Nepomnjanik u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati duhovno posrnuće, ali i mnoge fizičke i mentalne bolesti.
U hrišćanstvu se veruje da su uzrok svakog zla zli duhovi, demoni, sa Satanom ili Đavolom kao njihovim vođom. Satana je prvobitno bio stvoren kao dobro, svetlosno biće, ali je, zbog gordosti i želje da nadmaši Boga, pao. Danas, demoni simbolizuju otpor protiv Boga i Božanske volje, te su uzrok svih negativnih dešavanja u svetu.
Demoni u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati mnoge fizičke i mentalne bolesti.
Otac Goran Kovačević je jednom prilikom objasnio kako oni ulaze u čoveka, ali i naglasio da oni ne mogu ni koga napasti niti se useliti u čovečju dušu bez njegove dozvole.
tiktok/pravoslavne.pouke
Otac Goran Kovačević
- Čovek je toliko prostran da u njega sam Bog može da stane. Tolika je čovekova duša. Ali, u nju može da stane i neko drugi i Jevanđelje nam to svedoči. Gospod je došao da to obelodani i da mi naučimo kako oni (demoni) operišu i kako se useljavaju u dušu čoveka. To ne može bez našeg pristanka, da se slučajno neko ne bi plašio. Ne mogu oni da dođu ako im mi to ne dozvolimo, a evo kako im to radimo. Mi ih prizivamo našim željama, plotskim željama, onim što gledamo, pipamo, mi ih prizivamo...
- Nekad to radimo i u ne znanju. Gospod nam je dao recept kako da se borimo protiv njih. Post uz molitvu je lek protiv njih.
Otac Goran napominje je Isus Histos isterao hiljadu demona iz čoveka, ali kada su njegovi učenici to probali na jednom čoveku, da isteraju samo jednog, nisu uspeli. Na to im je Isus rekao da im je mala vera, pa ga je isterao on.
shutterstock
Demoni, Ilustracija
- Tada je dao i recept za isterivanje demona, post i molitvu. A kako se posti? Tako što počinjemo svoju nadu i svoje sampouzdanje da prebacujemo na Gospoda, počinjemo "na njega" da se nadamo, od njega da očekujemo, pomoć, odgovore i mudrost. Mi to često radimo pouzdani sami u sebe, a to je pogodno tlo za demone, oni vole samopuzdane ljude, ne Bogom pouzdane ljude. Samo morate da znate da post nije samo hrana. Ja znam ljude koji mogu po ceo pan da ne jedu, ali oni na kraju dana sikću na ženu, decu...
On kaže da post ima i duhovnu stranu, da sagledamo šta radimo, kuda idemo i što je ključno da priznamo greške.
- Tu dolazimo do ključne strane posta, da priznamo a naša nam gordost to ne dozvoljava. Međutim, kad to uradiš, razrešen si toga.
Sveti Teofan, u misli za 23. četvrtak po Podesetnici, ukazuje na nevidljivi duhovni rat koji se vodi u svakom čoveku, borbu između Gospoda i đavola za dušu. On koristi sliku vojnog okruženja, govoreći da je duša u stanju greha pod vlašću zlog duha, koji je poput silnog neprijatelja koji je preuzeo kontrolu nad njom. Iako zli duh dominira dušom, on to ne pokazuje uvek očigledno, jer se oseća snažnim i ne boji se bilo kakvog otpora. Duša je pod njegovim okovima, nesvesna da je u ropstvu.
Međutim, kada duša, kroz veru i pokajanje, pozove Gospoda u svoj život, On dolazi da razori moć zlog duha. Kroz Božiju milost, duša se oslobađa i postaje snažna u Gospodu, nemajući više straha od besa.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Đavo ume da nas ubedi da smo bolji nego što jesmo, svetiji, pravedniji, mudriji, a kad ta iluzija pukne, ubacuje drugu misao: da smo bezvredni, izgubljeni i da nema spasenja za nas.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
