Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu višenedeljna tenzija među studentima i upravom kulminirala je u utorak, 27. maja 2025. godine, incidentom koji je, prema rečima dekana, prerastao u „verbalno nasilje, ugrožavanje ljudskih i verskih prava i slobode kretanja“.
U zvaničnom saopštenju za javnost dekan Fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, naglašava da je, uprkos složenim okolnostima, postignut dogovor sa većinom studenata o privremenoj normalizaciji akademskih aktivnosti, ali i upozorava na prisustvo neovlašćenih i agresivnih pojedinaca u prostoru Fakulteta, što predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i svetosti bogoslovskog okruženja.
„Povodom aktuelnih događaja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji su kulminirali u utorak, 27. maja 2025. godine, u večernjim časovima verbalnim nasiljem, ugrožavanjem ljudskih i verskih prava i slobode kretanja dekana Fakulteta i jednog profesora, želim da javnost obavestim o nekoliko činjenica“, navodi na početku saopštenja dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, a potom objašnjava da mesecima unazad nesmetano i redovno, bez posrednika, komunicira sa svim svojim studentima, ali da su se sada isprečila brojna iskušenja:
SPC
Dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković
- U ponedeljak, 26. maja, obavešten sam da su studenti koji čine većinu plenuma doneli odluku o ukidanju blokade Fakulteta, a potom su sa profesorima, u duhu međusobnog razumevanja i odgovornosti, postigli dogovor da se januarski i aprilski ispitni rok održe u skladu sa predloženim rasporedom. Istovremeno, postignut je dogovor da se ostali ispitni rokovi odlože do daljeg, o čemu će studenti biti blagovremeno obavešteni. Svako drugačije tumačenje i insinuiranje, od strane onih koji sastanku nisu ni prisustvovali, neistina je - ističe dekan Bogoslovskog fakulteta i dodaje:
- U vezi sa blokadama, podsećam javnost da se u zgradi našeg Fakulteta nalazi i studentski dom u kojem studenti žive tokom cele akademske godine, pa i sada. Za njihovu ličnu bezbednost odgovorno lice je dekan Fakulteta. Nedopustivo je – i to se nikada neće promeniti – da nepoznata lica ulaze u njihov životni i radni prostor. Ispred Fakulteta, i u ovom trenutku, nalaze se lica koja nisu ni studenti ni profesori, lica u vojnoj opremi i uniformama, kao i pojedinci vrlo agresivnog ponašanja.
Sastavni deo zgrade je i kapela Fakulteta – bogoslužbeni prostor i svojevrsna učionica naših studenata, jer je bogoslovlje, kao nauka zasnovana na Svetom pismu i Svetom predanju, neodvojivo od bogoslužbenog života Crkve.
Wikimedia/Andrija12345678
Bogoslovski fakultet
U demokratskom društvu i u akademskoj zajednici, protesti i kritičko mišljenje jesu dozvoljeni i važni oblici izražavanja nezadovoljstva građana i korisni putokazi donosiocima odluka za mere koje bi trebalo preduzimati u cilju suzbijanja korupcije, procesuiranja svih odgovornih za povrede pravnog poretka i unapređenja funkcionisanja institucija.
Međutim, ma kako plemenit bio cilj, on ne opravdava postupke kojima se ugrožavaju bezbednost, ljudska prava i slobode drugih, ne opravdava sprečavanje rada ustanova i pojedinaca – i naročito ne opravdava ucenjivanje i postavljanje uslova za „deblokadu“, kao ni selekciju nepodobnih kojima se onemogućava pravo na rad i obrazovanje.
Na kraju, protojerej dr Zoran Ranković zaključuje:
- Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsećam, od početka studentskih protesta snažno podržava njihove opravdane inicijalne zahteve. U isto vreme, naša je akademska dužnost da za ovu i sve naredne generacije naših studenata sačuvamo ono što su generacije prethodnika izgradile - navodi u saopštenju protojerej dr Zoran Ranković, dekan Bogoslovskog fakulteta.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
U trenutku kada se istine prepliću sa nagađanjima, Fakultet potvrđuje duh zajedništva i odgovornosti kroz dogovor koji donosi stabilnost ispitnih rokova i podseća na vrednosti koje nadilaze prolazne izazove društva
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Na svetoj liturgiji na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na život po uzoru na svetitelje, ističući da je bogoslovlje više od nauke – to je poziv na duhovnu preobrazbu i savršenstvo.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
