Nakon zaamvone molitve, osvećeni su slavski darovi pripremljeni povodom slave Bogoslovije u Nišu.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija, 24. maja 2025. godine, mitropolit niški Arsenije je služio svetu liturgiju u hramu Vaskrsenja Hristovog u Nišu.
Sasluživali su: protojerej-stavrofor Ljubomir Prijović, rektor Bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog u Foči; protojerej Blagoje Rajković, vršilac dužnosti rektora Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju; protojerej Miodrag Pavlović, arhijerejski namesnik prvi niški; protojerej Dejan Krstić, rektor Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Nišu; protojerej Veroljub Blagojević, paroh majdevski; jeromonah Pantelejmon Mijailović; protođakon Nikola Eraković; i đakon Predrag Vladisavljević.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posle čitanja praznične jevanđeljske perikope, visokopreosvećeni vladika je verne poučio o životu, dostignućima i značaju presvete braće za sve slovenske narode.
Nakon zaamvone molitve, osvećeni su slavski darovi pripremljeni povodom slave Bogoslovije u Nišu.
Usledila je prigodna svečana akademija na kojoj je, kroz lepezu talenata učenika časnog učilišta niškog, uzdignuta hvala dostojna ugodnika Božjih, koji su svojim trudom, radom, ali i velikom žrtvom, postavili čvrste i postojane temelje slovenske hrišćanske kulture i izraza.
Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja, Lava i Marije. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin).
Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija.
Oni su ubedili prvo Kagana da se krsti, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski, a više o Kirilu i Metodiju u odvojenom tekstu.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Na praznik svetitelja Kirila i Metodija, predsednik Rusije izrazio je duboku zahvalnost duhovnom vođi naroda, a patrijarh uzvratio rečima o istorijski nezabeleženom odnosu Crkve i države.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio mlade akademce i podsetio na nasledstvo Svetog Save.
Kroz jednostavnu priču o učitelju i njegovim učenicima, patrijarh Pavle je pokazao je da uzrok vike ne leži besu, već u razdvojenosti među ljudima.
Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio mlade akademce i podsetio na nasledstvo Svetog Save.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Na praznik Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svetog Mine, provalnici su ušli u hram, vernici su uznemireni.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
