Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
U duhovnoj stvarnosti pravoslavne Crkve, mirotočenje — neobjašnjivo izlivanje svetog mira ili suza s ikona — oduvek se doživljavalo kao znak Božjeg prisustva i utehe. Verni ovaj tajanstveni dar ne tumače kao čudo radi znatiželje, već kao tihi odgovor neba na molitve naroda, kao poziv na pokajanje, budnost i produbljivanje vere.
Mnoge ikone u istoriji Crkve, poput Iveronske, Kurske, Tihvinske ili Trojeručice, bile su poznate po čudesnim isceljenjima i duhovnoj utehi koju su donosile, često praćene mirotočenjem ili krvotočenjem. Svi se sećamo kilometarskih redova vernog naroda koji je po hladnoći strpljivo čekao da se pokloni i celiva mirotočivu ikonu Presvete Bogorodice „Umekšanje zlih srca“ iz Rusije, koja je bila u Crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu u Beogradu tokom početkom 2024. i 2025. godine. I takvih primera ima mnogo.
Upravo zbog takvih pojava, koje nadilaze prirodni poredak, uz ove ikone se često vezuje pridev čudotvorna. Međutim, prirodno se postavlja pitanje: da li se ikone zvanično proglašavaju čudotvornima? Postoji li neko utvrđivanje ili priznanje od strane Crkve?
Odgovor na ova pitanja dao je otac Dušan:
– Čudotvorna je svaka osvećena pravoslavna ikona, pred kojom se vernici mole Bogu i od Boga, posredstvom Presvete Bogorodice, Anđela i Svetih, mole pomoć za svoje duhovne i telesne potrebe. A to što se neka ikona pokazala posebno čudotvornom – a najviše tih ikona je Presvete Bogorodice – to je zbog velikog poštovanja Presvete Bogorodice i poverenja koje vernici iskazuju prema Njoj, kao našoj posrednici pred Sinom njenim, Gospodom Isusom Hristom, kazao je otac Dušan, prenosi portal svetosavlje.org, a potom je dodao:
– Dakle, čudotvorna ikona nastaje verom onih koji joj pristupaju, kao što je i Hristos govorio: „Po veri tvojoj neka ti bude.“ Kao što se hemijskom analizom ne proveravaju Telo i Krv Hristova u pričešću, tako isto nema nikakve potrebe za hemijskim proveravanjem suza ili mira istočenih iz ikona. Provera je isključivo uteha, ukrepljenje, duhovna snaga i izlečenje koje vernici dobijaju, po meri svoje vere, pred tim ikonama. Crkva strpljivo posmatra i prati tok suzotočenja ili mirotočenja, drži te ikone pod svojom kontrolom i nastoji da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe Božjeg znaka i dara.
Čudotvorne ikone nisu dokaz za nauku, već podsetnik za srce — da Bog, iako nevidljiv, ne prestaje da se javlja onima koji Ga traže u veri, smirenju i ljubavi.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
