U svakodnevnom životu, sitni prekršaji često prolaze nezapaženi, ali njihov efekat na duže staze može ozbiljno ugroziti našu duhovnu ravnotežu.
Sitna sagrešenja često prolaze nezapaženo, kao jedno od onih tihih zala koja na prvi pogled izgledaju bezazleno, a zapravo, postupno, odvode dušu u propast. U životima mnogih vernika, često se primeti veća ozbiljnost kada je reč o velikim grehovima, dok se sitni grehovi – naizgled nebitni – previđaju i ne prepoznaju kao prepreke na putu spasenja. Ovaj fenomen, međutim, ne treba da nas iznenadi. U svetlu pravoslavnog učenja, sitni grehovi mogu biti mnogo opasniji od onih većih, jer svojim brojem i stalnim prisustvom postepeno zarobljavaju dušu.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, otac Tarasije Bozorenec, u svom razmatranju o Gadarinjanima iz Jevanđelja po Marku, ukazuje na važnost prepoznavanja greha, ma koliko on bio sitan, jer neprepoznavanje ili ignorisanje tih "malih" grehova vodi u propast.
Da bismo prepoznali te „sitne grehove“, otac Tarasije savetuje nekoliko pitanja za razmišljanje: Da li govorim istinu ili se često služim „belim lažima“? Da li u mislima osuđujem druge? Da li se redovno molim ili samo kad mi je nešto potrebno?
Prvi korak je iskreno pokajanje. Svetitelji nas uče da se i najmanji gresi moraju ispovediti, jer svaki izaziva duhovnu slabost. Post, molitva i dela ljubavi najbolje su oružje protiv ove duhovne bolesti. Sveti oci savetuju: „Kao što paučina ne može da izdrži vatru, tako se i gresi rasprše pred silom iskrenog pokajanja.“
U priči o Gadarinjanima, ljudi koji su videli čudo – izlečenje besnoga čoveka – odlučuju da se drže svog stanja i da odbace Hrista.
Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.