Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da u postupcima mitropolita crnogorsko-primorskog nema elemenata krivičnog dela.
U vremenu kada se rečima sudi kao delima, a istorijska tumačenja često pokušavaju, iz ideološkog ključa, da zamene duhovnu istinu, Više državno tužilaštvo u Podgorici donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, sveštenika Ognjena Femića i jednog nepoznatog lica, koji su bili optuženi za navodno „veličanje četničkog pokreta“.
Tužilaštvo: Nema elemenata krivičnog dela
U rešenju Tužilaštva jasno se navodi da „nema osnova za gonjenje, ni po službenoj dužnosti, ni po intelektualnoj prinudi“, potvrđujući time da javne izjave koje su bile predmet prijave ne sadrže elemente krivičnog dela.
Uprkos pokušajima predstavnika sedam nevladinih organizacija, koji su Tužilaštvu 20. maja podneli prijavu, ovaj pravosudni organ odlučio je da ne ulazi u ideološko-istorijske rasprave koje izlaze izvan njegovih zakonskih okvira.
Ko stoji iza prijave protiv mitropolita?
Podsećamo, među potpisnicama prijave našle su se i javnosti poznate aktivistkinje: Tea Gorjanac Prelević, Maja Raičević, Daliborka Uljarević i Nevenka Vuksanović, uz podršku još nekoliko osoba iz NVO sektora, uključujući jednu programsku direktorku, jednog profesora istorije i samoproglašenog antifašistu sa Cetinja. Njihov zahtev bio je da se „veličanje četničkog pokreta“ prepozna kao govor mržnje.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije
Pravo ispred ideologije: pravosuđe odbacilo pritiske
Tužilaštvo, međutim, nije pristalo da učestvuje u toj, kako neki ocenjuju, „vanvremenskoj drami“, i odlučilo se za pravnu, a ne političku ili ideološku procenu. Odluka jasno govori u prilog vladavini prava, koja ne podleže pritiscima grupe aktivista — bez obzira na njihov javni ili međunarodni ugled.
Perspektiva Crkve: Sećanje nije zločin
U kontekstu pravoslavlja, ovo rešenje može se posmatrati i kao potvrda da se duhovni pastiri ne smeju olako optuživati kada govore iz perspektive istorijskog pamćenja svoga naroda, koje nije uvek lako sabiti u savremene norme političke korektnosti. Crkva pamti, ne da bi delila, već da bi svedočila — o veri, stradanju i nadi.
Aktivisti najavljuju novu rundu — ovaj put javno
Podnosiocima prijave ostavljen je rok od osam dana da podnesu prigovor na ovu odluku. Kako stoje stvari, gotovo je izvesno da će to vreme iskoristiti ne samo za pravne korake, već i za javne istupe — kroz otvorena pisma, saopštenja, kolumne i objave na društvenim mrežama, u kojima će, po svemu sudeći, nastaviti sa kritikama usmerenim protiv mitropolita Joanikija.
Reč Crkve pod Božijim, a ne ljudskim sudom
Ipak, ova odluka Tužilaštva donosi trenutak tišine i razuma, podsećajući da nije svaka reč koju Crkva izgovori — zločin, i da se odgovornost ne nosi samo pred zakonima ljudi, već i pred licem Božijim.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dvodnevne svenarodne svečanosti u čast Svetog Simeona Mirotočivog završene su krsnim hodom koji je podsetio na snagu vere, značaj tradicije i neprekinuto trajanje svetorodne loze Nemanjića.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Posle dugog čekanja i bezbrojnih obraćanja, gradska skupština je konačno donela odluku kojom je ispunjena višegodišnja želja stanovnika podgoričkog naselja Konik.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta.
Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
