Nepomnjanik u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati duhovno posrnuće, ali i mnoge fizičke i mentalne bolesti.
U hrišćanstvu se veruje da su uzrok svakog zla zli duhovi, demoni, sa Satanom ili Đavolom kao njihovim vođom. Satana je prvobitno bio stvoren kao dobro, svetlosno biće, ali je, zbog gordosti i želje da nadmaši Boga, pao. Danas, demoni simbolizuju otpor protiv Boga i Božanske volje, te su uzrok svih negativnih dešavanja u svetu.
Demoni u hrišćansstvu predstavljaju zle sile koje, ako zaposednu čoveka, mogu drastično uticati na njegov život,ali i izazivati mnoge fizičke i mentalne bolesti.
Otac Goran Kovačević je jednom prilikom objasnio kako oni ulaze u čoveka, ali i naglasio da oni ne mogu ni koga napasti niti se useliti u čovečju dušu bez njegove dozvole.
tiktok/pravoslavne.pouke
Otac Goran Kovačević
- Čovek je toliko prostran da u njega sam Bog može da stane. Tolika je čovekova duša. Ali, u nju može da stane i neko drugi i Jevanđelje nam to svedoči. Gospod je došao da to obelodani i da mi naučimo kako oni (demoni) operišu i kako se useljavaju u dušu čoveka. To ne može bez našeg pristanka, da se slučajno neko ne bi plašio. Ne mogu oni da dođu ako im mi to ne dozvolimo, a evo kako im to radimo. Mi ih prizivamo našim željama, plotskim željama, onim što gledamo, pipamo, mi ih prizivamo...
- Nekad to radimo i u ne znanju. Gospod nam je dao recept kako da se borimo protiv njih. Post uz molitvu je lek protiv njih.
Otac Goran napominje je Isus Histos isterao hiljadu demona iz čoveka, ali kada su njegovi učenici to probali na jednom čoveku, da isteraju samo jednog, nisu uspeli. Na to im je Isus rekao da im je mala vera, pa ga je isterao on.
shutterstock
Demoni, Ilustracija
- Tada je dao i recept za isterivanje demona, post i molitvu. A kako se posti? Tako što počinjemo svoju nadu i svoje sampouzdanje da prebacujemo na Gospoda, počinjemo "na njega" da se nadamo, od njega da očekujemo, pomoć, odgovore i mudrost. Mi to često radimo pouzdani sami u sebe, a to je pogodno tlo za demone, oni vole samopuzdane ljude, ne Bogom pouzdane ljude. Samo morate da znate da post nije samo hrana. Ja znam ljude koji mogu po ceo pan da ne jedu, ali oni na kraju dana sikću na ženu, decu...
On kaže da post ima i duhovnu stranu, da sagledamo šta radimo, kuda idemo i što je ključno da priznamo greške.
- Tu dolazimo do ključne strane posta, da priznamo a naša nam gordost to ne dozvoljava. Međutim, kad to uradiš, razrešen si toga.
Sveti Teofan, u misli za 23. četvrtak po Podesetnici, ukazuje na nevidljivi duhovni rat koji se vodi u svakom čoveku, borbu između Gospoda i đavola za dušu. On koristi sliku vojnog okruženja, govoreći da je duša u stanju greha pod vlašću zlog duha, koji je poput silnog neprijatelja koji je preuzeo kontrolu nad njom. Iako zli duh dominira dušom, on to ne pokazuje uvek očigledno, jer se oseća snažnim i ne boji se bilo kakvog otpora. Duša je pod njegovim okovima, nesvesna da je u ropstvu.
Međutim, kada duša, kroz veru i pokajanje, pozove Gospoda u svoj život, On dolazi da razori moć zlog duha. Kroz Božiju milost, duša se oslobađa i postaje snažna u Gospodu, nemajući više straha od besa.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
