U moru senzacionalističkih naslova koji se poslednjih dana pojavljuju u medijima, jedna vest posebno je odjeknula: „Studentima u Šapcu zabranjen ulaz u crkvenu portu!“ Naslov kao iz scenarija za neki film, ali – kako navodi sama Eparhija šabačka – potpuno neistinit i zlonameran.
U zvaničnom saopštenju za javnost, Eparhija šabačka demantuje tvrdnje da je bilo kome, a kamoli studentima, uskraćen pristup hramovima ili crkvenim portama. Naprotiv, naglašavaju da su crkvena vrata uvek otvorena za sve – i vernike i one koji to nisu, ali poštuju svetinju tog prostora.
- Eparhija šabačka nikada nikome nije zabranila ulazak u crkvenu portu ili u sveti hram, već naprotiv, njene porte i hramovi uvek su bili i biće otvoreni kako za vernike, tako i za sve one koji to nisu, ali koji poštuju sveštenost crkvenog prostora - navodi se u saopštenju Eparhije.
Pravi razlog medijske uzbune, objašnjava se u saopštenju, leži u odbijanju jedne politički obojene inicijative. Naime, izvesni Dušan Tufegdžić, politički aktivista i trenutni vođa Pokreta „Buđenje“, želeo je da u porti i crkvenoj sali hrama u Štitaru organizuje doček za grupu mladih koji su putovali na protest u Loznicu. Iz Eparhije ističu da takvo korišćenje svetinje u političke svrhe nije i neće biti prihvatljivo.
- Hramovi i crkvene porte u Eparhiji šabačkoj pripadaju svim vernicima, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, a ne samo jednoj političkoj opciji. Stoga oni nisu, niti će ikada biti, mesta za stranačka okupljanja, bilo da se radi o strankama na vlasti ili u opoziciji, već su, pre svega, mesta za molitvu - poručuju iz Eparhije.
Ovim saopštenjem, Eparhija šabačka stavlja tačku na medijske spekulacije i podseća javnost da Crkva nije prostor političkog marketinga, već mesto molitve, mira i duhovne sabranosti.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Duhovni sin apostola Petra, prvi episkop Misira i pisac jednog od četiri sveta Jevanđelja, Sveti Marko ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Crkve i primer vere, ljubavi i hrabrosti koju ni tamnice ni zverstva ovoga sveta nisu mogli da ugase.
