Nakon oštrih reakcija na njegove tekstove, zajedničkog pisma šestorice vladika i medijskih spekulacija, mitropolit David ponovo se oglasio, jasno poručujući da ostaje dosledan svojim stavovima i da ne dozvoljava manipulacije njegovim rečima i delima.
U vremenu kada se svaka reč meri ne samo po svojoj težini, već i po odjeku koji ostavlja u dušama onih koji je slušaju, glas vladike kruševačkog Davida uzdigao se iznad bura svakodnevnih dešavanja, donoseći pogled pastira na zbivanja u srpskom društvu.
Njegov autorski tekst, nastao kao osvrt na aktuelna iskušenja kroz koja prolaze narod i država, izazvao je talas reakcija – najpre u vidu komentara u medijima i na društvenim mrežama, a potom i kroz zajedničko pismo šestorice arhijereja Srpske pravoslavne crkve, u kojem su izražene rezerve prema njegovom izrazu i tumačenju događaja. To pismo potpisali su mitropolit nemački Grigorije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit žički Justin, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, arhiepiskop zapadnoamerički Maksim i episkop istočnoamerički Irinej.
Potom je usledio niz komentara koji su u javnom prostoru nastojali da ga prikažu kao onoga koji je, promišljajući svoje stavove, načinio zaokret, otvarajući vrata hramova studentima i srednjoškolcima. Međutim, episkop David, ostajući veran svojoj pastirskoj odgovornosti, ponovo se oglasio, demantujući pokušaje izvrtanja njegovih reči i dela, kao i nametanja tumačenja koja nisu u skladu sa njegovim istinskim stavom.
Novo obraćanje vladike kruševačkog Davida, protkano osećanjem duhovne odgovornosti i nepokolebljive vere u jedinstvo Crkve, jasno poručuje da se istina ne može krojiti po volji onih koji bi je prilagodili sopstvenim uverenjima, već da ona stoji kao neuzdrmana stena, kojoj se može prilaziti samo iskrenim srcem i čistim umom.
- Na razna saletanja od strane raznih saletača – takođe Mirko Perić (?!), Demanti koji to nije i "Ne bojte se, deco Svetog Save" (teologija.net) – dakle, saletanja od strane mojih neželjenih dušebrižnika, da promenim ili umekšam stav u svojim tekstovima objavljenim nedavno, povodom okupljanja raznih slojeva društva u Srbiji, uključujući studente i srednjoškolce, a usled nemilih dešavanja i pojava u državnoj zajednici od strane izazivača tenzija koje Srbiji prete opštim haosom, ponovo demantujem sve ono što mi se nasilno stavlja u um, na jezik i na dušu - istakao je na početku svog novog obraćanja vladika kruševački, a potom nastavio:
- Kad ovo kažem, mislim na činjenicu da se po mojim tekstovima rovari bez obaziranja i stida, da se stvaraju konstrukti za spinove i da se prekrajaju monolitne misaone celine, da se u njih učitavaju razna tuđa moralisanja i zanovetanja, te i da se pribegava nasilnom pribrajanju mene samog šestorici episkopa, i to sa nekakvim svojstvom i ingerencijom sedmog...
Ne pristajem da me iko ni milom niti silom ubraja u društvo „šestorice episkopa“, koji su zajedničkim pismom izneli svoje lično mišljenje i uverenje o studentskim protestima i mom teološkom jeziku, istovremeno sugerišući da bi istovetan njihovom mišljenju o ovoj aktuelnoj temi trebalo da bude i stav SPC, eda bi on postao jedinstven i saboran, tojest saobrazan njihovom obrascu, obrascu „šestorice episkopa“.
S tim u vezi, ali i u vezi sa onima "koji love moju dušu", tojest lukavstvima me stavljaju u kontekst pokajnika i nekoga ko je u međuvremenu promenio lične stavove prijemom studenata i srednjoškolaca u kruševačke crkvene hramove (Lazarica, hram Svetoga Đorđa i Bogorodica na Rasini), reći ćemo sledeće: ovde se radi o ispunjenju pisane molbe onih studenata koji su krenuli prema Nišu, i koji su uputili molbu svešteniku u Kruševcu da prisustvuju svetoj Liturgiji i pričeste se, da celivaju ikone i da budu ispraćeni kađenjem i zvonima.
Sve im je to bilo udovoljeno kao onima koji su nam se u svojoj pisanoj molbi predstavili rečima „Vaša duhovna deca“! Prema tome, želju naše duhovne dece ja sam kao nadležni arhijerej ispunio, i to sa svešću da se radi o našoj deci i da su naši hramovi otvoreni za njih, baš kao i za sve druge ljude koje hramovi privlače.
