Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Danas je Lazareva subota, praznik duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, koji verni narod obeležava sa posebnim poštovanjem i radošću. Ovaj dan posvećen je sećanju na jedno od najvećih čuda koje je učinio Isus Hristos - vaskrsenje pravednog Lazara iz Vitanije.
Prema Jevanđelju, Lazar je bio blizak prijatelj Hristov. Kada se teško razboleo i preminuo, već četiri dana je ležao u grobu kada je Gospod stigao u Vitaniju. Okupljeni narod bio je obuzet tugom, a njegove sestre Marta i Marija oplakivale su brata. Upravo tada, pred svima, Isus Hristos je pokazao silu Božiju i najavio pobedu života nad smrću.
OVO SU 38 ČUDA ISUSA HRISTA! Sve je počelo od pretvaranja vode u vino, a poslednje ga koštalo života
Pristupivši grobu, koji je bio zatvoren kamenom, Isus je naredio da se kamen ukloni. Iako su prisutni upozoravali da je telo već počelo da se raspada, Hristos je podigao oči ka nebu i pomolio se Ocu. Zatim je snažnim glasom pozvao: "Lazare, izađi napolje!“ Na opšte zaprepašćenje, Lazar je izašao iz groba, obavijen pogrebnim povojima, živ i vaskrsnut.
Ovo čudo nije bilo samo znak milosti prema prijatelju, već i snažna poruka svima - potvrda da je Hristos gospodar života i smrti, kao i najava njegovog sopstvenog vaskrsenja koje će uslediti. Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - Vaskrsenje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U našem narodu ovaj praznik poznat je i kao Vrbica, kada se u crkvama okupljaju deca, noseći vrbove grančice kao simbol pobede života i obnove. Zvuk dečjih zvončića i radost najmlađih podsećaju na reči Jevanđelja i dolazak Hristov u Jerusalim, koji se slavi već sutradan, na Cveti.
Lazareva subota nas podseća da vera nije samo sećanje na prošle događaje, već živo iskustvo nade - da smrt nije kraj, već prolaz ka večnom životu za one koji veruju.
Lazar je po crkvenom predanju kasnije rukopoložen od apostola Pavla i Varnave i bio je prvi vladika na Kipru, 30 godina, u Larnaci, gde je po istom predanju, drugi put i umro i bio sahranjen. Larnaka, što na grčkom jeziku znači grobnica (Larnaks), je dobila ime upravo po drugoj Lazarevoj grobnici.
Po crkvenom predanju, nakon što je Lazara vaskrsnuo Isus Hrist, do kraja života nije dozvolio sebi da se nasmeje, izuzev onda kada je video jednog čoveka kako krade ćupove da bi se obogatio. Tom prilikom se nasmejao i izgovorio: "Zemlja krade zemlju, zemlja uzima zemlju".
Sa ovim praznikom počinju veliki Vaskršnji praznici.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Otkrijte recept iz starih vremena sa Kosova i Metohije, savršen za dane posta na ulju ili kao zasitan porodični obrok uz sveže pečene pogače.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
