U reakciji na optužbe koje su se pojavile u javnosti, arhijereji Srpske pravoslavne crkve apelovali na odgovorno izveštavanje, poštovanje mladih i očuvanje dostojanstva u društvu, pozivajući na ljubav, pravdu i jedinstvo u Crkvi.
U svetlu nedavnih optužbi na račun studenata, koje su se pojavile u javnosti, a koje su izrekli pojedini crkveni velikodostojnici, šestorica vladika Srpske pravoslavne crkve osetili su potrebu da se oglasili i iznesu svoj zajednički stav. U pozivu na poštovanje studenata, odgovorno izražavanje i izveštavanje, arhijereji jasno iskazuju neslaganje sa govorom koji dehumanizuje i ponižava mlade ljude, naglašavajući važnost njihove borbe za istinu i dostojanstvo.
Mitropolit nemački Grigorije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit žički Justin, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, arhiepiskop zapadnoamerički Maksim i episkop istočnoamerički Irinej odgovaraju na retoriku koja dovodi do društvenih podela, pozivajući se na zajedništvo i razumevanje, u duhu ljubavi, pravde i hrišćanskog etosa.
SPC
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve
“Budući da su se prethodnih dana u javnosti pojavljivale različite optužbe na račun studenata, te da su neke od njih iznete od strane crkvenih velikodostojnika i prenesene putem zvaničnih glasila SPC, osećamo potrebu i dužnost da iznesemo i svoj stav i poziv na poštovanje studenata i njihove pravedne i dostojanstvene borbe, kao i na odgovorno izražavanje i izveštavanje,” navedeno je na početku saopštenja šestorice vladika, u kojem se dalje kaže:
"Kao arhijereji Srpske pravoslavne crkve osećamo dužnost da javno izrazimo neslaganje i ograđivanje od bilo kakvog govora koji dehumanizuje drugog čoveka, a posebno od govora koji mlade ljude, studente, nipodaštava kao faktor izgradnje društva, faktor koji doprinosi budućnosti istog, ili ih ponižava kao one koji su pozvani da misle i traže istinu. Crkva Hristova, kao izabrani narod i dom Boga Živoga, postoji u svakom vremenu da ljubavlju privodi sve ljude spasenju.
Istorija nas uči da svaki govor koji poništava dostojanstvo drugog vodi ka velikim društvenim tragedijama, a mi kao pastiri ne smemo dozvoliti da takva retorika uzme maha u našem narodu i Crkvi. Reč služi za sporazumevanje. Ona je sila i temelj promena, i mora biti autentična da bi bila verna sama sebi. A mi kao hrišćani živimo svedočeći reč koja je sami Bog.
ST/Nemanja Pančić, ATAImages
Vladika David i učesnici studentskih protesta, ilustracija
U ove dane pripreme pred Veliki post, mitropolit kruševački David u svom najnovijem tekstu, koji je preneo i zvanični sajt Srpske pravoslavne crkve, studente stavlja u kontekst „obojene revolucije“, obeležavajući ih na takav način da budu percipirani kao „srpske ustaše“, što je i uvredljivo i neprihvatljivo. Verujemo da danas nije opravdano biti episkop Srpske pravoslavne crkve, a ćutati na ovakve reči – reči koje pokazuju neosetljivost i nebrigu za Telo Crkve. Njihova dehumanizujuća priroda zahteva da više ne ćutimo.
Srpski narod, koji je preživeo golgotu ustaškog terora, svestan je da se ova identifikacija bilo koga sa jednim takvim monstruoznim pokretom ne sme nikada više sprovoditi, prvenstveno iz pijeteta i poštovanja prema žrtvama. Ali, isto tako – određivati našu mladost ovakvim rečima više je od bruke – to je sramotni pečat na Telu Crkve.
Studenti su naša budućnost, a naša dužnost je da ih s ljubavlju i razumevanjem, čak i u slučaju da negde greše, upućujemo ka Istini, a ne da ih odbacujemo i omalovažavamo. Jedino takvim pristupom možemo očuvati jedinstvo, slobodu i dostojanstvo svakog čoveka, što je suština pravoslavne vere i etosa naše Crkve i svetosavske aksiologije.
