Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Slučajevi demonskog opsedanja opisani kod jevanđelista omogućavaju da se stekne jasna predstava o karakterističnim znacima ovog oboljenja. Među njima, najtipičniji i potpuno zajednički za sve slučajeve jeste sledeće: opsednuti ne priznaju da su bolesni i ne traže pomoć. Takvi ljudi nikada sami od sebe ne dolaze Hristu radi isceljenja – oni se dovode Njemu. Ili ih Hrist sam isceljuje iz Svoje milosti, ili na molbu njihovih rođaka i prijatelja.
Različiti oblici opsednutosti
Po obliku, međutim, opsednutost je veoma raznovrsna. Najteži oblik prikazuje opsednutost dvojice Gadarinskih ljudi, koji su dugi niz godina ispoljavali nasilnu ludost i samopovređivanje. Slučaj lunatičnog dečaka takođe je bio ozbiljan, jer je obuhvatao i telo i duh, iako su postojali intervali ili periodi smanjenja napada između mladih meseca.
Foto: Freepik
Opsednutost demonima, ilustracija
U drugim slučajevima opsednutost ne dotiče dubine ljudskog duha, već pogađa samo određene organe – sluh, vid ili govor – ili čitavu telesnu konstituciju, kao u slučaju žene koja je bila nagnuta. Dakle, „opsednutost“ može pogoditi dušu, telo ili oboje zajedno. Iz ovoga se može zaključiti da ne postoji definitivan „klinički“ simptomatski skup za ovo oboljenje; radi se o bolesti duha, koja može biti povezana sa bilo kojom telesnom slabosti, zbog bliske povezanosti celokupne ljudske konstitucije. Đavo koristi ljudsku slabost, posledicu prvobitnog greha, da bi udario na najosetljivije tačke.
Lečenje opsednutosti
U svakom slučaju, ne postoje „medicinski“ lekovi za opsednutost. To je bolest duha i leči se isključivo duhovnim sredstvima. Ne treba se zavaravati u raspoznavanju „opsednutosti“: nije svaki slučaj epilepsije, niti svaka paranoia ili cirkularna psihoza, zapravo opsednutost. Iako se ponekad javljaju preklapanja, njih mogu prepoznati samo pravi lekari, neokaljani predrasudama materijalističkog svetonazora.
Prema svedočenju Svetog Jovana Kronštatskog, bolest značajne većine pacijenata u mentalnim bolnicama ima duhovnu, a ne psihofizičku prirodu.
Isceljenje opsednutog lunatičnog dečaka
(Mt 17,14–21; Mk 9,14–29; Lk 9,37–42)
Isceljenje demonski opsednutog dečaka dogodilo se u Galileji, dan nakon Preobraženja Gospodnjeg. Jevanđelist Matej daje kratak izveštaj o ovom čudu, koji drugi sinoptičari dopunjuju.
Wikipedia
Sveštenik Lev Liperovsk, autor knjige „Čuda i parabole Hristove“
Susret sa Hristom
Jevanđelje po Mateju kaže:
„I kad dođoše k narodu (to jest Hrist i oni koji su Ga pratili na Tabor – Petar, Jakov i Jovan), pristupi Mu neki čovek, kleknuvši pred Njim, i reče: Gospode, smiluj se mom sinu; jer je lunatičan i mnogo muči; često pada u vatru i često u vodu. Doveo sam ga Tvojim učenicima, ali oni ga nisu mogli izlečiti. Tada Isus odgovori i reče: O, neverni i pokvareni naraode, dokle ću biti s vama? Dokle ću trpeti vas? Dovedite ga k meni.“
I Isus opomenu đavola, i on iziđe iz dečaka; i dete se izleči od tog časa.
Reakcija naroda
Jevanđelist Marko prikazuje živopisnu sliku Hristovog pojavljivanja pred ljudima. On piše da je, kada je Hrist došao, velika množina okružila grupu Njegovih učenika i pismoznalaca iz Jerusalima, koji su se sporili među sobom. Spor je očigledno bio oštar i neprijatan za učenike, ali pojava Hrista prekinula je svađu.
„I odmah svi ljudi, kad Ga ugledaše, veoma se začudiše, i trčeći k Njemu, pozdravljahu Ga.“
Moguće je da je nebeska svetlost koja je obasjala Hrista na Taboru još sijala u Njegovim očima i odražavala se u celom telu, licu, glasu i pokretima.
Foto: Freepik
Opsednutost demonima, ilustracija
Otac dečaka traži pomoć
Hrist upita pismoznalce: „Šta pitate njih?“ Pismoznalci ćutahu. Tada jedan iz mnoštva odgovori:
„Učitelju, doveo sam Ti sina svojega, koji ima nem duh… Govorio sam Tvojim učenicima da ga isteraju, ali oni nisu mogli.“
Može se pretpostaviti da je otac dečaka ranije direktno doveo sina Hristu, ali Ga ne nalazeći, obratio se učenicima za pomoć – i oni nisu mogli da isteraju demona. Nije nemoguće da je upravo ovo bila tema spora između pismoznalaca i učenika, i razlog njihove neprijatnosti.
