Sveti Teofan, u misli za 23. četvrtak po Podesetnici, ukazuje na nevidljivi duhovni rat koji se vodi u svakom čoveku, borbu između Gospoda i đavola za dušu. On koristi sliku vojnog okruženja, govoreći da je duša u stanju greha pod vlašću zlog duha, koji je poput silnog neprijatelja koji je preuzeo kontrolu nad njom. Iako zli duh dominira dušom, on to ne pokazuje uvek očigledno, jer se oseća snažnim i ne boji se bilo kakvog otpora. Duša je pod njegovim okovima, nesvesna da je u ropstvu.
Međutim, kada duša, kroz veru i pokajanje, pozove Gospoda u svoj život, On dolazi da razori moć zlog duha. Kroz Božiju milost, duša se oslobađa i postaje snažna u Gospodu, nemajući više straha od besa. Sve dok je duša verna i predana Gospodu, zli duhovi nemaju vlast nad njom. Ipak, ako duša postane mlaka, zaboravi na Gospoda i okrene se grehu, tada ona postaje ranjiva, i besi ponovo preuzimaju kontrolu, čineći joj život težim nego ranije.
Sveti Teofan nam poručuje da je duhovni život neprestana borba, u kojoj je ključna naša vernost Gospodu kroz veru, pokajanje i dobra dela. Ukoliko se povučemo, zli duhovi nas napadaju, ali ako budemo snažni u veri, Bog će nas zaštititi i održati na pravom putu. Ova misao poziva svakog od nas da budemo budni, da ne dozvolimo duhovnom lenjovanju da nas odvede u ropstvo greha, već da uvek tražimo pomoć od Gospoda kako bismo živeli u miru i slobodi.
"Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je Njegovo u miru. A kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli što je zaplenio od njega (Lk.11,21-22). Ovaj opis objašnjava kako Gospod razara đavolsku vlast nad dušama. Dok je duša u grehu, zli duh u potpunosti ima prevlast nad njom. Doduše, on to ne pokazuje uvek očigledno. On je jači od duše te se i ne boji pobune sa njene strane. On vlada i tiraniše je bez protivljenja. Međutim, kada, privučen verom i pokajanjem, dođe u dušu, Gospod razriva sve satanske uze, izgoni besa i lišava ga svake vlasti nad njom. Sve dok duša služi Gospodu, besi ne mogu njome ovladati. Jer, ona je snažna Gospodom i silnija od njih. Kad, pak, načini propust i okrene se od Gospoda, bes opet napada i pobeđuje. Tada joj, bednoj, biva gore nego ranije. To je sveopšti nevidljivi poredak pojava u duhovnom svetu. Kada bi nam se otvorile umne oči, videli bismo sveopšti rat duhova sa dušama. Tu pobeđuje čas jedna, čas druga strana, zavisno od toga da li duše sa Gospodom opšte verom, pokajanjem i revnošću za dobra dela, ili od Njega odstupaju neradom, nebrigom i hlađenjem za dobro".
Sveti Teofan upućuje na protivrečnosti u ljudskom ponašanju, koje se ogledaju u tome da ljudi, iako svesni postojanja zla i greha, odbacuju istinu i biraju put samouništenja. Zanimljivo je i to što ljudi koji ne veruju, kao i oni koji su "strastoljupci", često odbacuju postojanje Satane i nečistih duhova, što je samo još jedno iskušenje koje dolazi od tame – to su, kako Sveti Teofan kaže, "nečisti duhovi“ koji obmanjuju ljude i šire mračnu, zabludnu filozofiju o svetu. Sveti Teofan tako upozorava na opasnost odbacivanja vere i duhovnih istina, naglašavajući da, iako ljudski um može biti obmanut, istina je uvek prisutna.
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Sveti Teofan naglašava da ni Božje otkrivenje, ni vaskrsenje mrtvih neće pomoći onima koji nisu želeli da veruju dok su živeli, jer za istinsko razumevanje i spasenje potrebno je da čovek bude otvoren prema istini dok je još živ. On nas poziva da ne čekamo trenutak kada bude kasno, već da već sada prihvatimo Božje učenje i živimo po Njegovom otkrivenju, jer, kako kaže, "nećemo dopasti na mesto bogataša" ako se trudimo da živimo ispravno. Sveti Teofan nam jasno poručuje da je istina koja nas vodi na put spasenja upravo u Božjem otkrivenju, koje treba ozbiljno shvatiti i ugraditi u naš svakodnevni život, jer nije dovoljno samo da budemo "dobri" prema svojim običnim vrednostima, već moramo težiti životu usklađenom s Božjom voljom.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
