Godine 2012, u pravoslavnom hramu u Kolumbiji, Rodrigo je primio krštenje i dobio duhovno ime Teofilo – što na grčkom znači "bogljubivi".
Dve posete mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Kolumbiji bile su presudne za mladog teologa iz Južne Amerike, Rodriga Jukumu Truhilja, danas monaha Amfilohija, da svoj život posveti pravoslavlju.
Ono što je započelo kao interesovanje, preraslo je u duboko duhovno preumljenje, zbog kojeg se doselio u zemlju za koju, kako sam kaže, nije ni znao da postoji – Crnu Goru.
Rođen 1983. godine u gradiću Nataga, u jugozapadnoj Kolumbiji, Rodrigo je potekao iz farmerske porodice. Kao profesor geografije, filozofije i religije, radio je u državnim školama i studirao teologiju na univerzitetu u Bogoti. Upravo na fakultetu, 2010. godine, prvi put se susreo sa pravoslavnom verom, što ga je duboko zaintrigiralo. Njegov susret sa mitropolitom Amfilohijem tokom arhipastirske posete Kolumbiji ostavio je snažan utisak i doneo preokret u njegovom životu.
Godine 2012, u pravoslavnom hramu u Kolumbiji, Rodrigo je primio krštenje i dobio duhovno ime Teofilo – što na grčkom znači "bogljubivi". Uprkos tome što je već imao akademsko teološko obrazovanje, poželeo je da produbi razumevanje i iskustvo pravoslavne vere u njenom izvorištu. Tako je stigao na Cetinje, u Crnu Goru, i upisao Cetinjsku bogosloviju „Sveti Petar Cetinjski“, školu sa više od 150 godina dugom misijom širenja pravoslavlja.
- Iako sam imao 35 godina kada sam došao, nije mi smetalo što učim sa mnogo mlađima od sebe. Ljubav prema Bogu, želja za učenjem i duhovnim uzrastanjem ne poznaju godine - izjavio je Teofilo u jednom intervjuu.
Njegov trud i posvećenost nisu ostali nezapaženi. Na dan Svetog Vasilija Velikog, 13. januara 2021. godine, u Cetinjskom manastiru, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo zamonašio ga je, dajući mu monaško ime Amfilohije – u čast Svetog Amfilohija Ikonijskog i u znak zahvalnosti prema mitropolitu Amfilohiju, koji je bio ključna figura u njegovom duhovnom putu.
Monah Amfilohije je već neko vreme misionarski aktivan. U okviru pravoslavne eparhije u Južnoj Americi postoje dve parohije u Kolumbiji – „Sveta Trojica“ u gradu Belo (Antiokija) i misionarska parohija „Sveti Vasilije Ostroški“ u Barankilji. On želi da osnuje pravoslavne zajednice u svih 32 departmana svoje zemlje, uz blagoslov i podršku vladike Kirila.
Njegova priča svedoči o snazi duhovnog traganja i univerzalnosti pravoslavne vere, koja ne poznaje ni geografske, ni kulturne barijere. Put od kolumbijskih planina do Cetinjskog manastira pokazao se kao put dubokog ličnog preobražaja i služenja veri koja mu je, kako sam kaže, "pružila mir i ispunjenje kakvo nikada ranije nije osetio".
Đakoni nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
Ova izjava izazvala je veliko interesovanje kako u medijima tako i na društvenim mrežama.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Besplatna mobilna aplikacija Tipik 2025 služi kao vodič za pravilno bogosluženje, pomoćno sredstvo za sveštenstvo, monaštvo i vernike u praksi bogoslužbenog života.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Otkrivena zastava iz Drugog svetskog rata u srcu Knjaževca.
Iguman Manastira Podmaine ističe da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