Ovaj događaj ne može biti u suprotnosti sa stavovima koje sam izneo u svojim tekstovima na temu nemilih zbivanja koja se dešavaju u poslednje vreme u našoj zemlji. U skladu sa svojom savešću i mišljenjem, ja nisam imao pravo da ne postupim pastirski, kao i u vezi sa otvorenim crkvenim hramovima. Drugo, postajući arhijerej, ja nisam automatski postao i neko ko ne može da greši, po rečima Mirka Perića (?!).
Prethodno sam, kao čovek, od svoga rođenja bio pogrešiv, ali sam mogao da se plašim (reč istoga), no ja nemam razloga da se plašim zbog ovoga što mi se sada i ovde dešava! Pogotovu se neću plašiti zbog ujdurme raznih veštaka koji svoj jezik okreću kao neko verbalno motovilo oko mene, eda bi me celog obmotali paučinom svojih spinova i sofizama.
Elem, što se tiče mene i mojih stavova, ispoljenih u mojim tekstovima, braniću ih i braniti, suprotstavljajući se njihovom krivotvorenju i zloupotrebi. Zato ponovo podsećam sve osvetnike, krivokletnike, tužitelje i podmetače spinova, da treba, pažljivo i hladne glave, da ponovo pročitaju u mojim tekstovima bar ona mesta koja ih dovode do samoobmane i ponovnih osveta! Zašto osveta?! Zbog pretrpljenih višestrukih teoloških poraza!
Ako li nastave da se sa tolikom ostrašćenošću okomljuju na mene i da podmeću spinove za ko zna čiji račun, samo će izigravati inkvizitore za svoj groš. I dalje će izmišljati argumente da bi ih sofistički učitavali u moj tekst, odnosno tekstove, čime će "jezicima svojim obmanjivati" sebe i druge?! I tu je kraj - zaključuje vladika kruševački David.
U Crkvi Hristovoj, istina nije stvar trenutnih vetrova ni ličnih tumačenja, već nepromenljivo svedočanstvo vere, utkano u vekovni poredak sabornosti i ljubavi. Reči episkopa kruševačkog Davida, bez obzira na odjek u javnosti, ostaju deo jedne dublje i neprolazne stvarnosti – one u kojoj pastir, ma koliko osporavan, ne prestaje da nosi odgovornost pred Bogom i svojim narodom. Jer u Crkvi, svaka reč i svaki čin moraju biti izrečeni i učinjeni u duhu istine, ne strahujući od ljudskih sudova, već stojeći pred jedinim Sudijom, u čijoj svetlosti svaka pomisao i namera dolazi do svog razjašnjenja.
Saopštenje SPC vam prenosimo u celosti.
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
U emotivnom obraćanju, mitropolit kruševački David otkriva motive zlonamernih napisa i poziva na čitanje celokupnog njegovog autorskog teksta kako bi se otkrila istina koja je iza medijske igre.
U reakciji na optužbe koje su se pojavile u javnosti, arhijereji Srpske pravoslavne crkve apelovali na odgovorno izveštavanje, poštovanje mladih i očuvanje dostojanstva u društvu, pozivajući na ljubav, pravdu i jedinstvo u Crkvi.
Savremeno doba je prepuno izazova , a pušenje cigareta je svakako jedan od njih.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
Kardinali su danas pred važnim izborom - da li će novog papu birati u duhu reformi pape Franje, argentinskog poglavara poznatog po zalaganju za migrante i očuvanje životne sredine, ili će Crkvu usmeriti ka konzervativnijem, tradicionalnom pravcu.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
Treće sredu po Vaskrsu, reči ruskog svetitelja i velikog duhovnika iz 19. veka, iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini", otkrivaju duboku istinu – ne vidiš uvek svoju unutrašnju stvarnost, ali Bog je taj koji sve poznaje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je pomen stradalima u Martovskom pogromu 2004. godine, a episkop toplički Petar uputio je snažnu poruku o veri, sećanju i nadi u vaskrsenje.
U vremenu Vaskršnjeg posta, Srpska pravoslavna crkva poziva na bratstvo, unutrašnje pročišćenje i izgradnju međusobnog poverenja, naglašavajući značaj duhovnog pomirenja i socijalne odgovornosti.
U svojoj besedi, arhimandrit Petar (Dragojlović) pozvao na unutrašnju duhovnu obnovu, naglašavajući da politička borba bez Hrista nije pravi put ka spasu.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Poglavari Srpske i Koptske pravoslavne crkve sastali su se u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, gde su razmenili misli o položaju hrišćana u savremenom svetu, snazi Hristovog Vaskrsenja i istorijskim vezama koje spajaju Egipat i Srbiju još od vremena Svetog Save.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
Savremeno doba je prepuno izazova , a pušenje cigareta je svakako jedan od njih.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Od spasonosnih vizija do spasenja nevinih sluga, priče o nevjerojatnim čudesnim delima zaštitnika, Svetog velikomučenika Georgija, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Ova lepa slika porodične sloge, gde se tri brata ne samo okupljaju, već i pojedinačno domaćinski dočekuju goste, govori o snazi tradicije i zajedništva.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
