Kulturno ophođenje od strane Albanca je trajalo sve dok spor nije počeo da ide u korist Lupolovića.
Episkop novobrdski Ilarion je rado slušan i na njegove besede dolaze stari i mladi, pa se neretko traži mesto više.
Njegove besede se tiču duhovnosti, a mnogim slušaocima je smeh izmamio pričom o susretu sa jednim Albancem i to u sudnici.
- Sa jednim Albancem smo imali neki spor oko parcele, Bog da prosti, čovek se morao time baviti. Parničili smo se nešto, ja mu na albanskom kažem: "Mir dita“, on meni: "Gospodine", sve lepo i kulturno.
I kulturno ophođenje od strane Albanca je trajalo sve dok spor nije počeo da ide u korist Lupolovića..
- Ali, kad je spor počeo da ide u našu korist - videlo se da ćemo mi dobiti, ja njemu opet kažem: "Mir dita", a on meni kaže: "Ja sa tobom više neću ni da se pozdravljam. Dobro je poznato kakva je tvoja profesija bila. Ti si bio glumac - a najveći si grešnik.“
- Eto tako... Do duše ima istine i u tome - rekao je episkop Ilarion Lupulović, nakon čega se publika nasmejala.
Smehu je doprinela i umetnost imitacije vladike Ilariona, na koju se kao bivši glumac oslonio, tom prilikom.
Kako je to izgledalo pogledajte u snimku.
Nekadašnji glumac Rastko Lupulović, koji se zamonašio i uzeo ime Ilarion, 21. maja, izabran je za vikarnog episkopa Eparhije raško-prizrenske.
Lupulović se zamonašio 1996. godine, a 2013. postavljen je za igumana u manastiru Draganac, koji se nalazi nedaleko od Gnjilana u Kosovskom pomoravlju.
Lupulović je rođen u Beogradu, a ljubitelji filmske umetnosti ga pamte po ulogama u filmovima "Biće bolje" i "Paket aranžman", seriji "Otvorena vrata", dok ga obožavaoci pozorišta pamte ne samo po sjajnim ulogama, već i po nagradi za glumačku bravuru "Zoran Radmilović" koju je dobio na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 1996. godine.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Glumac je svoj privatni život umereno dozirao javnosti, a svoju porodicu takođe retko eksponira. Ipak, poznato je da je posebno vezan za svog starijeg brata Mihaila, koji je iguman manastira Jovanje.
U svet glume je ušao sa 18 godina najpre u Francuskoj, a zatim u Italiji, Nemačkoj i Americi. Potom se vrato u Francusku da snimi film „Histoire d’O“, Justa Jaeckina, koji je postao planetarno poznat „Emmanuelle“.
Neobično svedočanstvo i poruku svetitelja njegovim saputnicima vam prenosimo u celosti.
U atmosferi bratske ljubavi i duhovne sabornosti, prvi ljudi Srpske i Grčke pravoslavne crkve razgovarali su o zajedničkoj misiji, izazovima savremenog društva i neprolaznoj snazi jedinstva u Hristu.
Katolička Crkva jasno uči sta je potrebno ispuniti pre pristupanja Svetoj Pričesti.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Objašnjava da je na tom putu potrebno da imamo snage da sebe pogledamo u oči i nama samima priznamo sopstvene slabosti.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Sveti oci upozoravaju, a medicina objašnjava: kako razlikovati pravu duhovnu viziju od opasne iluzije.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
Pokajanje nije ograničeno samo na čin ispovesti, već uključuje celokupan trud ka obnovi zajedništva sa Bogom.
