Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Dok ovih dana srdačno čestitamo katolički Božić porodici, prijateljima i ostalim dragim ljudima, a ponekad, budimo iskreni, i kurtoazno i iz pristojnosti, i nekim kolegama ili poznanicima, najčešće izgovaramo „srećan Božić“, a ređe „čestit ili blagosloven Božić“. Ali da li uopšte razmišljamo o značenju tih reči?
Svaka čestitka tokom praznika je dobrodošla i niko nam dobronameran neće zameriti koju god odabrali, ali koja je zapravo najprikladnija, naročito kada Božić čestitamo onima van porodice – kolegama i poslovnim saradnicima koji su vernici.
Pisac, publicista iz „Hrišćanske sadašnjosti“ i sveštenik Anton Šuljić slaže se da ljudi neće pogrešiti ako kažu „srećan, blagosloven ili čestit Božić“, iako iskreno priznaje da ne razume pozdrav „čestit Božić“, jer je reč „čest“ izvedena iz slovenskog jezika i znači deo, udeo u nečemu, i lično mu se ne čini baš najprikladnijom. Tradicionalni izraz „čestit Božić“ ne znači, kako neki mogu pomisliti, „pošten Božić“, nego „srećan Božić“.
Željko Jozić, direktor Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, tumači da je oblik „čestit Božić“ u Hrvatskoj oživeo devedesetih godina, iako je, kako kaže, i pozdrav „srećan Božić“ sasvim dobar. Pridev „čestit“ znači „pošten, častan, ugledan, neporočan, valjan, dobar“, dok je njegovo nekadašnje značenje „srećan“ izgubljeno razvojem jezika.
– Međutim, glagol „čestitati“, čija je osnova imenica „čest“ (deo, udeo), i danas znači „poželeti nekome sreću“ ili „iskazati poštovanje“ – kaže Jozić, prenosi portal vecernji.hr.
I on se slaže da ni sa jednim od tri uobičajena pozdrava - ili sa četvrtim, „radoznao Božić“ – nećemo pogrešiti.
Ipak, u crkvenim krugovima, dodaje sveštenik Anton Šuljić, Božić se čestita pozdravom „blagosloven Božić“, dok je, kada je reč o civilima kojima je Božić univerzalni praznik koji simbolizuje nadu i radost, možda najčešće i najprikladnije reći „srećan Božić“.
One nekadašnje čestitke, naročito uobičajene u tradicionalno verskim ruralnim sredinama, kao što su „čestit Božić i rođenje Isusovo“, „na dobro ti došlo rođenje Gospodinovo“ i slične, polako nestaju.
U svakom slučaju, bez obzira na to kako čestitamo katolički Božić dragim ljudima, važnije od same forme je ne svoditi ga na konzumeristički ritual, već ga provesti u miru i sreći sa sobom i sa onima koji nam nešto, mnogo ili sve znače.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima. Od Badnjeg dana do praznika Svete porodice - termini bogosluženja, uključujući službe koje predvodi beogradski nadbiskup, i važne mise po svim crkvama nadbiskupije, za katoličke vernike koji žele da planiraju svoje praznične trenutke. Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore. Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
shutterstock.com
Kada je prikladno reći "blagosloven Božić"
Tradicionalne čestitke polako nestaju
Katoličanstvo
21:46 | 19.12.2025
“SVAKOG BOŽIĆA ČUJEMO KRIK LJUDI, KRIK GLADNOG ČOVEKA”: Odjeknula Božićna poslanica beogradskog nadbiskupa, kardinala Nemeta
Katoličanstvo
23:16 | 22.12.2025
DETALJAN SPISAK BOŽIĆNIH BOGOSLUŽENJA BEOGRADSKE NADBISKUPIJE: Kardinal Ladislav Nemet na Božić služi misu u Smederevu
Katoličanstvo
10:01 | 24.12.2025
BADNJI DAN I POST: Evo odgovora na večnu dilemu - da li Katolička crkva tog dana propisuje post i nemrs i da li se mora jesti riba ili je dozvoljeno meso
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
U istoj izjavi naglasio je i važnost slobodnog i nezavisnog novinarstva.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Pred praznik Hristovog rođenja franjevac je ušao u karlovački zatvor, služio svetu misu i susreo dvanaestoricu ljudi koje naziva Isusovim malenima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
