U emotivnom obraćanju, mitropolit kruševački David otkriva motive zlonamernih napisa i poziva na čitanje celokupnog njegovog autorskog teksta kako bi se otkrila istina koja je iza medijske igre.
Poslednjih dana, pojedini mediji, a posebno društvene mreže, bili su preplavljeni kontroverzama koje su nastale nakon objave teksta vladike kruševačkog Davida na sajtu Eparhije kruševačke. Reakcije su bile žestoke, a optužbe upućene vladici da je svojim rečima uvredio studente Beogradskog univerziteta izazvale su buru u javnosti.
U svom obraćanju povodom ovog incidenta, vladika David odlučno demantuje ove optužbe, optužujući medije i pojedince za zlonamerno tumačenje njegovih reči i manipulaciju javnim mnjenjem. U nastojanju da stane u odbranu istine, vladika se obraća javnosti, insistirajući na tome da je sve što je napisano u njegovom tekstu utemeljeno na jasnom kontekstu koji se namerno previđa ili ignoruje.
SPC
Vladika kruševački David
Vladika kruševački David, u svom saopštenju, nije samo reagovao na zlonamerne optužbe, već je i odlučno osudio manipulacije koje su, kako tvrdi, imale za cilj da ga označe odgovornim za uvrede upućene studentima Beogradskog univerziteta. Njegov odgovor dolazi kao snažna poruka onima koji su ga napali, ali i svima koji traže istinu u moru dezinformacija.
- Pripisivati mi da sam pod izrazom "srpske ustaše" mislio na studente Beogradskog Univerziteta gnusna je laž, učitavanje tuđih misli i podmetačina - ističe vladika, naglašavajući da je njegova kritika upućena onima koji „svesno i namerno“ manipulišu stvarnim značenjem njegovih reči. Jasno podseća javnost na pasuse koji prethode spornom delu teksta, koji, kako tvrdi, kontekstualizuju sve što je rekao, naglašavajući da su napadi izmanipulisani u cilju potpunog prebacivanja odgovornosti sa onih na koje se zapravo odnosi.
- Dakle, treba da se zabrinu oni koji su se provlačili kroz mase neposredno i sa distance, postupajući po ustaškim manirima, rečima, uputstvima, gestovima i akcijama - piše vladika David, pozivajući na odgovornost one koji se skrivaju iza takvih manira, a koji, kako veruje, sada žele da „prebace teze“ i optuže njega, „da bi Vlasi ne bi dosetili“.
ATAImages
Studentski protesti, februar 2025.
Osećajući duboku potrebu da se suprotstavi zlonamernim interpretacijama, vladika David poziva na pažljivo čitanje celokupnog teksta, ističući da je njegova poruka dalja od bilo kakvih kleveta prema studentima, i da se odnosi na one koji se kriju iza „ustaških manira“.
- Vrlo jasno se zapaža zamka koja mi je razapeta, i u koju bi moji klevetnici i obmanjivači javnosti hteli da me gurnu! Ne prihvatam lažnu odgovornost i etiketiranje“, piše vladika u saopštenju.
Vladika David ne ostavlja mesta nesporazumu, pozivajući sve koji su još uvek zbunjeni da pročitaju njegov tekst u celini.
- Ako im i pored priloženih prethodećih pasusa i dalje nije bilo jasno o čemu i na koga se tekst odnosi, onda im mi više ne možemo pomoći - poručuje vladika, govoreći o „medijskoj montaži“ koja je stvorena u cilju njegova obmanjivanja i ponižavanja.
SPC
Vladika kruševački David
U ovom dramatičnom trenutku, vladika kruševački izlazi iz tihog okvira institucije kojoj pripada i zauzima poziciju borca za istinu, demantujući laži i tražeći od svih da se okrenu istinskoj potrazi za verom, pravdom i zajedništvom. Kao zaključak svog obraćanja, vladika poziva na poštovanje istine i duhovne čestitosti, citirajući reči Svetog proroka Zaharije: „Nemojte da zlo smerate jedan drugome u srcu svom, nemojte se rado krivo zaklinjati, jer sve to mrzim“, govorio je Gospod (8, 17).
U tome, kao što je i sam rekao, ne traži ni razumevanje, ni oproštaj, već samo poštovanje istine, koja, kako veruje, mora da bude svetionik kroz sve društvene oluje.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, teolog Tamara Gajić Jovanović analizira stavove svoje koleginice Jelene Petrović i ukazuje na suštinsko nerazumevanje identiteta i misije Crkve.
U istorijskom trenutku, manastir Svetog Luke doživljava novi uzlet, uz prisustvo blagoslova i duhovne snage, dok otac Luka postaje vođa ove svete obitelji, nastavljajući tradiciju kroz vekove ispunjenu verom, ljubavlju i smirenjem.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon oštrih reakcija na njegove tekstove, zajedničkog pisma šestorice vladika i medijskih spekulacija, mitropolit David ponovo se oglasio, jasno poručujući da ostaje dosledan svojim stavovima i da ne dozvoljava manipulacije njegovim rečima i delima.
U reakciji na optužbe koje su se pojavile u javnosti, arhijereji Srpske pravoslavne crkve apelovali na odgovorno izveštavanje, poštovanje mladih i očuvanje dostojanstva u društvu, pozivajući na ljubav, pravdu i jedinstvo u Crkvi.
U prisustvu velikog broja vernika i sveštenstva, mitropolit kruševački služio je čin velikog osvećenja novog hrama posvećenog Svetoj velikomučenici Nedelji, podignutog trudom i ljubavlju vernog naroda.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
