Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
U duhovnoj tišini Parohijskog doma hrama Svetog Save, gde molitva postaje reč, a reč postaje blagodat, danas se dogodio susret koji je još jednom podsetio koliko su vera i čestitost duboko urezane u lice našeg naroda. Patrijarh srpski Porfirije primio je gospodina Renata Grbića, poznatog beogradskog alasa i heroja sa Dunava, kome je preneo blagoslov i odluku da upravo on, kao izabrani vernik, ponese Časni krst Gospodnji na čelu Spasovdanske litije.
Litija, koja će se održati sutra, 29. maja 2025. godine, povodom praznika Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, slave grada Beograda, biće ispisana ne samo sveštenim pesmama i likovima svetitelja i molitvenim slikama, već i tihom, ali snažnom porukom: da su dela ljubavi i žrtve najuzvišeniji izrazi vere.
SPC
Patrijarh Porfirije dao je blagoslov Renatu Grbiću da nosi Časni krst na Spasovdanskoj litiji
Vidno ganut, gospodin Grbić je posvedočio da mu je ovo „najveća čast i priznanje u životu“. Te reči ne dolaze od bilo koga. Renato Grbić nije samo ime u hronikama današnjice, već i živo svedočanstvo o onome što Hristos naziva „većom ljubavlju“ – da život svoj položiš za bližnjeg. Ovaj skromni ribar sa obala Dunava spasao je do danas trideset i tri duše iz nabujalih voda reke, kao tihi čuvar života, bez pompe, ali sa odlučnošću svetitelja.
Njegova dela prepoznata su kroz brojne nagrade: priznanje za herojsko delo 2010. godine, titula „Naj Beograđanin“, plaketa za najplemenitiji podvig godine, kao i medalja ruskog Ministarstva za civilnu zaštitu. Ali nijedno od tih priznanja, kako sam kaže, ne može da se meri sa poverenjem koje mu je ukazano nošenjem simbola Hristove pobede nad smrću.
Časni krst koji će Renato poneti nije tek ukras litije. To je drvo života, znamen pobede, znak večnog Spasenja. I zato što je u rukama čoveka koji je druge spasavao, ovaj krst će na Spasovdan imati još dublje značenje – postaće spona između neba i zemlje, molitva za grad, za narod i za svako srce koje traži put ka svetlosti.
Beograd će, kao i vekovima unazad, i ove godine u litiji proći sopstvenim ulicama, u molitvenom hodu, predvođen onim koji je dokazao da je ljubav delatna i da još ima svetlosti u našem narodu. I možda baš zbog toga, Gospod je pogledao ka Renatu Grbiću – da ponese krst, ali i da svima nama pokaže kako se krst živi.
Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
Dok apostol Petar savetuje da se radujemo i u najvećim napastima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je Hristova radost toliko velika da svaku našu žalost pretvara u kap mutne vode pred okeanom nebeske utehe.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
U molitvenom zajedništvu sa visokim crkvenim dostojanstvenicima i vernim narodom, svečanost je obeležena bogosluženjem, ophodom oko hrama, parastosom žrtvama iz 1941. godine i blagoslovom slavskih darova.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Na isti dan kada pravoslavni vernici slave Vaznesenje Gospodnje, Srpska pravoslavna crkva tiho obeležava i spomen na Svetog Teodora Vršačkog – episkopa koji je podigao ustanak pod zastavama sa likom Svetog Save i stradao mučeničkom smrću zbog vere i naroda.
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Na Petrovdan, hiljade vernika sa mitropolitima Metodijem i Atanasijem koračali su ulicama Bijelog Polja, noseći mošti, ikone i uznoseći molitve za spas naroda, dok je mitropolit Metodije poslao snažnu poruku da Crkvu ne mogu zaustaviti ni barikade ni sile ovog sveta.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kotežu i poslao snažnu poruku o veri, različitostima i rasporedu vrednosti koje određuju naš život.
Međutim, do trenutka kada je upisao fakultet, izgubio je veru. Postao je agnostik - odbacivao je crkveno učenje i čak nije bio siguran ni da li Bog postoji.
Dok su druga deca maštala o lutkama, Mihaela Đurović je pisala stihove svetiteljki – njena molitva pretvorena je u spot koji su vernici dočekali u suzama i tišini poštovanja
Prvi put u istoriji, muslimani više nisu većina u Albaniji. Dok raste broj ateista i neopredeljenih, pravoslavna Crkva beleži snažan povratak i ulazi u novu epohu duhovne obnove.
Na Petrovdan, hiljade vernika sa mitropolitima Metodijem i Atanasijem koračali su ulicama Bijelog Polja, noseći mošti, ikone i uznoseći molitve za spas naroda, dok je mitropolit Metodije poslao snažnu poruku da Crkvu ne mogu zaustaviti ni barikade ni sile ovog sveta.
Međutim, do trenutka kada je upisao fakultet, izgubio je veru. Postao je agnostik - odbacivao je crkveno učenje i čak nije bio siguran ni da li Bog postoji.
