. Deca trče po portu i raduju se, a mlade vrbine grančice nose, potom, kućama i stavljaju se pored ikone i kandila - ističe jerej Vasić.

Zvončići koje deca nose su simbol pobede nad smrti jer je na taj dan Isus oživeo Lazara.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara