Sveti Porfirije Kavsokalivit je govorio da svaka patnja u Hristu dobija smisao i postaje put spasenja, ako je podnosimo sa verom i bez gunđanja.
Mnogi ljudi imaju naviku da se Bogu i veri okreću tek u teškim životnim trenucima i lomovima, a bolest je jedno od takvih iskušenja koje budi dušu i upućuje je ka Gospodu. Bolest, međutim, nije ni slučajnost ni kazna, već tajanstveni poziv čoveku da se seti Hrista i da Mu preda sav svoj život.
Kada se duša prestane baviti sobom i okrene se ka Hristu, tada i telo zadobija mir. Sveti Porfirije nas podseća da samo molitva nije dovoljna i da ne treba da tražimo ozdravljenje tela, već isceljenje srca. Jer samo u predanju Bogu svaka muka dobija smisao i pretvara se u dar spasenja.
- Treba da imamo poverenje u ljubav Božiju. Mi, dakle, preziremo bolest, a zapravo ne treba da mislimo na nju, nego da mislimo na Hrista - prosto, neprimetno, nesebično - i Bog čini svoje čudo na korist naše duše – govorio je starac Porfirije, jedan od najvećih duhovnika 20. veka.
- Treba da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj. Kada se predamo Hristu, smiruje se naš duhovni organizam, što kao posledicu ima normalno funkcionisanje svih organa i žlezda - isticao je on i dodavao:
- Sve biva pogođeno kada u našoj duši postoje smutnje; one deluju na telo i zdravlje ne ide dobro. Savršeno je da se ne molimo za svoje zdravlje. Da ne želimo da ozdravimo, nego da postanemo dobri.
Starac Porfirije dalje kaže:
- I ja za sebe to želim, kažem vam. Čujete li? Da postanemo dobri, da zadobijemo Božanski žar, da se prepuštamo sa poverenjem ljubavi Božijoj, da se molimo pre svega za svoju dušu.
A dušu svoju da sjedinjujemo, ugrađenu u Crkvu, čija je Glava Hristos. To je tajna. Ostalo će nas poučiti blagodat - na koji način da se prepustimo Hristu.
On još jednom podseća da ne smemo da padamo u očaj misleći samo na bolest, već da mislimo na Hrista – i Bog će učiniti svoje čudo na korist naše duše.
- Kao što govorimo na svetoj liturgiji: "Sav život svoj Hristu Bogu predajmo". Mnogo koristi imamo od bolesti, samo ako ih podnosimo bez gunđanja i slavimo Boga, moleći Njegovu milost. Tajna ispravnog odnosa prema bolesti jeste u tome da se boriš da zadobiješ blagodat Božiju. Ne treba da očajavamo u teškoćama koje nas snalaze, već da se sa još većom toplinom molimo Gospodu našem Isusu Hristu za Njegovu veliku milost - zaključuje Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Otkrijte moć božanskih reči koje donose snagu, unutrašnji mir i istinsko isceljenje – svaki dan
Dok hiljade ljudi svakodnevno mole za ozdravljenje, malo ko zna za snažnu molitvu zahvalnosti posle bolesti koju je ostavio veliki ruski svetac.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Sveti apostol Luka bio je i lekar, zato bi svo bolesni trebalo da mu se kroz molitvu obrate za pomoć.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
