Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U savremenom svetu, u kojem su strahovi, teskobe i nevidljive sile sve prisutniji u životu ljudi, mnogi traže utehu u molitvi i Psaltiru, verujući u njihovu silu protiv demonskih napasti. Ali da li je zaista dovoljno samo otvoriti knjigu i pročitati reči?
- Kada pojete kanone, nemojte samo izgovarati reči, nego ih i doživljavajte. Tako ćete se vrlo brzo osveštati, a da to i ne primetite. I kada čitate Psaltir, izgovarajte jasno, reč po reč.
Ova mudrost otkriva tajnu koju mnogi zaboravljaju: snaga molitve nije u mehaničkom čitanju, već u prisustvu srca i uma u svakoj reči. Da bismo zadobili blagodat, moramo se sjediniti sa molitvom, prožeti je smirenjem i poverenjem u Boga.
Potvrdu ove duhovne istine donosi i jedna istinita priča iz života, koju je starac Porfirije često navodio kao slikovit i jasan primer:
Gospodin Pandelis putovao je vozom za Solun. Dok je sedeo i čitao Psaltir u sebi, dogodilo se nešto neobično. Devojka koja je sedela tri-četiri sedišta ispred njega iznenada je počela da viče i negoduje. U početku Pandelis nije shvatio o čemu je reč, misleći da se posvađala sa nekim do sebe. Međutim, kada je kondukter došao pravo do njega i rekao:
– Poštovani gospodine, možete li da prestanete da čitate tu knjigu jer uznemiravate devojku?
Pandelis je ostao zbunjen i odgovorio:
– Ali ja čitam u sebi!
Putnici su bili zatečeni. Jedan od njih je povikao:
– Ako joj smeta, neka promeni vagon!
Wikimedia
Starac Porfirije
I zaista, devojka nije mogla da podnese čitanje Psaltira i premestila se u drugi deo voza. A gospodin Pandelis reče saputnicima:
– Do juče sam i ja, kao i vi, bio u neznanju o sili Psalama proroka Davida. A sada, posle ovog događaja, jedno vam kažem: Psaltir je kao malj koji tera đavole od nas i iz naše okoline.
Tako je govorio i jedan svetac iz njihovog kraja, ludi Jovan, koji je često podsećao vernike da su demonske sile nemoćne pred čistom molitvom i psalmima izgovorenim srcem.
Ova priča podseća sve nas:
➡ Nije dovoljno samo izgovarati molitve i psalme.
➡ Potrebno je da svaku reč osetimo, da se molimo smireno i s poverenjem.
➡ Tek tada one postaju plamen koji sagoreva demonske sile.
Kao što starac Porfirije savetuje:
– Da bismo se osveštali, moramo doživeti reči molitve.
Tada ona postaje istinski malj koji ruši sve sile tame oko nas i u nama.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nepomnjanik u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati duhovno posrnuće, ali i mnoge fizičke i mentalne bolesti.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
