Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
U živopisnim planinskim krajevima Crne Trave, gde se vekovima živelo skromno, ali dostojanstveno, domaćinska trpeza imala je svoje svetkovine i postove, dane radosti i uzdržanja. U danima kada je crkveni tipik dopuštao mrsnu hranu, domaćice su iznosile pred porodicu i goste jelo koje je postalo simbol tog kraja – crnotravski zeljanik, tradicionalna pita od zelja.
To nije bila samo pita, već hleb života spleten sa prirodom, molitvom i običajem. Na ovim jelima odrastale su generacije, a miris zeljanika, dok se širio iz peći, podsećao je ljude da i jednostavna trpeza može biti praznik duše i tela. Slične pite od zelja nalazimo i u drugim krajevima Srbije, ali crnotravski zeljanik nosi poseban pečat – priču o ljudima koji su živeli u skladu s verom i prirodom, i iz tog sklada stvorili jelo koje traje vekovima.
Danas, kada tražimo povratak izvornim ukusima i toplini zajedničke trpeze, ovaj stari srpski recept nije samo podsećanje na prošlost – on je poziv da se u domu ponovo zapali ognjište tradicije.
Za testo:
500 g brašna
2 jaja
1 kašika ulja
prstohvat soli
voda po potrebi
Za fil:
1 kg svežeg zelja
U većoj činiji prosejte brašno i dodajte prstohvat soli. Napravite udubljenje u sredini i dodajte umućena jaja i ulje. Postepeno dodajte vodu i mesite testo dok ne postane glatko i elastično. Pokrijte krpom i ostavite da odstoji oko 30 minuta.
Operite i sitno naseckajte zelje. Na malo ulja propržite crni i beli luk dok ne postanu staklasti. Dodajte naseckano zelje i pržite dok omekša i upije višak tečnosti. Posolite i pobiberite po ukusu. Ako koristite slaninu, posebno je propržite dok ne postane hrskava, pa dodajte u fil.
Razvaljajte testo na tanku koru. U podmazan pleh stavite prvu koru, pa rasporedite polovinu fila. Prekrijte drugom korom i dodajte preostali fil. Pokrijte pleh aluminijskom folijom i pecite na srednje niskoj temperaturi oko 20–25 minuta, dok donja kora ne porumeni.
Kada je zeljanik gotov, premažite ga kiselom pavlakom i pospite rendanim sirom. Vratite kratko u rernu da se sir istopi. Poslužite toplo, isečeno na kocke ili trouglove.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva. Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju. Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol. Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
1 glavica crnog luka (sitno iseckana)
2 čena belog luka (sitno iseckana)
100 g slanine (iseckane na kockice – opciono)
200 g kisele pavlake (opciono)
100 g sira po izboru (rendano)
so i biber po ukusu
ulje za prženje
Shutterstock/Esin Deniz
Priprema:
Mrsni recepti
12:12 | 05.08.2025
ZNATE LI ŠTA JE KAPAMA – JELO KOJE SE SLUŽI SAMO ODABRANIMA? Probajte recept koji se prenosi šapatom kroz generacije
Posni recepti
10:57 | 18.08.2025
RECEPT IZ 19. VEKA ZA SRPSKI AJVAR – ŠTEDI SATE U KUHINJI: Uz ovaj trik čuvene Katarine Popović gotov je brže nego ikad!
Mrsni recepti
11:42 | 28.08.2025
TAJNA DURMITORSKE JAGNJETINE U MLEKU: Starinski recept za jelo sa skorupom koje se pamti ceo život
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Mrsni recepti
12:07 | 03.09.2025
BAKINE LEDENE KIFLICE RASHLADE TELO, A OGREJU DUŠU: Starinski recept za omiljenu poslasticu koja okuplja porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za nedelju 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o večnom životu, ponovnom susretu sa najmilijima i uslovu koji čovek treba da ispuni da bi ugledao nebeska blaga.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Haritinu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola i jevanđelista Luku. Katolička crkva takođe proslavlja Svetog Luku, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj u svojoj pouci podseća na hrišćanski smisao nošenja krsta i pokazuje kako se i kroz stradanje može sačuvati vera.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
U naselju Šipurske Livade gradiće se crkva Rođenja Presvete Bogorodice. Svečanom činu osvećenja temelja prisustvovali su gradonačelnik Aleksandar Pajić, sveštenstvo, deca koja pohađaju veronauku i brojni vernici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jednostavna poslastica od kajmaka, mleka i kukuruznog brašna vekovima je nosila miris detinjstva, praznika i zajedništva, a u Krušedolu se čuva poseban recept s jajima koji vraća duh prošlih vremena.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
