Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
U duhovnoj tišini Parohijskog doma hrama Svetog Save, gde molitva postaje reč, a reč postaje blagodat, danas se dogodio susret koji je još jednom podsetio koliko su vera i čestitost duboko urezane u lice našeg naroda. Patrijarh srpski Porfirije primio je gospodina Renata Grbića, poznatog beogradskog alasa i heroja sa Dunava, kome je preneo blagoslov i odluku da upravo on, kao izabrani vernik, ponese Časni krst Gospodnji na čelu Spasovdanske litije.
Litija, koja će se održati sutra, 29. maja 2025. godine, povodom praznika Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, slave grada Beograda, biće ispisana ne samo sveštenim pesmama i likovima svetitelja i molitvenim slikama, već i tihom, ali snažnom porukom: da su dela ljubavi i žrtve najuzvišeniji izrazi vere.
SPC
Patrijarh Porfirije dao je blagoslov Renatu Grbiću da nosi Časni krst na Spasovdanskoj litiji
Vidno ganut, gospodin Grbić je posvedočio da mu je ovo „najveća čast i priznanje u životu“. Te reči ne dolaze od bilo koga. Renato Grbić nije samo ime u hronikama današnjice, već i živo svedočanstvo o onome što Hristos naziva „većom ljubavlju“ – da život svoj položiš za bližnjeg. Ovaj skromni ribar sa obala Dunava spasao je do danas trideset i tri duše iz nabujalih voda reke, kao tihi čuvar života, bez pompe, ali sa odlučnošću svetitelja.
Njegova dela prepoznata su kroz brojne nagrade: priznanje za herojsko delo 2010. godine, titula „Naj Beograđanin“, plaketa za najplemenitiji podvig godine, kao i medalja ruskog Ministarstva za civilnu zaštitu. Ali nijedno od tih priznanja, kako sam kaže, ne može da se meri sa poverenjem koje mu je ukazano nošenjem simbola Hristove pobede nad smrću.
Časni krst koji će Renato poneti nije tek ukras litije. To je drvo života, znamen pobede, znak večnog Spasenja. I zato što je u rukama čoveka koji je druge spasavao, ovaj krst će na Spasovdan imati još dublje značenje – postaće spona između neba i zemlje, molitva za grad, za narod i za svako srce koje traži put ka svetlosti.
Beograd će, kao i vekovima unazad, i ove godine u litiji proći sopstvenim ulicama, u molitvenom hodu, predvođen onim koji je dokazao da je ljubav delatna i da još ima svetlosti u našem narodu. I možda baš zbog toga, Gospod je pogledao ka Renatu Grbiću – da ponese krst, ali i da svima nama pokaže kako se krst živi.
Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
U molitvenom zajedništvu sa visokim crkvenim dostojanstvenicima i vernim narodom, svečanost je obeležena bogosluženjem, ophodom oko hrama, parastosom žrtvama iz 1941. godine i blagoslovom slavskih darova.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
