Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U savremenom svetu, u kojem su strahovi, teskobe i nevidljive sile sve prisutniji u životu ljudi, mnogi traže utehu u molitvi i Psaltiru, verujući u njihovu silu protiv demonskih napasti. Ali da li je zaista dovoljno samo otvoriti knjigu i pročitati reči?
- Kada pojete kanone, nemojte samo izgovarati reči, nego ih i doživljavajte. Tako ćete se vrlo brzo osveštati, a da to i ne primetite. I kada čitate Psaltir, izgovarajte jasno, reč po reč.
Ova mudrost otkriva tajnu koju mnogi zaboravljaju: snaga molitve nije u mehaničkom čitanju, već u prisustvu srca i uma u svakoj reči. Da bismo zadobili blagodat, moramo se sjediniti sa molitvom, prožeti je smirenjem i poverenjem u Boga.
Potvrdu ove duhovne istine donosi i jedna istinita priča iz života, koju je starac Porfirije često navodio kao slikovit i jasan primer:
Gospodin Pandelis putovao je vozom za Solun. Dok je sedeo i čitao Psaltir u sebi, dogodilo se nešto neobično. Devojka koja je sedela tri-četiri sedišta ispred njega iznenada je počela da viče i negoduje. U početku Pandelis nije shvatio o čemu je reč, misleći da se posvađala sa nekim do sebe. Međutim, kada je kondukter došao pravo do njega i rekao:
– Poštovani gospodine, možete li da prestanete da čitate tu knjigu jer uznemiravate devojku?
Pandelis je ostao zbunjen i odgovorio:
– Ali ja čitam u sebi!
Putnici su bili zatečeni. Jedan od njih je povikao:
– Ako joj smeta, neka promeni vagon!
Wikimedia
Starac Porfirije
I zaista, devojka nije mogla da podnese čitanje Psaltira i premestila se u drugi deo voza. A gospodin Pandelis reče saputnicima:
– Do juče sam i ja, kao i vi, bio u neznanju o sili Psalama proroka Davida. A sada, posle ovog događaja, jedno vam kažem: Psaltir je kao malj koji tera đavole od nas i iz naše okoline.
Tako je govorio i jedan svetac iz njihovog kraja, ludi Jovan, koji je često podsećao vernike da su demonske sile nemoćne pred čistom molitvom i psalmima izgovorenim srcem.
Ova priča podseća sve nas:
➡ Nije dovoljno samo izgovarati molitve i psalme.
➡ Potrebno je da svaku reč osetimo, da se molimo smireno i s poverenjem.
➡ Tek tada one postaju plamen koji sagoreva demonske sile.
Kao što starac Porfirije savetuje:
– Da bismo se osveštali, moramo doživeti reči molitve.
Tada ona postaje istinski malj koji ruši sve sile tame oko nas i u nama.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Nepomnjanik u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati duhovno posrnuće, ali i mnoge fizičke i mentalne bolesti.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
