Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U savremenom svetu, u kojem su strahovi, teskobe i nevidljive sile sve prisutniji u životu ljudi, mnogi traže utehu u molitvi i Psaltiru, verujući u njihovu silu protiv demonskih napasti. Ali da li je zaista dovoljno samo otvoriti knjigu i pročitati reči?
- Kada pojete kanone, nemojte samo izgovarati reči, nego ih i doživljavajte. Tako ćete se vrlo brzo osveštati, a da to i ne primetite. I kada čitate Psaltir, izgovarajte jasno, reč po reč.
Ova mudrost otkriva tajnu koju mnogi zaboravljaju: snaga molitve nije u mehaničkom čitanju, već u prisustvu srca i uma u svakoj reči. Da bismo zadobili blagodat, moramo se sjediniti sa molitvom, prožeti je smirenjem i poverenjem u Boga.
Potvrdu ove duhovne istine donosi i jedna istinita priča iz života, koju je starac Porfirije često navodio kao slikovit i jasan primer:
Gospodin Pandelis putovao je vozom za Solun. Dok je sedeo i čitao Psaltir u sebi, dogodilo se nešto neobično. Devojka koja je sedela tri-četiri sedišta ispred njega iznenada je počela da viče i negoduje. U početku Pandelis nije shvatio o čemu je reč, misleći da se posvađala sa nekim do sebe. Međutim, kada je kondukter došao pravo do njega i rekao:
– Poštovani gospodine, možete li da prestanete da čitate tu knjigu jer uznemiravate devojku?
Pandelis je ostao zbunjen i odgovorio:
– Ali ja čitam u sebi!
Putnici su bili zatečeni. Jedan od njih je povikao:
– Ako joj smeta, neka promeni vagon!
Wikimedia
Starac Porfirije
I zaista, devojka nije mogla da podnese čitanje Psaltira i premestila se u drugi deo voza. A gospodin Pandelis reče saputnicima:
– Do juče sam i ja, kao i vi, bio u neznanju o sili Psalama proroka Davida. A sada, posle ovog događaja, jedno vam kažem: Psaltir je kao malj koji tera đavole od nas i iz naše okoline.
Tako je govorio i jedan svetac iz njihovog kraja, ludi Jovan, koji je često podsećao vernike da su demonske sile nemoćne pred čistom molitvom i psalmima izgovorenim srcem.
Ova priča podseća sve nas:
➡ Nije dovoljno samo izgovarati molitve i psalme.
➡ Potrebno je da svaku reč osetimo, da se molimo smireno i s poverenjem.
➡ Tek tada one postaju plamen koji sagoreva demonske sile.
Kao što starac Porfirije savetuje:
– Da bismo se osveštali, moramo doživeti reči molitve.
Tada ona postaje istinski malj koji ruši sve sile tame oko nas i u nama.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nepomnjanik u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati duhovno posrnuće, ali i mnoge fizičke i mentalne bolesti.
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
