U svakodnevnom životu, sitni prekršaji često prolaze nezapaženi, ali njihov efekat na duže staze može ozbiljno ugroziti našu duhovnu ravnotežu.
Sitna sagrešenja često prolaze nezapaženo, kao jedno od onih tihih zala koja na prvi pogled izgledaju bezazleno, a zapravo, postupno, odvode dušu u propast. U životima mnogih vernika, često se primeti veća ozbiljnost kada je reč o velikim grehovima, dok se sitni grehovi – naizgled nebitni – previđaju i ne prepoznaju kao prepreke na putu spasenja. Ovaj fenomen, međutim, ne treba da nas iznenadi. U svetlu pravoslavnog učenja, sitni grehovi mogu biti mnogo opasniji od onih većih, jer svojim brojem i stalnim prisustvom postepeno zarobljavaju dušu.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, otac Tarasije Bozorenec, u svom razmatranju o Gadarinjanima iz Jevanđelja po Marku, ukazuje na važnost prepoznavanja greha, ma koliko on bio sitan, jer neprepoznavanje ili ignorisanje tih "malih" grehova vodi u propast.
Da bismo prepoznali te „sitne grehove“, otac Tarasije savetuje nekoliko pitanja za razmišljanje: Da li govorim istinu ili se često služim „belim lažima“? Da li u mislima osuđujem druge? Da li se redovno molim ili samo kad mi je nešto potrebno?
Prvi korak je iskreno pokajanje. Svetitelji nas uče da se i najmanji gresi moraju ispovediti, jer svaki izaziva duhovnu slabost. Post, molitva i dela ljubavi najbolje su oružje protiv ove duhovne bolesti. Sveti oci savetuju: „Kao što paučina ne može da izdrži vatru, tako se i gresi rasprše pred silom iskrenog pokajanja.“
U priči o Gadarinjanima, ljudi koji su videli čudo – izlečenje besnoga čoveka – odlučuju da se drže svog stanja i da odbace Hrista.
Printscreen/YouTube/Владимир Василенко
Otac Tarasije
- Gadarinci su više voleli svoj zemaljski mir, svoje svakodnevne brige i sitne grehove, nego spasenje koje im je bilo ponuđeno - objašnjava otac Tarasije.
Sitni grehovi, oni koje smatramo "manjim" ili čak "nevidljivim", poput malih loših navika, neispunjavanja dužnosti prema Bogu i bližnjima, nestrpljenja, gordosti, zavidnosti, mogu da se ukorene u životu vernika i postanu navika, gotovo kao druga priroda. Ovi grehovi ne izazivaju trenutnu osudu, jer nisu spektakularni, ali njihov kumulativni efekat može biti izuzetno štetan.
Jedan od ključnih saveta koje otac Tarasije daje vernicima jeste:
- Molite se Bogu da vam otvori oči kako biste prepoznali te sitne grehe u svom životu. Oni su poput sitnih paučina koje nas obavijaju, postepeno vezujući naše ruke i noge, dok ne postanemo nesposobni da se pomerimo.
Metafora "paukovih mreža" jasno nam pokazuje koliko je važno prepoznati ih na vreme i ne dopustiti da postanu svakodnevna praksa.
Kroz mnoge primere u Svetom pismu, vidimo da je put spasenja put prepoznavanja i kajanja za grehe, bez obzira na to da li su veliki ili mali. Veliki grehovi često dolaze sa očiglednim posledicama, zbog kojih su ljudi lakše u stanju da se pokaju, dok sitni grehovi, koji se skrivaju u svakodnevnom životu, mogu postati toliko prisutni da se njihov negativan uticaj na dušu ne prepoznaje.
"Zato se ne smemo prevariti - savetuje otac Tarasije - Mali grehovi, ako ih ne prepoznamo, postepeno postaju naš način života. Samo kroz istinsko kajanje, kroz razumevanje da je svaki greh, ma koliko mali bio, prepreka između nas i Boga, možemo se osloboditi njihovog uticaja.
Upravo kroz ovu svest o sitnim grehovima, pravoslavni vernici mogu da pronađu snagu da rade na svom spasenju. Bez obzira koliko "sitni" grehovi izgledali, oni su, kao i svaka prepreka, nešto što treba prevazići na putu ka duhovnoj slobodi. Ovaj proces nije brz, ali kroz pokajanje, molitve i svesnost o svom duhovnom stanju, vernici mogu očistiti svoju dušu od tih svakodnevnih, gotovo neprimetnih, grehova koji se uvuku u svakodnevnicu.
Mudrost jednog od najvećih duhovnika 20. veka, Svetog Siluana Atonskog, vodi nas ka spasenju kroz ljubav, pokajanje i unutrašnju borbu, a njegove pouke ostaju svetionik vere još od njegove kanonizacije 1987. godine.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Koncert su podržali Ambasada Ruske Federacije, Ruski dom i Međunarodni fond duhovnog jedinstva pravoslavnih naroda, a patrijarh srpski Porfirije je dao blagoslov.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu.