Tri godine mala Ana nije izgovorila nijednu reč. Njena majka, Latinka Šućur, nije prestajala da se nada da će jednog dana čuti glas svoje ćerke. Pomoć je tražila kod logopeda, ali je odlučila da Anu odvede i u Manastir Tumane, verujući u molitve Svetih Zosima i Jakova. Ono što se dogodilo po povratku kući za nju je postalo potvrda da čuda Božja zaista postoje.
Latinka Šućur je kroz suze ispričala svoje iskustvo, ne želeći da ga nameće kao pravilo, već kao lični put kroz brigu i nadu.
- Moja ćerka nije pričala tri godine. Slava dragom Bogu, sada priča. Išli smo kod logopeda. Ne potcenjujem struku, ali imala sam jaku želju da je dovedem u Manastir Tumane - rekla je Latinka, a nakon što je obrisala suze koje su joj krenule niz lice, nastavila je:
- Zahvaljujući molitvama Svetih Zosima i Jakova, moja Ana sada priča. Verujem da su naše molitve uslišene u Manastiru Tumane, jer kada smo se vratili kući u Bijeljinu, moja Ana je drugi dan nakon toga u vrtiću bila kao i svakog dana. Međutim, trećeg dana, kada sam posle posla otišla po nju u vrtić, moja Ana je počela da priča. Verujem da su naše molitve u Manastiru Tumane uslišene. Verujem da čuda postoje.
Nakon tog događaja, Latinka kaže da se nije zaustavila na jednom odlasku. Još tri puta je dolazila u Manastir Tumane da bi, kako navodi, zablagodarila Gospodu i Svetim Zosimu i Jakovu za ono što doživljava kao dar.
Priča Latinke Šućur ostaje jedno od mnogih ličnih svedočanstava – ispovest majke koja je, uprkos strahu i neizvesnosti, ostala istrajna u nadi i danas u glasu svoje ćerke vidi odgovor na molitvu koju nije prestajala da izgovara.
Priča Latinke Šućur ostaje jedno od ličnih svedočanstava – ispovest majke koja je, uprkos strahu i neizvesnosti, ostala istrajna u nadi. Ona u glasu svoje ćerke danas vidi odgovor na molitve koje nije prestajala da izgovara.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Posle teškog oblika ishemije mozga i borbe za život, čudo iz manastira Tumane donelo je povratak u stvarnost i veru u život.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
