Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Danas je Lazareva subota, praznik duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, koji verni narod obeležava sa posebnim poštovanjem i radošću. Ovaj dan posvećen je sećanju na jedno od najvećih čuda koje je učinio Isus Hristos - vaskrsenje pravednog Lazara iz Vitanije.
Prema Jevanđelju, Lazar je bio blizak prijatelj Hristov. Kada se teško razboleo i preminuo, već četiri dana je ležao u grobu kada je Gospod stigao u Vitaniju. Okupljeni narod bio je obuzet tugom, a njegove sestre Marta i Marija oplakivale su brata. Upravo tada, pred svima, Isus Hristos je pokazao silu Božiju i najavio pobedu života nad smrću.
OVO SU 38 ČUDA ISUSA HRISTA! Sve je počelo od pretvaranja vode u vino, a poslednje ga koštalo života
Pristupivši grobu, koji je bio zatvoren kamenom, Isus je naredio da se kamen ukloni. Iako su prisutni upozoravali da je telo već počelo da se raspada, Hristos je podigao oči ka nebu i pomolio se Ocu. Zatim je snažnim glasom pozvao: "Lazare, izađi napolje!“ Na opšte zaprepašćenje, Lazar je izašao iz groba, obavijen pogrebnim povojima, živ i vaskrsnut.
Ovo čudo nije bilo samo znak milosti prema prijatelju, već i snažna poruka svima - potvrda da je Hristos gospodar života i smrti, kao i najava njegovog sopstvenog vaskrsenja koje će uslediti. Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - Vaskrsenje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U našem narodu ovaj praznik poznat je i kao Vrbica, kada se u crkvama okupljaju deca, noseći vrbove grančice kao simbol pobede života i obnove. Zvuk dečjih zvončića i radost najmlađih podsećaju na reči Jevanđelja i dolazak Hristov u Jerusalim, koji se slavi već sutradan, na Cveti.
Lazareva subota nas podseća da vera nije samo sećanje na prošle događaje, već živo iskustvo nade - da smrt nije kraj, već prolaz ka večnom životu za one koji veruju.
Lazar je po crkvenom predanju kasnije rukopoložen od apostola Pavla i Varnave i bio je prvi vladika na Kipru, 30 godina, u Larnaci, gde je po istom predanju, drugi put i umro i bio sahranjen. Larnaka, što na grčkom jeziku znači grobnica (Larnaks), je dobila ime upravo po drugoj Lazarevoj grobnici.
Po crkvenom predanju, nakon što je Lazara vaskrsnuo Isus Hrist, do kraja života nije dozvolio sebi da se nasmeje, izuzev onda kada je video jednog čoveka kako krade ćupove da bi se obogatio. Tom prilikom se nasmejao i izgovorio: "Zemlja krade zemlju, zemlja uzima zemlju".
Sa ovim praznikom počinju veliki Vaskršnji praznici.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Vrba simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani, među kojima je bilo i dosta dece, pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
