Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
U duhovnoj stvarnosti pravoslavne Crkve, mirotočenje — neobjašnjivo izlivanje svetog mira ili suza s ikona — oduvek se doživljavalo kao znak Božjeg prisustva i utehe. Verni ovaj tajanstveni dar ne tumače kao čudo radi znatiželje, već kao tihi odgovor neba na molitve naroda, kao poziv na pokajanje, budnost i produbljivanje vere.
Mnoge ikone u istoriji Crkve, poput Iveronske, Kurske, Tihvinske ili Trojeručice, bile su poznate po čudesnim isceljenjima i duhovnoj utehi koju su donosile, često praćene mirotočenjem ili krvotočenjem. Svi se sećamo kilometarskih redova vernog naroda koji je po hladnoći strpljivo čekao da se pokloni i celiva mirotočivu ikonu Presvete Bogorodice „Umekšanje zlih srca“ iz Rusije, koja je bila u Crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu u Beogradu tokom početkom 2024. i 2025. godine. I takvih primera ima mnogo.
Upravo zbog takvih pojava, koje nadilaze prirodni poredak, uz ove ikone se često vezuje pridev čudotvorna. Međutim, prirodno se postavlja pitanje: da li se ikone zvanično proglašavaju čudotvornima? Postoji li neko utvrđivanje ili priznanje od strane Crkve?
Odgovor na ova pitanja dao je otac Dušan:
– Čudotvorna je svaka osvećena pravoslavna ikona, pred kojom se vernici mole Bogu i od Boga, posredstvom Presvete Bogorodice, Anđela i Svetih, mole pomoć za svoje duhovne i telesne potrebe. A to što se neka ikona pokazala posebno čudotvornom – a najviše tih ikona je Presvete Bogorodice – to je zbog velikog poštovanja Presvete Bogorodice i poverenja koje vernici iskazuju prema Njoj, kao našoj posrednici pred Sinom njenim, Gospodom Isusom Hristom, kazao je otac Dušan, prenosi portal svetosavlje.org, a potom je dodao:
– Dakle, čudotvorna ikona nastaje verom onih koji joj pristupaju, kao što je i Hristos govorio: „Po veri tvojoj neka ti bude.“ Kao što se hemijskom analizom ne proveravaju Telo i Krv Hristova u pričešću, tako isto nema nikakve potrebe za hemijskim proveravanjem suza ili mira istočenih iz ikona. Provera je isključivo uteha, ukrepljenje, duhovna snaga i izlečenje koje vernici dobijaju, po meri svoje vere, pred tim ikonama. Crkva strpljivo posmatra i prati tok suzotočenja ili mirotočenja, drži te ikone pod svojom kontrolom i nastoji da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe Božjeg znaka i dara.
Čudotvorne ikone nisu dokaz za nauku, već podsetnik za srce — da Bog, iako nevidljiv, ne prestaje da se javlja onima koji Ga traže u veri, smirenju i ljubavi.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
