Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
O važnosti toga da ne osuđujemo ljude govore poruke Svetog pisma, a mati Glikerija, igumanija manastira Ćelije ispričala je priču, koja uoči Božića treba da bude osnov na kome ćemo graditi sve sledeće odnose, obazirući se na to da i sami nekog ne rastužimo svojim ponašanjem, dok usrdno bdimo nad sobom.
- Jevanđelje kaže "kad ti brat greši sedam puta, 70 mu oprosti". Kad su uhvatili bludnicu isto je rečeno "ko je bez greha, neka baci kamen na nju", i kad svi otidoše Gospod reče reče "ja te ne osuđujem, idi i ne greši više". To je hteo Gospod da dokaže, koliko nam je važno da ne sudimo - pojašnjava igumanija.
Kako kaže osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
- Mnogo ima u Jevanđelju pisama koja poručuju ne osuđuj. Takođe, jedno žitije govori o monahu koji je osudio svog brata, a kada je hteo da uzme tajnu svete pričesti od Gospoda, dobio je odgovor "osudio si brata pre mene, za tebe nema pričesti".
Greh osude često je ukorenjen u nesigurnosti i ponosu. Lakše je komentarisati osobu do nas, nego zadržati mišljenje za sebe. A naš ponos nam često govori da je presuda u redu jer smo bolji i znamo bolje od drugih. U suštini, naša nesigurnost i ponos otkrivaju se kroz našu kritiku, tračeve i pretpostavke.
Ali naša osuđivačka srca ne utiču na Boga. U stvari, on je čak pozvao i sveštenika Samuila da ne sudi po izgledu u 1. Samuilovoj 16,7:
„Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.“
A u Jovanu 7,24 Isus kaže: „Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.“
Kao hrišćani nismo pozvani da sudimo o izgledu ili spoljnoj percepciji nekoga. Umesto toga, pozvani smo da podstičemo i gradimo crkvu, smerno se suprotstavljamo grehu i uvek tražimo pomirenje.
BONUS VIDEO: Mati Glikerija otkriva kako joj je Sveti Jakov Tumanski prorokovao da će se zamonašiti
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
U svakodnevnom životu, sitni prekršaji često prolaze nezapaženi, ali njihov efekat na duže staze može ozbiljno ugroziti našu duhovnu ravnotežu.
Posle svete liturgije u obnovljenom hramu Preobraženja Gospodnjeg, poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o čudesnoj priči o Milostivom Samarjaninu i pozvao sve vernike na preispitivanje sopstvene spremnosti da budu bližnji onima u nevolji.
Ilustrujući primer Starog i Novog zaveta Bojanić uzima policu kao model za objašnjenje podele dve knjige, koje čine Bibliju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News