Duhovni sin apostola Petra, prvi episkop Misira i pisac jednog od četiri sveta Jevanđelja, Sveti Marko ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Crkve i primer vere, ljubavi i hrabrosti koju ni tamnice ni zverstva ovoga sveta nisu mogli da ugase.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelistu Marka, nebo kao da postaje bliže, a duša vernog naroda uspinje se ka onome što je večno, sveto i istinito. U liku Svetog Marka, Crkva nam daruje uzor služenja, odanosti i neustrašive ljubavi prema Gospodu — ljubavi koja se do kraja daje i dušom i telom.
Sveti Marko, duhovni sin apostola Petra, bio je saputnik velikih misionarskih puteva, ali i pisac reči koje su, Božijom blagodaću, postale Jevanđelje po Marku — jedno od četiri sveta Jevanđelja, stubova Hristove istine. U Rimu, gde su se verni sabirali oko apostola Petra, bi zamoljen da zabeleži reči Spasiteljeve, Njegova čudesa i život. Tako nastade sveto Jevanđelje, koje potvrdi i sam Petar kao istinito i božanski nadahnuto.
Ali Markova misija tu ne završava. Poslan od Svetog apostola Petra, postaje prvi episkop Misira — današnjeg Egipta, zemlje pokrivene gustim mrakom idolopoklonstva i sujeverja. Ipak, Duh Božiji ne poznaje prepreke. Kao zrak jutarnjeg sunca, Marko prosvetli narode Libije, Amonikije i Pentapolja, a potom, nošen nadahnućem, stiže i u Aleksandriju, gde započinje novo poglavlje hrišćanske istorije.
U Aleksandriji, među neznabošcima i čarobnjacima, Sveti Marko podiže Crkvu Božiju. Postavlja episkopa, sveštenike i đakone, učvršćuje vernike u pravoslavnoj veri, potvrđujući reč Božiju znamenjima i čudesima. No, istina je uvek trn u oku onima koji žive u tami. Kada se broj hrišćana umnožio i kada vera procveta, pokrenuše se sile zla. Neznabošci ga uhvatiše i vučahu ulicama Aleksandrije, vičući pogrdno: „Povucimo vola u obor!“
Sav izranavljen i krvav, bačen u tamnicu, nije ostao sam. U tišini ćelije javi mu se anđeo Gospodnji, a potom i sam Hristos sa rečima: „Mir tebi, Marko, jevanđeliste moj.“ A Marko odgovori: „Mir i Tebi, Gospode moj Isuse Hriste.“
Sutradan, isti bolni put. Ista zlodela. Ali duša Svetog Marka već beše uzneta, i on blagim glasom predade duh svoj Bogu: „U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj!“
Njegovo sveto telo bi časno sahranjeno od strane vernih, a njegove mošti postaše izvor isceljenja za ljude svih vremena. Sveti Marko, prvi jevanđelista Misira, apostol nepokolebljive vere, stoji i danas kao svetionik onima koji svedoče Hrista među talasima ovoga sveta.
Na današnji dan, neka nas sećanje na njegovu žrtvu i njegovu reč podseti da je svaka svetlost koja izviri iz tame dar Gospoda — i da kroz reč Jevanđelja, koje nam ostavi Sveti Marko, i mi možemo pronaći put, istinu i život.
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Godine 2012, u pravoslavnom hramu u Kolumbiji, Rodrigo je primio krštenje i dobio duhovno ime Teofilo – što na grčkom znači "bogljubivi".
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Ageja po starom kalendaru, Sećanje na 14.000 nevine dece po novom. Katolici slave Svetog Tomu Beketa, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