Simptomi bolesti
Iz Jevanđelja po Marku može se formirati potpuna slika karakterističnih simptoma bolesti dečaka. Po spoljašnjem izgledu, oni su veoma slični onome što moderna medicina naziva epilepsijom, ali potpuna identifikacija ovde gotovo da nije moguća.
Prema Jevanđelju, „epileptični“ simptomi dečaka bili su sledeći: napadi su se javljali „pri mladim mesecima“ i dolazili „iznenada“; dečak, kao da ga neko „uhvati“, padao bi na zemlju, „škripeći zubima“, „penušio se na ustima“ i bio „trzan“ kroz celo telo konvulzijama. Takođe je pokušavao samopovređivanje, jer „pada u vatru i u vodu“. U isto vreme bio je „gluh i nem“.
Ipak, čak i ova periodičnost napada – pri mladim mesecima – potpuno je netipična za klasičnu epilepsiju. Najvažnije je da se uzrok bolesti tumači potpuno drugačije kod lekara i kod jevanđelista.
Tumačenje uzroka bolesti
Za lekare, uzrok napada pretpostavlja se u određenim abnormalnostima moždane supstance ili u sastavu krvi; za jevanđeliste, takve abnormalnosti – ako i postoje – nisu uzrok, već posledica ulaska u osobu stranog, patogenog duha. Otac dečaka nije sumnjao da je njegov sin „opsednut nemim duhom“, a njegova nesreća ležala je jedino u tome što učenici Hristovi nisu mogli da ga „izleče“.
Dalje, nagluvost i nemost takođe nisu tipični za epilepsiju, iako se povremeno mogu sa njom poklopiti.
Foto: Freepik
Opsednutost demonima, ilustracija
Skolonost samoubistvu i priroda bolesti
Sklonost samoubistvu ne može se smatrati stalnim simptomom epilepsije; to je pre retki pratilac bolesti. Stoga bi moderni lekari slučaj dečaka opsednutog pri mladim mesecima mogli klasifikovati kao epilepsiju „psihogenog“ ili „histeričnog“ karaktera, ukorenjenu u psihičkom stanju pacijenta. I to ne bi bilo pogrešno, jer je upravo patogeni „duh“, koji je zgrabio ljudsku psihu, izazvao sve patološke pojave u njemu.
Hristovo čudo i reakcija oca
Prema svedočenju Jevanđelista, bolest dečaka bila je toliko ozbiljna da učenici Hristovi nisu mogli da ga izleče. Tada Hrist, tugeći u srcu i čudeći se neverju ljudi zarobljenih duhom zla, reče:
„O, neverni naraode! Dokle ću biti s vama? Dokle ću trpeti vas?“
I naredi da bolesni dečak bude doveden k Njemu.
Kada se dečak još približavao Hristu, „duh ga zateče; i pao je na zemlju, i prevrtao se penušeći“. Počeo je najsnažniji napad.
Hrist upita oca: „Koliko dugo je ovo već kod njega?“
Otac odgovori: „Od detinjstva.“
Tada se obratio Hristu očajničkom molbom: „Ako možeš, pomozi nam, smiluj se.“ U ovoj molbi osećala se nada, ali ne potpuna vera. Gospod, u Svojoj milosti, osnaži očevu nadu i pomogo mu da pronađe početke vere:
„Ako možeš verovati, sve je moguće verniku.“
Odmah potom, prema Markovom svedočenju, otac dečaka zaplače sa suzama:
Ove reči vekovima ponavljaju svi koji su obremenjeni tugom i žele da pronađu utehu u veri u Božju pomoć. Iz mnogih godina patnje i suza, u duši nesrećnog oca rodila se vera koja je nadvladala njegovo ranije neverje.
Foto: Freepik
Istrebljenje demona
Dok je razgovor između Hrista i oca dečaka trajao, narod se i dalje okupljao sa svih strana da vidi izvanredni prizor. Tada Isus opomenu nečistog duha:
„Nem i gluh duhu, zapovedam ti: izađi iz njega i više ne ulazi u njega.“
Duh zavika, jako ga trza i iziđe iz njega; dečak je izgledao kao mrtav, toliko da su mnogi rekli: „Mrtav je.“ Ali dečak je bio živ, i Hrist ga ponovo preda ocu njegovom (Lk 9,42).
Pouka za učenike i vera u molitvu
Nakon što se mnoštvo razišlo, učenici su privatno upitali Isusa Hrista zašto nisu mogli sami da isteraju demona. Hrist im reče:
„Zbog vašeg neverja; zaista vam kažem: Ako imate veru kao zrno gorušičino, reći ćete ovoj planini: Pomeri se odavde ondamo; i pomeriće se; i ništa vam neće biti nemoguće“ (Mt 17,20).
„Ova vrsta ne može izaći ni na koji način, osim molitvom i postom“ (Mk 9,29).
Ovo pokazuje pravi put isceljenja takvih bolesnika, kako ga je sam Hrist demonstrirao: vera, molitva i post.
Savremeni izazov
Šta bi na ovo rekli moderni psihijatri, u većini slučajeva obremenjeni neverjem? Najverovatnije bi se samo nasmejali ovakvom savetu. Ipak, njihov osmeh ne bi imao isceliteljsku moć i ne bi spasao bolesnika od njegove teške bolesti.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
