Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
U živopisnim planinskim krajevima Crne Trave, gde se vekovima živelo skromno, ali dostojanstveno, domaćinska trpeza imala je svoje svetkovine i postove, dane radosti i uzdržanja. U danima kada je crkveni tipik dopuštao mrsnu hranu, domaćice su iznosile pred porodicu i goste jelo koje je postalo simbol tog kraja – crnotravski zeljanik, tradicionalna pita od zelja.
To nije bila samo pita, već hleb života spleten sa prirodom, molitvom i običajem. Na ovim jelima odrastale su generacije, a miris zeljanika, dok se širio iz peći, podsećao je ljude da i jednostavna trpeza može biti praznik duše i tela. Slične pite od zelja nalazimo i u drugim krajevima Srbije, ali crnotravski zeljanik nosi poseban pečat – priču o ljudima koji su živeli u skladu s verom i prirodom, i iz tog sklada stvorili jelo koje traje vekovima.
Danas, kada tražimo povratak izvornim ukusima i toplini zajedničke trpeze, ovaj stari srpski recept nije samo podsećanje na prošlost – on je poziv da se u domu ponovo zapali ognjište tradicije.
Za testo:
500 g brašna
2 jaja
1 kašika ulja
prstohvat soli
voda po potrebi
Za fil:
1 kg svežeg zelja
U većoj činiji prosejte brašno i dodajte prstohvat soli. Napravite udubljenje u sredini i dodajte umućena jaja i ulje. Postepeno dodajte vodu i mesite testo dok ne postane glatko i elastično. Pokrijte krpom i ostavite da odstoji oko 30 minuta.
Operite i sitno naseckajte zelje. Na malo ulja propržite crni i beli luk dok ne postanu staklasti. Dodajte naseckano zelje i pržite dok omekša i upije višak tečnosti. Posolite i pobiberite po ukusu. Ako koristite slaninu, posebno je propržite dok ne postane hrskava, pa dodajte u fil.
Razvaljajte testo na tanku koru. U podmazan pleh stavite prvu koru, pa rasporedite polovinu fila. Prekrijte drugom korom i dodajte preostali fil. Pokrijte pleh aluminijskom folijom i pecite na srednje niskoj temperaturi oko 20–25 minuta, dok donja kora ne porumeni.
Kada je zeljanik gotov, premažite ga kiselom pavlakom i pospite rendanim sirom. Vratite kratko u rernu da se sir istopi. Poslužite toplo, isečeno na kocke ili trouglove.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva. Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju. Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol. Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
1 glavica crnog luka (sitno iseckana)
2 čena belog luka (sitno iseckana)
100 g slanine (iseckane na kockice – opciono)
200 g kisele pavlake (opciono)
100 g sira po izboru (rendano)
so i biber po ukusu
ulje za prženje
Shutterstock/Esin Deniz
Priprema:
Mrsni recepti
12:12 | 05.08.2025
ZNATE LI ŠTA JE KAPAMA – JELO KOJE SE SLUŽI SAMO ODABRANIMA? Probajte recept koji se prenosi šapatom kroz generacije
Posni recepti
10:57 | 18.08.2025
RECEPT IZ 19. VEKA ZA SRPSKI AJVAR – ŠTEDI SATE U KUHINJI: Uz ovaj trik čuvene Katarine Popović gotov je brže nego ikad!
Mrsni recepti
11:42 | 28.08.2025
TAJNA DURMITORSKE JAGNJETINE U MLEKU: Starinski recept za jelo sa skorupom koje se pamti ceo život
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Mrsni recepti
12:07 | 03.09.2025
BAKINE LEDENE KIFLICE RASHLADE TELO, A OGREJU DUŠU: Starinski recept za omiljenu poslasticu koja okuplja porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Dva, tri kolena i kraj, to se gasi, nema tu više kuće, na prodaju je! Kao što su i mnoge danas na prodaju, upozorio je otac Rafailo.
Vodeći nas kroz prizore Isaijinih proročanstava, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 13. četvrtak pokazuje kako Božja moć i danas menja život i veru ljudi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Jednostavna poslastica od kajmaka, mleka i kukuruznog brašna vekovima je nosila miris detinjstva, praznika i zajedništva, a u Krušedolu se čuva poseban recept s jajima koji vraća duh prošlih vremena.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavna poslastica od kajmaka, mleka i kukuruznog brašna vekovima je nosila miris detinjstva, praznika i zajedništva, a u Krušedolu se čuva poseban recept s jajima koji vraća duh prošlih vremena.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Svetom Agatoniku je podignut hram u Carigradu.
Istraga otkriva da je klirik Kritske pravoslavne crkve, koji je u početku važio za žrtvu kriminalaca, postao saučesnik u prisvajanju imovine od 1,5 miliona evra i učesnik mafijaških poslova koji uključuju trgovinu narkoticima, oružjem i ucene.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