SPC
Vladika kruševački David
Zbog svega ovoga, više ne smemo mirno stajati sa strane, nego posle ovakvih izjava, koje su se našle i na zvaničnom sajtu Srpske pravoslavne crkve, želimo jasno i nedvosmisleno da saopštimo da naša Crkva ne misli da su naši studenti „srpske ustaše”. Jer upravo je ovakav rečnik, ukidanjem pritom slobode da se čuju i drugačiji glasovi sa zvaničnog glasila Srpske pravoslavne crkve, doveo do tiranije bahatih i uvredljivih reči, izgovorenih bez odgovornosti.
Svaki slobodan hrišćanin se bori za ono u šta veruje da je istinito, bori se tako kao da njegovo delovanje može uticati na tok događaja, makar možda ne bude tako, ali uvek nošen pravilom da ne objavljuje ili ne izgovara ništa što bi moglo potaknuti na mržnju. Tu nam lekciju studenti drže ovih dana.
Ne možemo više biti ravnodušni ili ne primećivati patnju drugog, poput Jovovih prijatelja, živeći u zamislima i retorici o kosmičkoj pravednosti, već moramo biti pokretači i pratioci dobrote i pravde za svakog pojedinca, naročito za našu mladost. Obraćamo se i braći arhijerejima molbom da ne dozvole da ovakav jezik postane nešto normalno i ustaljeno.
OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia
Šestorica arhijereja Srpske pravoslavne crkve pozivaju na poštovanje studenata, odgovorno izražavanje i izvještavanje
Molimo i da se naposletku preispita uređivačka politika zvanične internet stranice Srpske pravoslavne crkve, jer je neophodno da ona izražava sabornost naše Crkve, njen glas i njenu majčinsku brigu. Konačno, neophodno je da se setimo Hristovih reči da ne živi čovek samo o hlebu, `nego od svake reči koja izlazi iz usta Božjih`, dakle: usta Hristovih, koji je sušta ljubav i milosrđe.
Ulazimo u Veliki post u nadi da će nas ovaj neželjeni događaj probuditi da zajedno sačuvamo Crkvu kao Telo Hristovo – ne za tiraniju, već za spasenje svih nas.”, navodi se na kraju saopštenja koje potpisuju: mitropolit nemački Grigorije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit žički Justin, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, arhiepiskop zapadnoamerički Maksim I episkop istočnoamerički Irinej.
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, teolog Tamara Gajić Jovanović analizira stavove svoje koleginice Jelene Petrović i ukazuje na suštinsko nerazumevanje identiteta i misije Crkve.
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
U emotivnom obraćanju, mitropolit kruševački David otkriva motive zlonamernih napisa i poziva na čitanje celokupnog njegovog autorskog teksta kako bi se otkrila istina koja je iza medijske igre.
Bez ulja i mleka, a pun badema, oraha, meda i mirisa cimeta – ovaj starinski kolačspaja suve kruške, šljive, kajsije i smokve u raskošnu zimsku poslasticu koja se lako pravi, dugo ostaje sveža i idealna je za dane posta na vodi.
Tumačeći reči iz Jevanđelja po Jovanu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da Sud nije samo događaj na kraju vremena, već čas odluke između Hrista kao Svetlosti i lutanja bez putokaza.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
Nakon oštrih reakcija na njegove tekstove, zajedničkog pisma šestorice vladika i medijskih spekulacija, mitropolit David ponovo se oglasio, jasno poručujući da ostaje dosledan svojim stavovima i da ne dozvoljava manipulacije njegovim rečima i delima.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Nakon višenedeljnih tenzija i blokade nastave, protojerej dr Zoran Ranković upozorava da bezbednost i svetost prostora Fakulteta ugrožavaju nepoznati pojedinci, dok u saopštenju otkriva i šta je dogovoreno sa studentima – i zašto je svaka drugačija interpretacija obmana.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
