Manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji čuva čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mogao bi se naći van teritorije Poljske ukoliko reka Bug promeni tok — nadležne službe pokušavaju da spreče istorijski presedan na granici dve države.
U srcu Evrope, na samoj granici između dve države, priroda ispisuje neobično poglavlje istorije.
Reka Bug, vekovni svedok susreta naroda i vera, lagano menja svoj tok — i tom tihom, ali snažnom silom, može da izmeni sudbinu jednog od najstarijih pravoslavnih svetinja u Poljskoj.
Vlasti u Poljskoj izražavaju zabrinutost da bi manastir Svetog Onufrija u Jablečnoj, koji od 15. veka čuva pravoslavnu veru i tradiciju na istoku zemlje, mogao vremenom da se nađe van granica države, ukoliko reka nastavi da pomera svoje korito prema Belorusiji.
Nacionalna uprava za vode Poljske najavila je hitan projekat ojačavanja obala reke Bug, u pokušaju da zaustavi prirodnu eroziju tla. Iako je oštećenje trenutno udaljeno oko kilometar od manastira, stručnjaci upozoravaju da bi voda mogla da pronađe nove puteve kroz okolna mrtvaja i izoluje manastirski kompleks.
- Hipotetički, ako se tok reke promeni, manastir bi mogao biti fizički odvojen od teritorije Poljske - izjavio je Tomaš Makovski iz lokalne kancelarije Poljskih voda.
Prema predanju, upravo reka Bug je odigrala ključnu ulogu u nastanku ovog manastira — na njenim vodama doplutala je ikona Svetog Onufrija, što je protumačeno kao znak s neba i razlog da baš tu nikne svetinja.
MrMR/Shutterstock
Manastir Svetog Onufrija
Iako su vlasti uverene da trenutna situacija ne predstavlja neposrednu opasnost po temelje manastira, pitanje granice i nadležnosti postaje složenije u svetlu prirodnih promena. Dodatnu zabrinutost izaziva i spor oko uzroka erozije — dok zvanične službe govore o prirodnim procesima, ekolozi ukazuju na posledice nedavne seče šuma radi postavljanja elektronskih sistema za nadzor granice.
Manastir Svetog Onufrija, smešten između Terespola i Kodena, jedan je od retkih pravoslavnih manastira u Poljskoj koji nikada nije menjao pripadnost. U burnim vremenima Unije u Brestu bio je stub duhovnog otpora, a tokom 17. veka u njemu je boravio i episkop helmijski. Početkom 20. veka, u manastiru je živelo 80 monaha, radilo pet škola, ambulanta i velika ekonomija.
Danas, ovaj sveti hram čuva dve velike svetinje: Jablečansku ikonu Presvete Bogorodice i čudotvornu ikonu Svetog Onufrija, čiji dolazak rekom Bug i dalje inspiriše vernike.
U vremenu kada granice postaju krhke, a priroda pokazuje svoju nepredvidivost, ovaj manastir ostaje postojan kao duhovna tačka oslonca i tiho podsećanje da svetinje ne priznaju političke granice, već žive u srcima onih koji u njih veruju.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
