Sveti Porfirije Kavsokalivit je govorio da svaka patnja u Hristu dobija smisao i postaje put spasenja, ako je podnosimo sa verom i bez gunđanja.
Mnogi ljudi imaju naviku da se Bogu i veri okreću tek u teškim životnim trenucima i lomovima, a bolest je jedno od takvih iskušenja koje budi dušu i upućuje je ka Gospodu. Bolest, međutim, nije ni slučajnost ni kazna, već tajanstveni poziv čoveku da se seti Hrista i da Mu preda sav svoj život.
Kada se duša prestane baviti sobom i okrene se ka Hristu, tada i telo zadobija mir. Sveti Porfirije nas podseća da samo molitva nije dovoljna i da ne treba da tražimo ozdravljenje tela, već isceljenje srca. Jer samo u predanju Bogu svaka muka dobija smisao i pretvara se u dar spasenja.
- Treba da imamo poverenje u ljubav Božiju. Mi, dakle, preziremo bolest, a zapravo ne treba da mislimo na nju, nego da mislimo na Hrista - prosto, neprimetno, nesebično - i Bog čini svoje čudo na korist naše duše – govorio je starac Porfirije, jedan od najvećih duhovnika 20. veka.
- Treba da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj. Kada se predamo Hristu, smiruje se naš duhovni organizam, što kao posledicu ima normalno funkcionisanje svih organa i žlezda - isticao je on i dodavao:
- Sve biva pogođeno kada u našoj duši postoje smutnje; one deluju na telo i zdravlje ne ide dobro. Savršeno je da se ne molimo za svoje zdravlje. Da ne želimo da ozdravimo, nego da postanemo dobri.
Starac Porfirije dalje kaže:
- I ja za sebe to želim, kažem vam. Čujete li? Da postanemo dobri, da zadobijemo Božanski žar, da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj, da se molimo pre svega za svoju dušu.
A dušu svoju da sjedinjujemo, ugrađenu u Crkvu, čija je Glava Hristos. To je tajna. Ostalo će nas poučiti blagodat - na koji način da se prepustimo Hristu.
On još jednom podseća da ne smemo da padamo u očaj misleći samo na bolest, već da mislimo na Hrista – i Bog će učiniti svoje čudo na korist naše duše.
- Kao što govorimo na svetoj liturgiji: "Sav život svoj Hristu Bogu predajmo". Mnogo koristi imamo od bolesti, samo ako ih podnosimo bez gunđanja i slavimo Boga, moleći Njegovu milost. Tajna ispravnog odnosa prema bolesti jeste u tome da se boriš da zadobiješ blagodat Božiju. Ne treba da očajavamo u teškoćama koje nas snalaze, već da se sa još većom toplinom molimo Gospodu našem Isusu Hristu za Njegovu veliku milost - zaključuje Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Otkrijte moć božanskih reči koje donose snagu, unutrašnji mir i istinsko isceljenje – svaki dan
Dok hiljade ljudi svakodnevno mole za ozdravljenje, malo ko zna za snažnu molitvu zahvalnosti posle bolesti koju je ostavio veliki ruski svetac.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
