Duhovni sin apostola Petra, prvi episkop Misira i pisac jednog od četiri sveta Jevanđelja, Sveti Marko ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Crkve i primer vere, ljubavi i hrabrosti koju ni tamnice ni zverstva ovoga sveta nisu mogli da ugase.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelistu Marka, nebo kao da postaje bliže, a duša vernog naroda uspinje se ka onome što je večno, sveto i istinito. U liku Svetog Marka, Crkva nam daruje uzor služenja, odanosti i neustrašive ljubavi prema Gospodu — ljubavi koja se do kraja daje i dušom i telom.
Sveti Marko, duhovni sin apostola Petra, bio je saputnik velikih misionarskih puteva, ali i pisac reči koje su, Božijom blagodaću, postale Jevanđelje po Marku — jedno od četiri sveta Jevanđelja, stubova Hristove istine. U Rimu, gde su se verni sabirali oko apostola Petra, bi zamoljen da zabeleži reči Spasiteljeve, Njegova čudesa i život. Tako nastade sveto Jevanđelje, koje potvrdi i sam Petar kao istinito i božanski nadahnuto.
Ali Markova misija tu ne završava. Poslan od Svetog apostola Petra, postaje prvi episkop Misira — današnjeg Egipta, zemlje pokrivene gustim mrakom idolopoklonstva i sujeverja. Ipak, Duh Božiji ne poznaje prepreke. Kao zrak jutarnjeg sunca, Marko prosvetli narode Libije, Amonikije i Pentapolja, a potom, nošen nadahnućem, stiže i u Aleksandriju, gde započinje novo poglavlje hrišćanske istorije.
U Aleksandriji, među neznabošcima i čarobnjacima, Sveti Marko podiže Crkvu Božiju. Postavlja episkopa, sveštenike i đakone, učvršćuje vernike u pravoslavnoj veri, potvrđujući reč Božiju znamenjima i čudesima. No, istina je uvek trn u oku onima koji žive u tami. Kada se broj hrišćana umnožio i kada vera procveta, pokrenuše se sile zla. Neznabošci ga uhvatiše i vučahu ulicama Aleksandrije, vičući pogrdno: „Povucimo vola u obor!“
Sav izranavljen i krvav, bačen u tamnicu, nije ostao sam. U tišini ćelije javi mu se anđeo Gospodnji, a potom i sam Hristos sa rečima: „Mir tebi, Marko, jevanđeliste moj.“ A Marko odgovori: „Mir i Tebi, Gospode moj Isuse Hriste.“
Sutradan, isti bolni put. Ista zlodela. Ali duša Svetog Marka već beše uzneta, i on blagim glasom predade duh svoj Bogu: „U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj!“
Njegovo sveto telo bi časno sahranjeno od strane vernih, a njegove mošti postaše izvor isceljenja za ljude svih vremena. Sveti Marko, prvi jevanđelista Misira, apostol nepokolebljive vere, stoji i danas kao svetionik onima koji svedoče Hrista među talasima ovoga sveta.
Na današnji dan, neka nas sećanje na njegovu žrtvu i njegovu reč podseti da je svaka svetlost koja izviri iz tame dar Gospoda — i da kroz reč Jevanđelja, koje nam ostavi Sveti Marko, i mi možemo pronaći put, istinu i život.
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Godine 2012, u pravoslavnom hramu u Kolumbiji, Rodrigo je primio krštenje i dobio duhovno ime Teofilo – što na grčkom znači "bogljubivi".
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete besrebrenike Kira i Jovana po starom i Svete apostole Akilu i Priskilu po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu de Riči, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
