Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
SPC danas slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik posvećen vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih. To je ujedno i poslednje Hristovo čudo koje je počinio tokom života (ostala čuda možete pročitati na ovom linku).
Lazareva subota jeste pravoslavni praznik koji se obeležava u subotu neposredno pre Cveti, ulaska u Nedelju strasti koja vodi ka Vaskrsu. Ovaj praznik je posvećen čudesnom događaju iz Novog zaveta, kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara iz Vitanije, četiri dana nakon njegove smrti, što je navedeno u Jovanovom jevanđelju.
- Tradicionalno, na ovaj dan se organizuju procesije, tokom kojih deca nose grančice vrbe, simbolizujući palme koje su vernici razbacivali pred Isusom tokom njegovog svečanog ulaska u Jerusalim, što se obeležava sledećeg dana na Cveti. Vrba je izabrana zbog svoje rasprostranjenosti u mnogim pravoslavnim zemljama, gde palme nisu dostupne. Osim toga, grančice vrbe blagosiljaju se u crkvi i nose kući kao simbol zaštite i blagoslova.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Pošto se Vaskrs računa prema lunarnom kalendaru, tačan datum Lazareve subote se menja svake godine.
Generalno, Lazareva subota pada šest dana pre Vaskrsa. Da bismo odredili tačan datum za određenu godinu, prvo moramo znati datum Vaskrsa za tu godinu, a zatim izračunati unazad šest dana.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo. Zlu Jevrejku, koja je Matronu ubila, stigla je jeziva kazna. Tek kada je car umro, carica Teodora je sabrala sve ispovednike iz progonstva u prestonicu, utvrdi pravoverje, i naredi da se svete ikone unesu u hramove Božje. Tada je i prepodobni Ilarion bio pušten na slobodu. Nedelja je u pravoslavnoj tradiciji poseban dan.
- Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista. Praznik se posebno obeležava u Pravoslavnoj crkvi sa velikom liturgijskom pažnjom i tradicijom. To je dan radosti i nade, koji naglašava moć i milost Božiju - navedeno je na sajtu eparhije Šumadijske i navodi:
New Africa/Shutterstock
Duhovna riznica
18:20 | 04.04.2025
KAKO JE ZVONIMIRA BREBERA PRONAŠLA KRSNA SLAVA NA MOSTU SLOBODE 1999. GODINE: Neverovatna priča Novosađanina koja tera suze na oči
Praznici i sveci
00:01 | 09.04.2025
MUČENA, IZGLADNJIVANA I NA KRAJU BAČENA SA KUĆE, ALI SE HRISTA ODREKLA NIJE: Danas je Prepodobna Matrona Solunska
Praznici i sveci
00:01 | 10.04.2025
ISCELJIVAO BOLESNE, PROGONIO ZLE DUHOVE, A ONDA I SAM IZGNAN I VIŠE PUTA TEŠKO MUČEN: Danas je Prepodobni Ilarion Novi Ispovednik
Duhovna riznica
14:00 | 09.04.2025
OVAKO NAVLAČITE GNEV NA SVOJ DOM! Otac Gavrilo otkriva šta nikad ne bi trebalo da se radi nedeljom!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"!
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
