shutterstock.com, YT/AgroTV SrbijaOdmah izbacite tepihe sa resama
Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
O važnosti toga da ne osuđujemo ljude govore poruke Svetog pisma, a mati Glikerija, igumanija manastira Ćelije ispričala je priču, koja uoči Božića treba da bude osnov na kome ćemo graditi sve sledeće odnose, obazirući se na to da i sami nekog ne rastužimo svojim ponašanjem, dok usrdno bdimo nad sobom.
- Jevanđelje kaže "kad ti brat greši sedam puta, 70 mu oprosti". Kad su uhvatili bludnicu isto je rečeno "ko je bez greha, neka baci kamen na nju", i kad svi otidoše Gospod reče reče "ja te ne osuđujem, idi i ne greši više". To je hteo Gospod da dokaže, koliko nam je važno da ne sudimo - pojašnjava igumanija.
Kako kaže osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
- Mnogo ima u Jevanđelju pisama koja poručuju ne osuđuj. Takođe, jedno žitije govori o monahu koji je osudio svog brata, a kada je hteo da uzme tajnu svete pričesti od Gospoda, dobio je odgovor "osudio si brata pre mene, za tebe nema pričesti".
Zašto sudimo i kako izgleda suđenje?
Greh osude često je ukorenjen u nesigurnosti i ponosu. Lakše je komentarisati osobu do nas, nego zadržati mišljenje za sebe. A naš ponos nam često govori da je presuda u redu jer smo bolji i znamo bolje od drugih. U suštini, naša nesigurnost i ponos otkrivaju se kroz našu kritiku, tračeve i pretpostavke.
Ali naša osuđivačka srca ne utiču na Boga. U stvari, on je čak pozvao i sveštenika Samuila da ne sudi po izgledu u 1. Samuilovoj 16,7:
„Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.“
A u Jovanu 7,24 Isus kaže: „Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.“
Kao hrišćani nismo pozvani da sudimo o izgledu ili spoljnoj percepciji nekoga. Umesto toga, pozvani smo da podstičemo i gradimo crkvu, smerno se suprotstavljamo grehu i uvek tražimo pomirenje.
BONUS VIDEO: Mati Glikerija otkriva kako joj je Sveti Jakov Tumanski prorokovao da će se zamonašiti
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Posle svete liturgije u obnovljenom hramu Preobraženja Gospodnjeg, poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o čudesnoj priči o Milostivom Samarjaninu i pozvao sve vernike na preispitivanje sopstvene spremnosti da budu bližnji onima u nevolji.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
