Krvni pritisak mitropolita svjatogorskog dostigao je opasne vrednosti, medicinsko osoblje mu je dalo lekove i infuziju, ali hospitalizacija je iznenada prekinuta – vernici i poslanici strahuju za njegov život.
Mitropolit svjatogorski Arsenije, ugledni arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve, i dalje ostaje u pritvoru uprkos alarmantnom zdravstvenom stanju koje zahteva hitnu operaciju srca. Sud okruga Sobornij grada Dnjepra odlučio je 3. novembra 2025. da ga zadrži u pritvoru narednih 38 dana, do 10. decembra, bez prava na kauciju. Odluka je doneta uprkos spremnosti deset narodnih poslanika da garantuju za arhijereja i njegovoj ličnoj molbi za lečenje pod zalogom.
Tokom sudskog zasedanja, koje je pratilo mnoštvo vernika i sveštenika, mitropolitu Arseniju iznenada je pozlilo. Hitna pomoć je utvrdila krvni pritisak od 200/110, vrednosti koje predstavljaju neposrednu pretnju po život. Vladika se, kako je sam svedočio, trudio da ne pokaže koliko mu je zaista loše, ne želeći da zabrine prisutne. „To je bio najviši pritisak koji mi je ikada izmeren u životu“, rekao je.
Odmah je prevezen u bolnicu, gde su mu dali lekove, postavili infuziju i planirali dodatne preglede sledećeg jutra.
Međutim, hospitalizacija je naglo prekinuta. Prema rečima mitropolita, lekarima je rečeno:
- Ako ga primiš, ostaćeš bez posla
- Čovek je bio u panici i vikao da me moraju odmah odvesti iz bolnice - rekao je je vladika Arsenije, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara..
Iako su njegove vitalne funkcije i dalje bile ozbiljno ugrožene – pritisak 180/100 i puls 128 – njegovo stanje je proglašeno za "stabilno" i vladika je vraćen u sud.
U sudnici ga je, oko 17 časova, dočekala podrška brojnih vernika i sveštenika, među kojima je bio i mitropolit zaporoški i melitopoljski Luka.
Pred izricanje mere pritvora, Arsenije se obratio sudiji Olgi Konopljenko rečima:
- Dozvolite mi da još poživim sa narodom Ukrajine, kom sam posvetio svoj život. Molim da mi omogućite lečenje pod zalogom, jer neću izdržati novi boravak u pritvoru.
Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti i međunarodnih pravoslavnih zajednica, jer osvetljava uslove u kojima se vodi proces protiv visokog sveštenstva kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, ali i pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i dostojanstva bolesnog arhijereja.
Mitropolit Arsenije, čiji život i služba vekovima podsećaju na predanost Crkvi i narodu, danas se, uprkos pritisku i opasnosti po život, nalazi u tihoj, ali dramatičnoj borbi za svoj opstanak i pravdu. Njegova molba, ispunjena dubokom verom i ljubavlju prema narodu, odjekuje kao vapaj: da mu se omogući lečenje i nastavak života u službi Božjoj i ukrajinskom narodu.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
