Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Vest da se upokojio sveštenik koji je gotovo čitav vek služio Crkvi ne dolazi kao puka informacija, već kao podsećanje koliko jedan život može biti ispunjen smislom, verom i odgovornošću prema drugima. Takav trag ostavio je protojerej-stavrofor Žarko Uskoković, penzionisani paroh slatinski, koji se u Svetlu subotu, 18. aprila 2026. godine, upokojio u Gospodu u 93. godini života.
Put sveštenika koji je službu živeo, a ne samo vršio
Rođen 15. januara 1934. godine u Suhopolju, prota Žarko je od rane mladosti bio okrenut duhovnom pozivu. Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovici završio je 1958. godine, a nakon odsluženog vojnog roka rukopoložen je u čin prezvitera rukom episkopa slavonskog Emilijana. Prvu parohiju dobio je u Medincima, gde nije bio samo služitelj oltara, već i pokretač gradnje hrama posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, Svetoj Petki.
Od 1974. godine službu nastavlja na parohiji slatinskoj, kojoj ostaje veran sve do odlaska u mirovinu 2011. godine. Tokom tih decenija bio je mnogo više od parohijskog sveštenika. Vernici su u njemu prepoznavali oslonac, tihog savetnika i čoveka čija reč ima težinu jer dolazi iz ličnog primera. U Eparhiji slavonskoj obavljao je brojne dužnosti, a za predan rad odlikovan je svim priznanjima koja se dodeljuju mirskom svešteniku. Na predlog episkopa slavonskog Save, dobio je i Orden Svetog Save drugog reda, kao potvrdu ugleda koji je uživao u Crkvi.
Ostao uz narod onda kada je bilo najteže
Posebnu snagu njegovom životu daju godine ratnih stradanja devedesetih. Dok su mnogi odlazili, prota Žarko je ostao. Zajedno sa nekolicinom sveštenika, nije napustio svoju parohiju u Hrvatskoj, ostajući uz narod i svetinje u trenucima kada je to zahtevalo i veru i hrabrost. Njegova služba tada je dobila još dublji smisao – nije bila samo liturgijska, već i ljudska, svakodnevna, usmerena na očuvanje zajednice.
Foto: SPC
Nije čuvao samo crkve, već i ljude. Strpljenjem, razgovorom i spremnošću da sasluša svakoga, gradio je ono što se najteže obnavlja - poverenje. U vremenu podela, njegovo prisustvo značilo je sigurnost i nadu da zajednički život nije izgubljen.
U Eparhiji pakraćko-slavonskoj ostavio je dubok trag. Njegov pastirski rad obeležili su iskustvo koje je rado delio i iskreno poštovanje prema svakom čoveku, u duhu Hristove zapovesti o ljubavi prema bližnjem. Oni koji su ga poznavali pamtiće ga ne samo po službi, već po načinu na koji je prilazio ljudima – smireno, nenametljivo i sa pažnjom koja se ne zaboravlja.
Odlaskom protojereja-stavrofora Žarka Uskokovića, Crkva se oprostila od sveštenika čiji se život ne meri samo godinama, već onim što je ostavio iza sebe. Njegovo delo ostaje kao svedočanstvo da vera, istrajnost i blaga reč mogu nadživeti i najteža vremena.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
