U vremenu kada mnogi ćute, a istina se često skriva, jasno je koliko je retkost i hrabrost slobodno govoriti – naročito kada reči dolaze iz usta pastira Srpske pravoslavne crkve. U 2025. godini, paradoksalno, slobodna misao i javno iznošenje istine postaju predmet pravnih gonjenja, dok se istovremeno politički i medijski akteri bivšeg režima u Crnoj Gori neometano bave širenjem govora mržnje, revizijom istorije i podsticanjem unutrašnjih podela.
Nakon što su mitropoliti Joanikije i Metodije odlučno i hrabro izrekli istinu – onu koju mnogi nose u dubini srca, ali se ne usuđuju javno izgovoriti – usledila je očekivana reakcija neformalne crvene inkvizicije, simbola nemilosrdnog pritiska na slobodu govora.
Državni organi Crne Gore, pod pritiskom neokomitskih struktura i medijskih poluga bivšeg režima, pokrenuli su istrage, navodno zbog „sporne retorike“ vezane za četnike, Tita i ulogu partizana u istoriji, prenosi portal aloonline.me.
POSLE PARASTOSA DRAŽI MIHAILOVIĆU, VLADIKA METODIJE UPOZORIO: "Duhovno šizofreni ljudi bi da nam određuju šta je istina, istorija i vera"
Dok se Vrhovno državno tužilaštvo vešto izmiče, dovodeći u pitanje svoju nadležnost za ovaj slučaj i prebacujući odgovornost na niže instance, protiv mitropolita Joanikija već je formiran predmet u fazi „izviđaja“. Iz Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju najavljuju da će „razmotriti sadržinu izjave“ mitropolita Metodija i tek tada odlučiti da li postoje elementi krivičnog dela.
Neverovatno je, ali ne iznenađujuće, da slobodna misao iz usta crkvenih pastira nailazi na progon, dok se politički i medijski sledbenici bivšeg poretka slobodno bave širenjem mržnje, izobličavanjem istorije i rušenjem jedinstva.
Kao narod i kao hrišćani, da li smo spremni da slobodu izražavanja naših verskih vođa podredimo emocionalnom komforizmu ostataka jedne ideološke hobotnice? Ili ćemo konačno stati u odbranu istine i prekinuti sa licemerjem koje Tita – jednog od najvećih zlikovaca balkanske istorije – pretvara u mit, a one koji iznose istinu proglašava pretnjom?
Reči mitropolita Metodija i mitropolita Joanikija ne služe rehabilitaciji zločinaca, već razobličavanju jedne umišljene i lažne istorije. Ako je istina u Crnoj Gori danas kažnjiva, onda sloboda zaista nosi svoje teške rane.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Ova izjava izazvala je veliko interesovanje kako u medijima tako i na društvenim mrežama.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
