Sveti Porfirije Kavsokalivit je govorio da svaka patnja u Hristu dobija smisao i postaje put spasenja, ako je podnosimo sa verom i bez gunđanja.
Mnogi ljudi imaju naviku da se Bogu i veri okreću tek u teškim životnim trenucima i lomovima, a bolest je jedno od takvih iskušenja koje budi dušu i upućuje je ka Gospodu. Bolest, međutim, nije ni slučajnost ni kazna, već tajanstveni poziv čoveku da se seti Hrista i da Mu preda sav svoj život.
Kada se duša prestane baviti sobom i okrene se ka Hristu, tada i telo zadobija mir. Sveti Porfirije nas podseća da samo molitva nije dovoljna i da ne treba da tražimo ozdravljenje tela, već isceljenje srca. Jer samo u predanju Bogu svaka muka dobija smisao i pretvara se u dar spasenja.
- Treba da imamo poverenje u ljubav Božiju. Mi, dakle, preziremo bolest, a zapravo ne treba da mislimo na nju, nego da mislimo na Hrista - prosto, neprimetno, nesebično - i Bog čini svoje čudo na korist naše duše – govorio je starac Porfirije, jedan od najvećih duhovnika 20. veka.
- Treba da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj. Kada se predamo Hristu, smiruje se naš duhovni organizam, što kao posledicu ima normalno funkcionisanje svih organa i žlezda - isticao je on i dodavao:
- Sve biva pogođeno kada u našoj duši postoje smutnje; one deluju na telo i zdravlje ne ide dobro. Savršeno je da se ne molimo za svoje zdravlje. Da ne želimo da ozdravimo, nego da postanemo dobri.
Starac Porfirije dalje kaže:
- I ja za sebe to želim, kažem vam. Čujete li? Da postanemo dobri, da zadobijemo Božanski žar, da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj, da se molimo pre svega za svoju dušu.
A dušu svoju da sjedinjujemo, ugrađenu u Crkvu, čija je Glava Hristos. To je tajna. Ostalo će nas poučiti blagodat - na koji način da se prepustimo Hristu.
On još jednom podseća da ne smemo da padamo u očaj misleći samo na bolest, već da mislimo na Hrista – i Bog će učiniti svoje čudo na korist naše duše.
- Kao što govorimo na svetoj liturgiji: "Sav život svoj Hristu Bogu predajmo". Mnogo koristi imamo od bolesti, samo ako ih podnosimo bez gunđanja i slavimo Boga, moleći Njegovu milost. Tajna ispravnog odnosa prema bolesti jeste u tome da se boriš da zadobiješ blagodat Božiju. Ne treba da očajavamo u teškoćama koje nas snalaze, već da se sa još većom toplinom molimo Gospodu našem Isusu Hristu za Njegovu veliku milost - zaključuje Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Otkrijte moć božanskih reči koje donose snagu, unutrašnji mir i istinsko isceljenje – svaki dan
Dok hiljade ljudi svakodnevno mole za ozdravljenje, malo ko zna za snažnu molitvu zahvalnosti posle bolesti koju je ostavio veliki ruski svetac.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Ruski monah iz Pskovsko-pečerske pustinje nas podstiče da preispitamo naš odnos prema telu, lekarima i veri, i otvara temu o kojoj se retko govori javno — da li se isceljenje uopšte uvek meri nestankom bola.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
