Bog, kažu sveti oci, ne gleda na spoljašnjost dela, već u srce onoga koji ga čini.
U duhovnoj tradiciji pravoslavlja, dobročinstvo nije puko činjenje dobra – već duboko lični, unutrašnji čin koji proizilazi iz čistog srca i smerne namere. Ono što se na prvi pogled može učiniti plemenitim, u očima vere nema istu težinu ukoliko nije učinjeno iz ljubavi prema Bogu i bližnjem, već iz želje za priznanjem ili ličnom koristi.
Pravoslavno učenje nas poziva da razlikujemo spoljašnju formu dela od njegove suštine. Jer, pravo dobro delo nije ono koje se vidi, već ono koje izvire iz ljubavi i tišine – delo koje ne traži aplauz, već se rađa iz saosećanja i vere.
U savremenom svetu, gde se često dobročinstva predstavljaju javno, kroz medije i društvene mreže, pravoslavlje podseća na potrebu unutrašnje čistote i iskrenosti.
Dobrota, kada se učini radi istinske brige za drugog, bez obzira na to hoće li iko saznati za nju, ima veću vrednost nego hiljadu reči i objava. U tome je tiha snaga hrišćanskog milosrđa – da se čini ne da bi se videlo, već zato što ne može da se ne učini.
Bog, kažu sveti oci, ne gleda na spoljašnjost dela, već u srce onoga koji ga čini. Zato je svaki iskreni gest dobrote, ma koliko mali ili nevidljiv bio, u Božijim očima dragocen. Pravoslavlje nas tako poziva ne samo da činimo dobro, već da to činimo sa poniznošću i iskrenošću – jer tek tada ono postaje istinsko dobročinstvo.
Prepodobni Nikon Optinski je upravo ovo naglašavao i naglašavao da nije svako milosrđe Bogu milo.
"Dobro delo nije svako dobro delo, već samo ono koje je učenjeno Boga radi. Spoljašnost dela nije njegova suština. Bog gleda na srce".
Prava molitva ne teži ispunjenju samovolje, već da se u našem životu ostvari Božija volja.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
On upozorava da današnje društvo ohrabruje muškarca da napusti odgovornost – da napusti posao, ženu, decu čim se susretne sa prvom teškoćom.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Bog, kažu sveti oci, ne gleda na spoljašnjost dela, već u srce onoga koji ga čini.
Mati Glikerija je jednom prilikom pričala kako ravnopravnost ženama nije donela baš sve dobro, a porodicama još manje.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Sveti Teofan piše o tome kako, uprkos tome što mnogi veruju da Božije milosrđe neće dopustiti večnu odbačenost, postoji i realnost da ljudi, kroz svoju nepopravljenost i tvrdoglavost u zlu, sami postavljaju prepreke između sebe i Boga. On upozorava na opasnost da zlo može napredovati baš kao i dobro, i da grešnici, ukoliko ne traže pokajanje, ostaju zatvoreni u svom zlu, što ih vodi u večnu udaljenost od Božije svetlosti. Za Svetog Teofana, pakao nije mesto koje je Bog stvorio da bi kaznio ljude, već je to posledica slobodnog izbora ljudi koji nisu želeli da se isprave.
Deset godina je upravljao crkvom Aleksandrijskom kao istinski pastir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
On upozorava da današnje društvo ohrabruje muškarca da napusti odgovornost – da napusti posao, ženu, decu čim se susretne sa prvom teškoćom.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Mati Glikerija je jednom prilikom pričala kako ravnopravnost ženama nije donela baš sve dobro, a porodicama još manje.
Kada su sleteli, pilot je imao potrebu da pozdravi svakog od prisutnih putnika.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Kada su sleteli, pilot je imao potrebu da pozdravi svakog od prisutnih putnika.
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
Poznato je da je u slivu reke Toplice ona jedina takva crkva, a pretpostavlja se da datira sa kraja 19. veka.
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
