Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu višenedeljna tenzija među studentima i upravom kulminirala je u utorak, 27. maja 2025. godine, incidentom koji je, prema rečima dekana, prerastao u „verbalno nasilje, ugrožavanje ljudskih i verskih prava i slobode kretanja“.
U zvaničnom saopštenju za javnost dekan Fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, naglašava da je, uprkos složenim okolnostima, postignut dogovor sa većinom studenata o privremenoj normalizaciji akademskih aktivnosti, ali i upozorava na prisustvo neovlašćenih i agresivnih pojedinaca u prostoru Fakulteta, što predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i svetosti bogoslovskog okruženja.
„Povodom aktuelnih događaja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji su kulminirali u utorak, 27. maja 2025. godine, u večernjim časovima verbalnim nasiljem, ugrožavanjem ljudskih i verskih prava i slobode kretanja dekana Fakulteta i jednog profesora, želim da javnost obavestim o nekoliko činjenica“, navodi na početku saopštenja dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, a potom objašnjava da mesecima unazad nesmetano i redovno, bez posrednika, komunicira sa svim svojim studentima, ali da su se sada isprečila brojna iskušenja:
SPC
Dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković
- U ponedeljak, 26. maja, obavešten sam da su studenti koji čine većinu plenuma doneli odluku o ukidanju blokade Fakulteta, a potom su sa profesorima, u duhu međusobnog razumevanja i odgovornosti, postigli dogovor da se januarski i aprilski ispitni rok održe u skladu sa predloženim rasporedom. Istovremeno, postignut je dogovor da se ostali ispitni rokovi odlože do daljeg, o čemu će studenti biti blagovremeno obavešteni. Svako drugačije tumačenje i insinuiranje, od strane onih koji sastanku nisu ni prisustvovali, neistina je - ističe dekan Bogoslovskog fakulteta i dodaje:
- U vezi sa blokadama, podsećam javnost da se u zgradi našeg Fakulteta nalazi i studentski dom u kojem studenti žive tokom cele akademske godine, pa i sada. Za njihovu ličnu bezbednost odgovorno lice je dekan Fakulteta. Nedopustivo je – i to se nikada neće promeniti – da nepoznata lica ulaze u njihov životni i radni prostor. Ispred Fakulteta, i u ovom trenutku, nalaze se lica koja nisu ni studenti ni profesori, lica u vojnoj opremi i uniformama, kao i pojedinci vrlo agresivnog ponašanja.
Sastavni deo zgrade je i kapela Fakulteta – bogoslužbeni prostor i svojevrsna učionica naših studenata, jer je bogoslovlje, kao nauka zasnovana na Svetom pismu i Svetom predanju, neodvojivo od bogoslužbenog života Crkve.
Wikimedia/Andrija12345678
Bogoslovski fakultet
U demokratskom društvu i u akademskoj zajednici, protesti i kritičko mišljenje jesu dozvoljeni i važni oblici izražavanja nezadovoljstva građana i korisni putokazi donosiocima odluka za mere koje bi trebalo preduzimati u cilju suzbijanja korupcije, procesuiranja svih odgovornih za povrede pravnog poretka i unapređenja funkcionisanja institucija.
Međutim, ma kako plemenit bio cilj, on ne opravdava postupke kojima se ugrožavaju bezbednost, ljudska prava i slobode drugih, ne opravdava sprečavanje rada ustanova i pojedinaca – i naročito ne opravdava ucenjivanje i postavljanje uslova za „deblokadu“, kao ni selekciju nepodobnih kojima se onemogućava pravo na rad i obrazovanje.
Na kraju, protojerej dr Zoran Ranković zaključuje:
- Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsećam, od početka studentskih protesta snažno podržava njihove opravdane inicijalne zahteve. U isto vreme, naša je akademska dužnost da za ovu i sve naredne generacije naših studenata sačuvamo ono što su generacije prethodnika izgradile - navodi u saopštenju protojerej dr Zoran Ranković, dekan Bogoslovskog fakulteta.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
U trenutku kada se istine prepliću sa nagađanjima, Fakultet potvrđuje duh zajedništva i odgovornosti kroz dogovor koji donosi stabilnost ispitnih rokova i podseća na vrednosti koje nadilaze prolazne izazove društva
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Na svetoj liturgiji na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na život po uzoru na svetitelje, ističući da je bogoslovlje više od nauke – to je poziv na duhovnu preobrazbu i savršenstvo.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
