Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da u postupcima mitropolita crnogorsko-primorskog nema elemenata krivičnog dela.
U vremenu kada se rečima sudi kao delima, a istorijska tumačenja često pokušavaju, iz ideološkog ključa, da zamene duhovnu istinu, Više državno tužilaštvo u Podgorici donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, sveštenika Ognjena Femića i jednog nepoznatog lica, koji su bili optuženi za navodno „veličanje četničkog pokreta“.
Tužilaštvo: Nema elemenata krivičnog dela
U rešenju Tužilaštva jasno se navodi da „nema osnova za gonjenje, ni po službenoj dužnosti, ni po intelektualnoj prinudi“, potvrđujući time da javne izjave koje su bile predmet prijave ne sadrže elemente krivičnog dela.
Uprkos pokušajima predstavnika sedam nevladinih organizacija, koji su Tužilaštvu 20. maja podneli prijavu, ovaj pravosudni organ odlučio je da ne ulazi u ideološko-istorijske rasprave koje izlaze izvan njegovih zakonskih okvira.
Ko stoji iza prijave protiv mitropolita?
Podsećamo, među potpisnicama prijave našle su se i javnosti poznate aktivistkinje: Tea Gorjanac Prelević, Maja Raičević, Daliborka Uljarević i Nevenka Vuksanović, uz podršku još nekoliko osoba iz NVO sektora, uključujući jednu programsku direktorku, jednog profesora istorije i samoproglašenog antifašistu sa Cetinja. Njihov zahtev bio je da se „veličanje četničkog pokreta“ prepozna kao govor mržnje.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije
Pravo ispred ideologije: pravosuđe odbacilo pritiske
Tužilaštvo, međutim, nije pristalo da učestvuje u toj, kako neki ocenjuju, „vanvremenskoj drami“, i odlučilo se za pravnu, a ne političku ili ideološku procenu. Odluka jasno govori u prilog vladavini prava, koja ne podleže pritiscima grupe aktivista — bez obzira na njihov javni ili međunarodni ugled.
Perspektiva Crkve: Sećanje nije zločin
U kontekstu pravoslavlja, ovo rešenje može se posmatrati i kao potvrda da se duhovni pastiri ne smeju olako optuživati kada govore iz perspektive istorijskog pamćenja svoga naroda, koje nije uvek lako sabiti u savremene norme političke korektnosti. Crkva pamti, ne da bi delila, već da bi svedočila — o veri, stradanju i nadi.
Aktivisti najavljuju novu rundu — ovaj put javno
Podnosiocima prijave ostavljen je rok od osam dana da podnesu prigovor na ovu odluku. Kako stoje stvari, gotovo je izvesno da će to vreme iskoristiti ne samo za pravne korake, već i za javne istupe — kroz otvorena pisma, saopštenja, kolumne i objave na društvenim mrežama, u kojima će, po svemu sudeći, nastaviti sa kritikama usmerenim protiv mitropolita Joanikija.
Reč Crkve pod Božijim, a ne ljudskim sudom
Ipak, ova odluka Tužilaštva donosi trenutak tišine i razuma, podsećajući da nije svaka reč koju Crkva izgovori — zločin, i da se odgovornost ne nosi samo pred zakonima ljudi, već i pred licem Božijim.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dvodnevne svenarodne svečanosti u čast Svetog Simeona Mirotočivog završene su krsnim hodom koji je podsetio na snagu vere, značaj tradicije i neprekinuto trajanje svetorodne loze Nemanjića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
