Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
U srcu Evrope, na samoj granici između dve države, priroda ispisuje neobično poglavlje istorije.
Reka Bug, vekovni svedok susreta naroda i vera, lagano menja svoj tok — i tom tihom, ali snažnom silom, može da izmeni sudbinu jednog od najstarijih pravoslavnih svetinja u Poljskoj.
Vlasti u Poljskoj izražavaju zabrinutost da bi manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji od 15. veka čuva pravoslavnu veru i tradiciju na istoku zemlje, mogao vremenom da se nađe van granica države, ukoliko reka nastavi da pomera svoje korito prema Belorusiji.
Nacionalna uprava za vode Poljske najavila je hitan projekat ojačavanja obala reke Bug, u pokušaju da zaustavi prirodnu eroziju tla. Iako je oštećenje trenutno udaljeno oko kilometar od manastira, stručnjaci upozoravaju da bi voda mogla da pronađe nove puteve kroz okolna mrtvaja i izoluje manastirski kompleks.
- Hipotetički, ako se tok reke promeni, manastir bi mogao biti fizički odvojen od teritorije Poljske - izjavio je Tomaš Makovski iz lokalne kancelarije Poljskih voda.
Prema predanju, upravo reka Bug je odigrala ključnu ulogu u nastanku ovog manastira — na njenim vodama doplutala je ikona Svetog Onufrija, što je protumačeno kao znak s neba i razlog da baš tu nikne svetinja.
MrMR/Shutterstock
Manastir Svetog Onufrija
Iako su vlasti uverene da trenutna situacija ne predstavlja neposrednu opasnost po temelje manastira, pitanje granice i nadležnosti postaje složenije u svetlu prirodnih promena. Dodatnu zabrinutost izaziva i spor oko uzroka erozije — dok zvanične službe govore o prirodnim procesima, ekolozi ukazuju na posledice nedavne seče šuma radi postavljanja elektronskih sistema za nadzor granice.
Manastir Svetog Onufrija, smešten između Terespola i Kodena, jedan je od retkih pravoslavnih manastira u Poljskoj koji nikada nije menjao pripadnost. U burnim vremenima Unije u Brestu bio je stub duhovnog otpora, a tokom 17. veka u njemu je boravio i episkop helmijski. Početkom 20. veka, u manastiru je živelo 80 monaha, radilo pet škola, ambulanta i velika ekonomija.
Danas, ovaj sveti hram čuva dve velike svetinje: Jablečansku ikonu Presvete Bogorodice i čudotvornu ikonu Svetog Onufrija, čiji dolazak rekom Bug i dalje inspiriše vernike.
U vremenu kada granice postaju krhke, a priroda pokazuje svoju nepredvidivost, ovaj manastir ostaje postojan kao duhovna tačka oslonca i tiho podsećanje da svetinje ne priznaju političke granice, već žive u srcima onih koji u njih veruju.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
U besedi za 33. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da neznatne brige i sitni luksuzi često odvlače pažnju od onoga što je istinski važno.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 33. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da neznatne brige i sitni luksuzi često odvlače pažnju od onoga što je istinski važno.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi.
