Zlu Jevrejku, koja je Matronu ubila, stigla je jeziva kazna.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava sećanje na svetu mučenicu Matronu Solunsku.
Prepodobna Matrona Solunska je kao sirota devojka bila služavka u kući jednoga Jevrejina u Solunu. Žena toga Jevrejina neprestano joj se rugala zbog njene vere u Hrista i terala ju je da odbaci Hrista i da ide u sinagogu.
"No krotka Matrona savesno iđaše za svojim poslom i ne odgovaraše gospođi svojoj ništa, a u potaji se moljaše Hristu", piše u žitijama.
Jednom je Jevrejka saznala da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa ju je sva gnevna upitala zašto nije išla u sinagogu nego u crkvu? Na to joj je Matrona odgovorila: "Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi“.
Besna zbog tako mužestvenog odgovora, Jevrejka ju je istukla i zatvorila u jednu mračnu odaju, gde je, povrh toga, još i vezala.
"No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga. Posle je u dva maha ponovo zatvaraše dok je najzad glađu ne umori".
Tada je opaka Jevrejka uzela Matronino telo i bacila ga sa visine svoje kuće na zemlju.
Posle toga, hrišćani su telo ove mučenice uzeli i časno ga sahranili, a "Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom".
Zlu Jevrejku uskoro je stigla kazna. Naime, sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila Matronino telo, ona se spotakla, pala i poginula.
Kada se i Gospod rodio u Vitlejemu, ovaj Anđeo Gospodnji javio se pastirima koji su čuvali noćnu stražu kod stada i rekao im: "Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!"
Čovek se vaspitava u nekoj subkulturi neprihvatanja smrti, nekog nenormalnog odnosa prema njoj, ističe otac Andrej.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
Svaka situacija u našem životu, bila ona dobra ili loša, ima svoje značenje.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Poštovati oca i majku znači poštovati dar života koji nam je Bog dao kroz njih.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
