Bog, kažu sveti oci, ne gleda na spoljašnjost dela, već u srce onoga koji ga čini.
U duhovnoj tradiciji pravoslavlja, dobročinstvo nije puko činjenje dobra – već duboko lični, unutrašnji čin koji proizilazi iz čistog srca i smerne namere. Ono što se na prvi pogled može učiniti plemenitim, u očima vere nema istu težinu ukoliko nije učinjeno iz ljubavi prema Bogu i bližnjem, već iz želje za priznanjem ili ličnom koristi.
Pravoslavno učenje nas poziva da razlikujemo spoljašnju formu dela od njegove suštine. Jer, pravo dobro delo nije ono koje se vidi, već ono koje izvire iz ljubavi i tišine – delo koje ne traži aplauz, već se rađa iz saosećanja i vere.
U savremenom svetu, gde se često dobročinstva predstavljaju javno, kroz medije i društvene mreže, pravoslavlje podseća na potrebu unutrašnje čistote i iskrenosti.
Dobrota, kada se učini radi istinske brige za drugog, bez obzira na to hoće li iko saznati za nju, ima veću vrednost nego hiljadu reči i objava. U tome je tiha snaga hrišćanskog milosrđa – da se čini ne da bi se videlo, već zato što ne može da se ne učini.
Bog, kažu sveti oci, ne gleda na spoljašnjost dela, već u srce onoga koji ga čini. Zato je svaki iskreni gest dobrote, ma koliko mali ili nevidljiv bio, u Božijim očima dragocen. Pravoslavlje nas tako poziva ne samo da činimo dobro, već da to činimo sa poniznošću i iskrenošću – jer tek tada ono postaje istinsko dobročinstvo.
Prepodobni Nikon Optinski je upravo ovo naglašavao i naglašavao da nije svako milosrđe Bogu milo.
"Dobro delo nije svako dobro delo, već samo ono koje je učenjeno Boga radi. Spoljašnost dela nije njegova suština. Bog gleda na srce".
Prava molitva ne teži ispunjenju samovolje, već da se u našem životu ostvari Božija volja.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Jubilarni deseti "Dani patrijarha Pavla" u manastiru Blagoveštenje donose molitvu, izložbu drvenih krstova i sećanje na pouke velikog duhovnika.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti Teofan piše o tome kako, uprkos tome što mnogi veruju da Božije milosrđe neće dopustiti večnu odbačenost, postoji i realnost da ljudi, kroz svoju nepopravljenost i tvrdoglavost u zlu, sami postavljaju prepreke između sebe i Boga. On upozorava na opasnost da zlo može napredovati baš kao i dobro, i da grešnici, ukoliko ne traže pokajanje, ostaju zatvoreni u svom zlu, što ih vodi u večnu udaljenost od Božije svetlosti. Za Svetog Teofana, pakao nije mesto koje je Bog stvorio da bi kaznio ljude, već je to posledica slobodnog izbora ljudi koji nisu želeli da se isprave.
Deset godina je upravljao crkvom Aleksandrijskom kao istinski pastir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Jubilarni deseti "Dani patrijarha Pavla" u manastiru Blagoveštenje donose molitvu, izložbu drvenih krstova i sećanje na pouke velikog duhovnika.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
