Drugi ponedeljak posle Vaskrsa, dan nakon Tomine nedelje, verni narod izlazi na groblja sa posebnim darovima.
Dan posle Tomine nedelje, dok praznična atmosfera Vaskrsa i dalje traje (ove godine to je 20. april), vernici se okupljaju na grobljima obeležavajući Pobusani ponedeljak – dan koji spaja sećanje i veru u večni život. U učenju Srpska pravoslavna crkva, ovaj praznik nije samo izraz poštovanja prema upokojenima, već i svedočenje istine potvrđene kroz Vaskrsenje Hristovo: da su pred Bogom svi živi. Zato vernici na grobove ne dolaze praznih ruku, već sa vaskršnjim jajima, cvećem i molitvom, nastavljajući vezu koja nadilazi prolaznost i vreme.
Sveštenik Borislav Petrić iz hrama Svetog proroka Ilije na Mirijevu podseća da ovaj dan ima jasno mesto i smisao u životu vernih:
– Na Pobusani ponedeljak sećamo se naših dragih pokojnika i pozvani smo, ko je u mogućnosti, da izađemo na grobove. Na taj dan se humke malo rastresu, pobusaju i odatle je i naziv Pobusani ponedeljak. Osnovni značaj Pobusanog ponedeljka je da pokažemo da smrti nema i da želimo da proslavimo Vaskrs sa našim pokojnima. Zbog toga, na groblja odnosimo jaja koja smo pre toga farbali za Vaskrs. To je simbolika koju na Pobusani ponedeljak nosimo na groblje. Donosimo i cveće i na taj način iskazujemo naš nepristanak da su se oni upokojili i iskazujemo želju da budemo zajedno sa njima ponovo.
U središtu običaja nalazi se vaskršnje jaje, znak života koji ne prestaje. Ono što se na prazničnoj trpezi doživljava kao radost, na groblju postaje ispovedanje vere. Nije reč o formalnosti, već o duboko ukorenjenom osećanju da zajedništvo ne prestaje onog trenutka kada nekoga više ne vidimo.
Otac Borislav ukazuje i na razlike u običajima, ali i na stav Crkve:
– U nekim krajevima i na Pobusani ponedeljak kuvaju se i farbaju jaja, posebno za ovu namenu. Međutim, Crkva preporučuje da na groblja nosimo vaskršnja jaja iz kuće. Da ostavimo jedno ili više jaja za pokojnike i da tim simbolom života na neki način svedočimo i večni život – rekao je sveštenik Borislav Petrić u razgovoru za TV Prva.
Pobusani ponedeljak nije dan tuge, već dan nade. Iako se odvija na mestima koja su obično vezana za rastanak, njegova suština je suprotna – potvrda susreta koji tek predstoji. Upravo zato vernici na groblja ne dolaze praznih ruku, već sa darovima koji imaju značenje života.
– Za Boga nema mrtvih, za njega su svi živi. Upokojeni su samo telesno, ali su i oni dušama živi i mi želimo ponovo da ih zagrlimo – zaključuje otac Borislav.
U toj rečenici sabira se smisao čitavog dana: Pobusani ponedeljak ne govori o kraju, već o vezi koja traje. Između humki koje se obnavljaju i jaja koja se ostavljaju, između tišine i molitve, oblikuje se poruka koja ne zastareva – da ljubav ne prestaje i da je sećanje, kada je prožeto verom, zapravo susret koji se nastavlja.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika. U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom. U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Printscreen/Youtube/Blic TV
Sećanje koje nadilazi smrt
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
20:49 | 12.04.2026
VASKRŠNJI INTERVJU IGUMANA MANASTIRA TUMANE: Arhimandrit Dimitrije otkrio svoju najlepšu uspomenu na Vaskrs iz detinjstva (VIDEO)
Duhovna riznica
22:49 | 12.04.2026
NA VASKRS, VIŠE OD 1.100 AMERIKANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE: Evo šta im je poručio vladika Danilo
Duhovna riznica
12:37 | 13.04.2026
VASKRŠNJA JAJA NIKAKO NE BACAJTE, ČAK I KAD SE POKVARE: Sveštenik objasnio šta bi sa viškom trebalo uraditi!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Čoveku kad umre je potrebna samo molitva, naglašava otac Goran.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Osveštanog po starom i Svetu mučenicu Teodosiju Tirsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Euzebija i Poliona Vinkovačkih, dok muslimani obeležavaju treći dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
