Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu višenedeljna tenzija među studentima i upravom kulminirala je u utorak, 27. maja 2025. godine, incidentom koji je, prema rečima dekana, prerastao u „verbalno nasilje, ugrožavanje ljudskih i verskih prava i slobode kretanja“.
U zvaničnom saopštenju za javnost dekan Fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, naglašava da je, uprkos složenim okolnostima, postignut dogovor sa većinom studenata o privremenoj normalizaciji akademskih aktivnosti, ali i upozorava na prisustvo neovlašćenih i agresivnih pojedinaca u prostoru Fakulteta, što predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i svetosti bogoslovskog okruženja.
„Povodom aktuelnih događaja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji su kulminirali u utorak, 27. maja 2025. godine, u večernjim časovima verbalnim nasiljem, ugrožavanjem ljudskih i verskih prava i slobode kretanja dekana Fakulteta i jednog profesora, želim da javnost obavestim o nekoliko činjenica“, navodi na početku saopštenja dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković, a potom objašnjava da mesecima unazad nesmetano i redovno, bez posrednika, komunicira sa svim svojim studentima, ali da su se sada isprečila brojna iskušenja:
SPC
Dekan Bogoslovskog fakulteta, protojerej dr Zoran Ranković
- U ponedeljak, 26. maja, obavešten sam da su studenti koji čine većinu plenuma doneli odluku o ukidanju blokade Fakulteta, a potom su sa profesorima, u duhu međusobnog razumevanja i odgovornosti, postigli dogovor da se januarski i aprilski ispitni rok održe u skladu sa predloženim rasporedom. Istovremeno, postignut je dogovor da se ostali ispitni rokovi odlože do daljeg, o čemu će studenti biti blagovremeno obavešteni. Svako drugačije tumačenje i insinuiranje, od strane onih koji sastanku nisu ni prisustvovali, neistina je - ističe dekan Bogoslovskog fakulteta i dodaje:
- U vezi sa blokadama, podsećam javnost da se u zgradi našeg Fakulteta nalazi i studentski dom u kojem studenti žive tokom cele akademske godine, pa i sada. Za njihovu ličnu bezbednost odgovorno lice je dekan Fakulteta. Nedopustivo je – i to se nikada neće promeniti – da nepoznata lica ulaze u njihov životni i radni prostor. Ispred Fakulteta, i u ovom trenutku, nalaze se lica koja nisu ni studenti ni profesori, lica u vojnoj opremi i uniformama, kao i pojedinci vrlo agresivnog ponašanja.
Sastavni deo zgrade je i kapela Fakulteta – bogoslužbeni prostor i svojevrsna učionica naših studenata, jer je bogoslovlje, kao nauka zasnovana na Svetom pismu i Svetom predanju, neodvojivo od bogoslužbenog života Crkve.
Wikimedia/Andrija12345678
Bogoslovski fakultet
U demokratskom društvu i u akademskoj zajednici, protesti i kritičko mišljenje jesu dozvoljeni i važni oblici izražavanja nezadovoljstva građana i korisni putokazi donosiocima odluka za mere koje bi trebalo preduzimati u cilju suzbijanja korupcije, procesuiranja svih odgovornih za povrede pravnog poretka i unapređenja funkcionisanja institucija.
Međutim, ma kako plemenit bio cilj, on ne opravdava postupke kojima se ugrožavaju bezbednost, ljudska prava i slobode drugih, ne opravdava sprečavanje rada ustanova i pojedinaca – i naročito ne opravdava ucenjivanje i postavljanje uslova za „deblokadu“, kao ni selekciju nepodobnih kojima se onemogućava pravo na rad i obrazovanje.
Na kraju, protojerej dr Zoran Ranković zaključuje:
- Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsećam, od početka studentskih protesta snažno podržava njihove opravdane inicijalne zahteve. U isto vreme, naša je akademska dužnost da za ovu i sve naredne generacije naših studenata sačuvamo ono što su generacije prethodnika izgradile - navodi u saopštenju protojerej dr Zoran Ranković, dekan Bogoslovskog fakulteta.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
U trenutku kada se istine prepliću sa nagađanjima, Fakultet potvrđuje duh zajedništva i odgovornosti kroz dogovor koji donosi stabilnost ispitnih rokova i podseća na vrednosti koje nadilaze prolazne izazove društva
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Na svetoj liturgiji na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na život po uzoru na svetitelje, ističući da je bogoslovlje više od nauke – to je poziv na duhovnu preobrazbu i savršenstvo.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
