Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
U srcu Evrope, na samoj granici između dve države, priroda ispisuje neobično poglavlje istorije.
Reka Bug, vekovni svedok susreta naroda i vera, lagano menja svoj tok — i tom tihom, ali snažnom silom, može da izmeni sudbinu jednog od najstarijih pravoslavnih svetinja u Poljskoj.
Vlasti u Poljskoj izražavaju zabrinutost da bi manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji od 15. veka čuva pravoslavnu veru i tradiciju na istoku zemlje, mogao vremenom da se nađe van granica države, ukoliko reka nastavi da pomera svoje korito prema Belorusiji.
Nacionalna uprava za vode Poljske najavila je hitan projekat ojačavanja obala reke Bug, u pokušaju da zaustavi prirodnu eroziju tla. Iako je oštećenje trenutno udaljeno oko kilometar od manastira, stručnjaci upozoravaju da bi voda mogla da pronađe nove puteve kroz okolna mrtvaja i izoluje manastirski kompleks.
- Hipotetički, ako se tok reke promeni, manastir bi mogao biti fizički odvojen od teritorije Poljske - izjavio je Tomaš Makovski iz lokalne kancelarije Poljskih voda.
Prema predanju, upravo reka Bug je odigrala ključnu ulogu u nastanku ovog manastira — na njenim vodama doplutala je ikona Svetog Onufrija, što je protumačeno kao znak s neba i razlog da baš tu nikne svetinja.
MrMR/Shutterstock
Manastir Svetog Onufrija
Iako su vlasti uverene da trenutna situacija ne predstavlja neposrednu opasnost po temelje manastira, pitanje granice i nadležnosti postaje složenije u svetlu prirodnih promena. Dodatnu zabrinutost izaziva i spor oko uzroka erozije — dok zvanične službe govore o prirodnim procesima, ekolozi ukazuju na posledice nedavne seče šuma radi postavljanja elektronskih sistema za nadzor granice.
Manastir Svetog Onufrija, smešten između Terespola i Kodena, jedan je od retkih pravoslavnih manastira u Poljskoj koji nikada nije menjao pripadnost. U burnim vremenima Unije u Brestu bio je stub duhovnog otpora, a tokom 17. veka u njemu je boravio i episkop helmijski. Početkom 20. veka, u manastiru je živelo 80 monaha, radilo pet škola, ambulanta i velika ekonomija.
Danas, ovaj sveti hram čuva dve velike svetinje: Jablečansku ikonu Presvete Bogorodice i čudotvornu ikonu Svetog Onufrija, čiji dolazak rekom Bug i dalje inspiriše vernike.
U vremenu kada granice postaju krhke, a priroda pokazuje svoju nepredvidivost, ovaj manastir ostaje postojan kao duhovna tačka oslonca i tiho podsećanje da svetinje ne priznaju političke granice, već žive u srcima onih koji u njih veruju.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
U svetinji gde se vera pretače u nadu, a tišina u blagodat, episkop bihaćko-petrovački predvodio je bogosluženje u manastiru Ostrog, okupljajući vernike uoči Strasne sedmice i Hristovog Vaskrsenja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
Dvadeset šest godina nakon njegove pogibije, majka otkriva do sada nepoznate detalje iz života legendarnog vojnika — o krštenju, izboru krsne slave i tihoj veri koju je nosio u srcu.
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
Dvadeset šest godina nakon njegove pogibije, majka otkriva do sada nepoznate detalje iz života legendarnog vojnika — o krštenju, izboru krsne slave i tihoj veri koju je nosio u srcu.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
