Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Dok ovih dana srdačno čestitamo katolički Božić porodici, prijateljima i ostalim dragim ljudima, a ponekad, budimo iskreni, i kurtoazno i iz pristojnosti, i nekim kolegama ili poznanicima, najčešće izgovaramo „srećan Božić“, a ređe „čestit ili blagosloven Božić“. Ali da li uopšte razmišljamo o značenju tih reči?
Svaka čestitka tokom praznika je dobrodošla i niko nam dobronameran neće zameriti koju god odabrali, ali koja je zapravo najprikladnija, naročito kada Božić čestitamo onima van porodice – kolegama i poslovnim saradnicima koji su vernici.
Pisac, publicista iz „Hrišćanske sadašnjosti“ i sveštenik Anton Šuljić slaže se da ljudi neće pogrešiti ako kažu „srećan, blagosloven ili čestit Božić“, iako iskreno priznaje da ne razume pozdrav „čestit Božić“, jer je reč „čest“ izvedena iz slovenskog jezika i znači deo, udeo u nečemu, i lično mu se ne čini baš najprikladnijom. Tradicionalni izraz „čestit Božić“ ne znači, kako neki mogu pomisliti, „pošten Božić“, nego „srećan Božić“.
Željko Jozić, direktor Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, tumači da je oblik „čestit Božić“ u Hrvatskoj oživeo devedesetih godina, iako je, kako kaže, i pozdrav „srećan Božić“ sasvim dobar. Pridev „čestit“ znači „pošten, častan, ugledan, neporočan, valjan, dobar“, dok je njegovo nekadašnje značenje „srećan“ izgubljeno razvojem jezika.
– Međutim, glagol „čestitati“, čija je osnova imenica „čest“ (deo, udeo), i danas znači „poželeti nekome sreću“ ili „iskazati poštovanje“ – kaže Jozić, prenosi portal vecernji.hr.
I on se slaže da ni sa jednim od tri uobičajena pozdrava - ili sa četvrtim, „radoznao Božić“ – nećemo pogrešiti.
Ipak, u crkvenim krugovima, dodaje sveštenik Anton Šuljić, Božić se čestita pozdravom „blagosloven Božić“, dok je, kada je reč o civilima kojima je Božić univerzalni praznik koji simbolizuje nadu i radost, možda najčešće i najprikladnije reći „srećan Božić“.
One nekadašnje čestitke, naročito uobičajene u tradicionalno verskim ruralnim sredinama, kao što su „čestit Božić i rođenje Isusovo“, „na dobro ti došlo rođenje Gospodinovo“ i slične, polako nestaju.
U svakom slučaju, bez obzira na to kako čestitamo katolički Božić dragim ljudima, važnije od same forme je ne svoditi ga na konzumeristički ritual, već ga provesti u miru i sreći sa sobom i sa onima koji nam nešto, mnogo ili sve znače.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima. Od Badnjeg dana do praznika Svete porodice - termini bogosluženja, uključujući službe koje predvodi beogradski nadbiskup, i važne mise po svim crkvama nadbiskupije, za katoličke vernike koji žele da planiraju svoje praznične trenutke. Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore. Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
shutterstock.com
Kada je prikladno reći "blagosloven Božić"
Tradicionalne čestitke polako nestaju
Katoličanstvo
21:46 | 19.12.2025
“SVAKOG BOŽIĆA ČUJEMO KRIK LJUDI, KRIK GLADNOG ČOVEKA”: Odjeknula Božićna poslanica beogradskog nadbiskupa, kardinala Nemeta
Katoličanstvo
23:16 | 22.12.2025
DETALJAN SPISAK BOŽIĆNIH BOGOSLUŽENJA BEOGRADSKE NADBISKUPIJE: Kardinal Ladislav Nemet na Božić služi misu u Smederevu
Katoličanstvo
10:01 | 24.12.2025
BADNJI DAN I POST: Evo odgovora na večnu dilemu - da li Katolička crkva tog dana propisuje post i nemrs i da li se mora jesti riba ili je dozvoljeno meso
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovnik nije tu da osuđuje, već da pomogne, razume i usmeri.
Bio je brat blizanac svete Sholastike.
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Odgovornost roditelja nije samo da obezbede materijalne uslove za život, već da dete uvedu u svet ljubavi, žrtve i istine.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva stvar koju treba da shvatite jeste da Bog brine o vama, bez obzira gde radite.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Topli zalogaji sa paradajzom, paprikom i lukom za doručak, užinu ili večeru u danima posta na ulju.
Ponekad najveći protivnici pronađu zajednički trenutak tišine - ne zbog dobrote, već pod senkom Hrista. Beseda o Pilatu i Irodu otkriva moć pravednosti koja menja srca i gasi mržnju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
