U emotivnom obraćanju, mitropolit kruševački David otkriva motive zlonamernih napisa i poziva na čitanje celokupnog njegovog autorskog teksta kako bi se otkrila istina koja je iza medijske igre.
Poslednjih dana, pojedini mediji, a posebno društvene mreže, bili su preplavljeni kontroverzama koje su nastale nakon objave teksta vladike kruševačkog Davida na sajtu Eparhije kruševačke. Reakcije su bile žestoke, a optužbe upućene vladici da je svojim rečima uvredio studente Beogradskog univerziteta izazvale su buru u javnosti.
U svom obraćanju povodom ovog incidenta, vladika David odlučno demantuje ove optužbe, optužujući medije i pojedince za zlonamerno tumačenje njegovih reči i manipulaciju javnim mnjenjem. U nastojanju da stane u odbranu istine, vladika se obraća javnosti, insistirajući na tome da je sve što je napisano u njegovom tekstu utemeljeno na jasnom kontekstu koji se namerno previđa ili ignoruje.
SPC
Vladika kruševački David
Vladika kruševački David, u svom saopštenju, nije samo reagovao na zlonamerne optužbe, već je i odlučno osudio manipulacije koje su, kako tvrdi, imale za cilj da ga označe odgovornim za uvrede upućene studentima Beogradskog univerziteta. Njegov odgovor dolazi kao snažna poruka onima koji su ga napali, ali i svima koji traže istinu u moru dezinformacija.
- Pripisivati mi da sam pod izrazom "srpske ustaše" mislio na studente Beogradskog Univerziteta gnusna je laž, učitavanje tuđih misli i podmetačina - ističe vladika, naglašavajući da je njegova kritika upućena onima koji „svesno i namerno“ manipulišu stvarnim značenjem njegovih reči. Jasno podseća javnost na pasuse koji prethode spornom delu teksta, koji, kako tvrdi, kontekstualizuju sve što je rekao, naglašavajući da su napadi izmanipulisani u cilju potpunog prebacivanja odgovornosti sa onih na koje se zapravo odnosi.
- Dakle, treba da se zabrinu oni koji su se provlačili kroz mase neposredno i sa distance, postupajući po ustaškim manirima, rečima, uputstvima, gestovima i akcijama - piše vladika David, pozivajući na odgovornost one koji se skrivaju iza takvih manira, a koji, kako veruje, sada žele da „prebace teze“ i optuže njega, „da bi Vlasi ne bi dosetili“.
ATAImages
Studentski protesti, februar 2025.
Osećajući duboku potrebu da se suprotstavi zlonamernim interpretacijama, vladika David poziva na pažljivo čitanje celokupnog teksta, ističući da je njegova poruka dalja od bilo kakvih kleveta prema studentima, i da se odnosi na one koji se kriju iza „ustaških manira“.
- Vrlo jasno se zapaža zamka koja mi je razapeta, i u koju bi moji klevetnici i obmanjivači javnosti hteli da me gurnu! Ne prihvatam lažnu odgovornost i etiketiranje“, piše vladika u saopštenju.
Vladika David ne ostavlja mesta nesporazumu, pozivajući sve koji su još uvek zbunjeni da pročitaju njegov tekst u celini.
- Ako im i pored priloženih prethodećih pasusa i dalje nije bilo jasno o čemu i na koga se tekst odnosi, onda im mi više ne možemo pomoći - poručuje vladika, govoreći o „medijskoj montaži“ koja je stvorena u cilju njegova obmanjivanja i ponižavanja.
SPC
Vladika kruševački David
U ovom dramatičnom trenutku, vladika kruševački izlazi iz tihog okvira institucije kojoj pripada i zauzima poziciju borca za istinu, demantujući laži i tražeći od svih da se okrenu istinskoj potrazi za verom, pravdom i zajedništvom. Kao zaključak svog obraćanja, vladika poziva na poštovanje istine i duhovne čestitosti, citirajući reči Svetog proroka Zaharije: „Nemojte da zlo smerate jedan drugome u srcu svom, nemojte se rado krivo zaklinjati, jer sve to mrzim“, govorio je Gospod (8, 17).
U tome, kao što je i sam rekao, ne traži ni razumevanje, ni oproštaj, već samo poštovanje istine, koja, kako veruje, mora da bude svetionik kroz sve društvene oluje.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, teolog Tamara Gajić Jovanović analizira stavove svoje koleginice Jelene Petrović i ukazuje na suštinsko nerazumevanje identiteta i misije Crkve.
U istorijskom trenutku, manastir Svetog Luke doživljava novi uzlet, uz prisustvo blagoslova i duhovne snage, dok otac Luka postaje vođa ove svete obitelji, nastavljajući tradiciju kroz vekove ispunjenu verom, ljubavlju i smirenjem.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nakon oštrih reakcija na njegove tekstove, zajedničkog pisma šestorice vladika i medijskih spekulacija, mitropolit David ponovo se oglasio, jasno poručujući da ostaje dosledan svojim stavovima i da ne dozvoljava manipulacije njegovim rečima i delima.
U reakciji na optužbe koje su se pojavile u javnosti, arhijereji Srpske pravoslavne crkve apelovali na odgovorno izveštavanje, poštovanje mladih i očuvanje dostojanstva u društvu, pozivajući na ljubav, pravdu i jedinstvo u Crkvi.
U prisustvu velikog broja vernika i sveštenstva, mitropolit kruševački služio je čin velikog osvećenja novog hrama posvećenog Svetoj velikomučenici Nedelji, podignutog trudom i ljubavlju vernog naroda.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
