Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Vest da se upokojio sveštenik koji je gotovo čitav vek služio Crkvi ne dolazi kao puka informacija, već kao podsećanje koliko jedan život može biti ispunjen smislom, verom i odgovornošću prema drugima. Takav trag ostavio je protojerej-stavrofor Žarko Uskoković, penzionisani paroh slatinski, koji se u Svetlu subotu, 18. aprila 2026. godine, upokojio u Gospodu u 93. godini života.
Put sveštenika koji je službu živeo, a ne samo vršio
Rođen 15. januara 1934. godine u Suhopolju, prota Žarko je od rane mladosti bio okrenut duhovnom pozivu. Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovici završio je 1958. godine, a nakon odsluženog vojnog roka rukopoložen je u čin prezvitera rukom episkopa slavonskog Emilijana. Prvu parohiju dobio je u Medincima, gde nije bio samo služitelj oltara, već i pokretač gradnje hrama posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, Svetoj Petki.
Od 1974. godine službu nastavlja na parohiji slatinskoj, kojoj ostaje veran sve do odlaska u mirovinu 2011. godine. Tokom tih decenija bio je mnogo više od parohijskog sveštenika. Vernici su u njemu prepoznavali oslonac, tihog savetnika i čoveka čija reč ima težinu jer dolazi iz ličnog primera. U Eparhiji slavonskoj obavljao je brojne dužnosti, a za predan rad odlikovan je svim priznanjima koja se dodeljuju mirskom svešteniku. Na predlog episkopa slavonskog Save, dobio je i Orden Svetog Save drugog reda, kao potvrdu ugleda koji je uživao u Crkvi.
Ostao uz narod onda kada je bilo najteže
Posebnu snagu njegovom životu daju godine ratnih stradanja devedesetih. Dok su mnogi odlazili, prota Žarko je ostao. Zajedno sa nekolicinom sveštenika, nije napustio svoju parohiju u Hrvatskoj, ostajući uz narod i svetinje u trenucima kada je to zahtevalo i veru i hrabrost. Njegova služba tada je dobila još dublji smisao – nije bila samo liturgijska, već i ljudska, svakodnevna, usmerena na očuvanje zajednice.
Foto: SPC
Nije čuvao samo crkve, već i ljude. Strpljenjem, razgovorom i spremnošću da sasluša svakoga, gradio je ono što se najteže obnavlja - poverenje. U vremenu podela, njegovo prisustvo značilo je sigurnost i nadu da zajednički život nije izgubljen.
U Eparhiji pakraćko-slavonskoj ostavio je dubok trag. Njegov pastirski rad obeležili su iskustvo koje je rado delio i iskreno poštovanje prema svakom čoveku, u duhu Hristove zapovesti o ljubavi prema bližnjem. Oni koji su ga poznavali pamtiće ga ne samo po službi, već po načinu na koji je prilazio ljudima – smireno, nenametljivo i sa pažnjom koja se ne zaboravlja.
Odlaskom protojereja-stavrofora Žarka Uskokovića, Crkva se oprostila od sveštenika čiji se život ne meri samo godinama, već onim što je ostavio iza sebe. Njegovo delo ostaje kao svedočanstvo da vera, istrajnost i blaga reč mogu nadživeti i najteža vremena.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Episkopi Stefan i Nikon prisustvovali su prvoj prazničnoj liturgiji patrijarha Šija u Tbilisiju i uručili pismo patrijarha Porfirija o jačanju odnosa dve sestrinske crkve i dva pravoslavna naroda.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
