Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Vest da se upokojio sveštenik koji je gotovo čitav vek služio Crkvi ne dolazi kao puka informacija, već kao podsećanje koliko jedan život može biti ispunjen smislom, verom i odgovornošću prema drugima. Takav trag ostavio je protojerej-stavrofor Žarko Uskoković, penzionisani paroh slatinski, koji se u Svetlu subotu, 18. aprila 2026. godine, upokojio u Gospodu u 93. godini života.
Put sveštenika koji je službu živeo, a ne samo vršio
Rođen 15. januara 1934. godine u Suhopolju, prota Žarko je od rane mladosti bio okrenut duhovnom pozivu. Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovici završio je 1958. godine, a nakon odsluženog vojnog roka rukopoložen je u čin prezvitera rukom episkopa slavonskog Emilijana. Prvu parohiju dobio je u Medincima, gde nije bio samo služitelj oltara, već i pokretač gradnje hrama posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, Svetoj Petki.
Od 1974. godine službu nastavlja na parohiji slatinskoj, kojoj ostaje veran sve do odlaska u mirovinu 2011. godine. Tokom tih decenija bio je mnogo više od parohijskog sveštenika. Vernici su u njemu prepoznavali oslonac, tihog savetnika i čoveka čija reč ima težinu jer dolazi iz ličnog primera. U Eparhiji slavonskoj obavljao je brojne dužnosti, a za predan rad odlikovan je svim priznanjima koja se dodeljuju mirskom svešteniku. Na predlog episkopa slavonskog Save, dobio je i Orden Svetog Save drugog reda, kao potvrdu ugleda koji je uživao u Crkvi.
Ostao uz narod onda kada je bilo najteže
Posebnu snagu njegovom životu daju godine ratnih stradanja devedesetih. Dok su mnogi odlazili, prota Žarko je ostao. Zajedno sa nekolicinom sveštenika, nije napustio svoju parohiju u Hrvatskoj, ostajući uz narod i svetinje u trenucima kada je to zahtevalo i veru i hrabrost. Njegova služba tada je dobila još dublji smisao – nije bila samo liturgijska, već i ljudska, svakodnevna, usmerena na očuvanje zajednice.
Foto: SPC
Nije čuvao samo crkve, već i ljude. Strpljenjem, razgovorom i spremnošću da sasluša svakoga, gradio je ono što se najteže obnavlja - poverenje. U vremenu podela, njegovo prisustvo značilo je sigurnost i nadu da zajednički život nije izgubljen.
U Eparhiji pakraćko-slavonskoj ostavio je dubok trag. Njegov pastirski rad obeležili su iskustvo koje je rado delio i iskreno poštovanje prema svakom čoveku, u duhu Hristove zapovesti o ljubavi prema bližnjem. Oni koji su ga poznavali pamtiće ga ne samo po službi, već po načinu na koji je prilazio ljudima – smireno, nenametljivo i sa pažnjom koja se ne zaboravlja.
Odlaskom protojereja-stavrofora Žarka Uskokovića, Crkva se oprostila od sveštenika čiji se život ne meri samo godinama, već onim što je ostavio iza sebe. Njegovo delo ostaje kao svedočanstvo da vera, istrajnost i blaga reč mogu nadživeti i najteža vremena.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske uručeno je direktoru Instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" u znak zahvalnosti za ljubav prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
