shutterstock.com, YT/AgroTV SrbijaOdmah izbacite tepihe sa resama
Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
O važnosti toga da ne osuđujemo ljude govore poruke Svetog pisma, a mati Glikerija, igumanija manastira Ćelije ispričala je priču, koja uoči Božića treba da bude osnov na kome ćemo graditi sve sledeće odnose, obazirući se na to da i sami nekog ne rastužimo svojim ponašanjem, dok usrdno bdimo nad sobom.
- Jevanđelje kaže "kad ti brat greši sedam puta, 70 mu oprosti". Kad su uhvatili bludnicu isto je rečeno "ko je bez greha, neka baci kamen na nju", i kad svi otidoše Gospod reče reče "ja te ne osuđujem, idi i ne greši više". To je hteo Gospod da dokaže, koliko nam je važno da ne sudimo - pojašnjava igumanija.
Kako kaže osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
- Mnogo ima u Jevanđelju pisama koja poručuju ne osuđuj. Takođe, jedno žitije govori o monahu koji je osudio svog brata, a kada je hteo da uzme tajnu svete pričesti od Gospoda, dobio je odgovor "osudio si brata pre mene, za tebe nema pričesti".
Zašto sudimo i kako izgleda suđenje?
Greh osude često je ukorenjen u nesigurnosti i ponosu. Lakše je komentarisati osobu do nas, nego zadržati mišljenje za sebe. A naš ponos nam često govori da je presuda u redu jer smo bolji i znamo bolje od drugih. U suštini, naša nesigurnost i ponos otkrivaju se kroz našu kritiku, tračeve i pretpostavke.
Ali naša osuđivačka srca ne utiču na Boga. U stvari, on je čak pozvao i sveštenika Samuila da ne sudi po izgledu u 1. Samuilovoj 16,7:
„Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.“
A u Jovanu 7,24 Isus kaže: „Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.“
Kao hrišćani nismo pozvani da sudimo o izgledu ili spoljnoj percepciji nekoga. Umesto toga, pozvani smo da podstičemo i gradimo crkvu, smerno se suprotstavljamo grehu i uvek tražimo pomirenje.
BONUS VIDEO: Mati Glikerija otkriva kako joj je Sveti Jakov Tumanski prorokovao da će se zamonašiti
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Posle svete liturgije u obnovljenom hramu Preobraženja Gospodnjeg, poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o čudesnoj priči o Milostivom Samarjaninu i pozvao sve vernike na preispitivanje sopstvene spremnosti da budu bližnji onima u nevolji.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
