Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu višenedeljna tenzija među studentima i upravom kulminirala je u utorak, 27. maja 2025. godine, incidentom koji je, prema rečima dekana, prerastao u „verbalno nasilje, ugrožavanje ljudskih i verskih prava i slobode kretanja“.
U zvaničnom saopštenju za javnost dekan Fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, naglašava da je, uprkos složenim okolnostima, postignut dogovor sa većinom studenata o privremenoj normalizaciji akademskih aktivnosti, ali i upozorava na prisustvo neovlašćenih i agresivnih pojedinaca u prostoru Fakulteta, što predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i svetosti bogoslovskog okruženja.
„Povodom aktuelnih događaja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji su kulminirali u utorak, 27. maja 2025. godine, u večernjim časovima verbalnim nasiljem, ugrožavanjem ljudskih i verskih prava i slobode kretanja dekana Fakulteta i jednog profesora, želim da javnost obavestim o nekoliko činjenica“, navodi na početku saopštenja dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, a potom objašnjava da mesecima unazad nesmetano i redovno, bez posrednika, komunicira sa svim svojim studentima, ali da su se sada isprečila brojna iskušenja:
SPC
Dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković
- U ponedeljak, 26. maja, obavešten sam da su studenti koji čine većinu plenuma doneli odluku o ukidanju blokade Fakulteta, a potom su sa profesorima, u duhu međusobnog razumevanja i odgovornosti, postigli dogovor da se januarski i aprilski ispitni rok održe u skladu sa predloženim rasporedom. Istovremeno, postignut je dogovor da se ostali ispitni rokovi odlože do daljeg, o čemu će studenti biti blagovremeno obavešteni. Svako drugačije tumačenje i insinuiranje, od strane onih koji sastanku nisu ni prisustvovali, neistina je - ističe dekan Bogoslovskog fakulteta i dodaje:
- U vezi sa blokadama, podsećam javnost da se u zgradi našeg Fakulteta nalazi i studentski dom u kojem studenti žive tokom cele akademske godine, pa i sada. Za njihovu ličnu bezbednost odgovorno lice je dekan Fakulteta. Nedopustivo je – i to se nikada neće promeniti – da nepoznata lica ulaze u njihov životni i radni prostor. Ispred Fakulteta, i u ovom trenutku, nalaze se lica koja nisu ni studenti ni profesori, lica u vojnoj opremi i uniformama, kao i pojedinci vrlo agresivnog ponašanja.
Sastavni deo zgrade je i kapela Fakulteta – bogoslužbeni prostor i svojevrsna učionica naših studenata, jer je bogoslovlje, kao nauka zasnovana na Svetom pismu i Svetom predanju, neodvojivo od bogoslužbenog života Crkve.
Wikimedia/Andrija12345678
Bogoslovski fakultet
U demokratskom društvu i u akademskoj zajednici, protesti i kritičko mišljenje jesu dozvoljeni i važni oblici izražavanja nezadovoljstva građana i korisni putokazi donosiocima odluka za mere koje bi trebalo preduzimati u cilju suzbijanja korupcije, procesuiranja svih odgovornih za povrede pravnog poretka i unapređenja funkcionisanja institucija.
Međutim, ma kako plemenit bio cilj, on ne opravdava postupke kojima se ugrožavaju bezbednost, ljudska prava i slobode drugih, ne opravdava sprečavanje rada ustanova i pojedinaca – i naročito ne opravdava ucenjivanje i postavljanje uslova za „deblokadu“, kao ni selekciju nepodobnih kojima se onemogućava pravo na rad i obrazovanje.
Na kraju, protojerej dr Zoran Ranković zaključuje:
- Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsećam, od početka studentskih protesta snažno podržava njihove opravdane inicijalne zahteve. U isto vreme, naša je akademska dužnost da za ovu i sve naredne generacije naših studenata sačuvamo ono što su generacije prethodnika izgradile - navodi u saopštenju protojerej dr Zoran Ranković, dekan Bogoslovskog fakulteta.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
U trenutku kada se istine prepliću sa nagađanjima, Fakultet potvrđuje duh zajedništva i odgovornosti kroz dogovor koji donosi stabilnost ispitnih rokova i podseća na vrednosti koje nadilaze prolazne izazove društva
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Na svetoj liturgiji na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na život po uzoru na svetitelje, ističući da je bogoslovlje više od nauke – to je poziv na duhovnu preobrazbu i savršenstvo.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
